Odložen nastavak suđenja Karadžiću
Postupak će ponovo početi krajem meseca, jer je optuženom dato dodatno vreme da razmotri nedavno obelodanjene dokaze.
Odložen nastavak suđenja Karadžiću
Postupak će ponovo početi krajem meseca, jer je optuženom dato dodatno vreme da razmotri nedavno obelodanjene dokaze.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 692, 16. maj 2011.)
Sudije su ove sedmice obustavile suđenje Radovanu Karadžiću na još jednu nedelju, odloživši tako nastavak procesa za 31. maj.
Suđenje je prekinuto 21. marta kako bi Karadžić, koji se brani samostalno, mogao da razmotri više hiljada stranica materijala koji mu je nedavno dostavilo tužilaštvo. Trebalo je da nastavak usledi 23. maja, ali su sudije ove sedmice odlučile drugačije.
Karadžić je prošlog meseca zatražio da se suđenje odloži za još kasnije, odnosno da bude nastavljeno nakon letnje pauze u radu Tribunala.
On tvrdi da je to neophodno kako bi razmotrio više hiljada dodatnih dokumenata koji su mu dostavljeni potkraj marta, uključujući materijal za koji kaže da je potencijalno oslobađajući.
Sudije su odlučile da je jedna dodatna sedmica dovoljna za razmatranje pomenutog materijala, ali su ponovo izrazile zabrinutost zbog „načina na koji tužilaštvo u ovom slučaju pristupa svojim obavezama koje se tiču obelodanjivanja“.
Sudsko veće je utvrdilo i da je tužilaštvo u vezi sa šest konkretnih dokumenata prekršilo propise koji regulišu obelodanjivanje. Reč je o dokumentima koji su se zaista ispostavili kao potencijalno oslobađajući, a da pri tom optuženiku nisu otkriveni „čim je to bilo moguće“.
Od ostalih ovosedmičnih dešavanja, treba reći da je 10. maja održano kratko saslušanje predstavnika venecuelanske vlade u vezi sa dokumentima koje je okriviljeni zatražio od te zemlje u novembru prošle godine. U pitanju je materijal koji se odnosi na predstojeće svedočenje bivšeg venecuelanskog ambasadora Dijega Arije (Diego Arria), koji je u jednom periodu, za vreme trajanja bosanskog rata, bio predsednik Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Predstavnici Venecuele su na tom saslušanju rekli da im je potrebno između tri i pet meseci da okončaju potragu za ovim dokumentima. Predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) im je kazao da bi do polovine avgusta trebalo da dostave izveštaj o napretku.
Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.
Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka 1995. počinjen u Srebrenici. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Nakon brojnih odlaganja, iskazi svedoka su bili nastavljeni u aprilu 2010.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
