Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odluka o Šešelju najavljena za maj

Tribunal će doneti odluku o tome da li postoje dokazi koji omogućuju donošenje osuđujuće presude.
By Rachel Irwin
  • Vojislav Seselj in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Vojislav Seselj in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 685, 25. mart 2011.)

Sudije će na saslušanju koje će biti održano 4. maja odlučiti o tome da li da oslobode srbijanskog nacionalističkog političara, Vojislava Šešelja – saopštio je ove sedmice Haški tribunal.

Na ovom suđenju još uvek nije počeo dokazni postupak odbrane, ali svi okrivljeni – prema pravilima Tribunala – imaju pravo da od sudija zatraže da im izreknu oslobađajuću presudu po jednoj ili više tačaka optužnice ukoliko veće proceni da ne postoje dokazi koji bi opravdali osudu.

Šešelj se opredelio da pokrene taj postupak – poznat kao Pravilo 98bis – pa su sudije početkom marta na saslušanjima već bile u prilici da čuju opširna izlaganja okrivljenog i tužilaštva.

Kao školovani pravnik koji se brani samostalno, okrivljeni tvrdi kako je „sasvim jasno da ne postoje nikakvi dokazi koji bi mogli poslužiti kao osnova za osudu“.

Optužnica protiv njega je čisto politička – kazao je on – a smislile su je „zapadne sile“ koje ne žele da se on vrati u Beograd, gde i dalje vodi Srpsku radikalnu stranku (SRS).

Međutim, ta optužnica i potonje suđenje su mu istovremeno omogućile da postane „značajna istorijska ličnost“.

„Nijedan udžbenik iz međunarodnog krivičnog prava neće ubuduće biti napisan bez pominjanja mog slučaja“, uzviknuo je Šešelj. „Šta više čovek može da očekuje od svog skromnog malog života?“

Šešelj u Tribunalu boravi od 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje i prisilno raseljavanje, odnosno o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Okrivljeni se tereti za brojne zapaljive govore i regrutovanje dobrovoljaca koji su navodno ubijali, silovali i mučili ne-Srbe u Hrvatskoj i Bosni.

Krivični postupak protiv Šešelja je u više navrata odlagan, otkako je u novembru 2007. zvanično započeo sa punih godinu dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno zakazani datum. Razlog odlaganja bio je optuženikov štrajk glađu. U julu 2009. Šešelj je osuđen za uvredu suda zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio poverljive podatke o zaštićenim svedocima. Prošlog meseca je po sličnim optužbama započelo još jedno suđenje za uvredu suda.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.