Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odlazeci u Bagdad nezaposleni Makedonci stavljaju sve na kocku

Besparica tera mlade ljude da prihvataju opasne i dobro placene poslove u Iraku.
By Miomir Serafinovic

Navodna otmica tri makedonska gradjevinska radnika u blizni Bagdada nije odvratila stotine njihovih osiromasenih zemljaka od namere da se prijave za slicne poslove u ratom razorenom Iraku.


Makedonske vlasti jos pokusavaju da ustanove gde se nalaze trojica ljudi – svi iz grada Kumanova na severoistoku Makedonije – koji su nestali 23. avgusta. Prema nepotvrdjenim izvestajima, otela ih je kriminalna grupa koja sada trazi 300.000 dolara za njihovo oslobadjanje.


Mada su ove vesti uzasnule makedonsku javnost, to nije bilo dovoljno da odvrati mnoge mlade ljude koji traze dobro placene poslove u Iraku.


Stanovnik Kumanova, Saso, koji ima dvoje male dece, izjavio je za IWPR da “nema drugog izbora” i da je primoran da potpise sestomesecni ugovor sa istom gradjevinskom kompanijom koja je zaposlila i trojicu nestalih Makedonaca.


Vesti o navodnoj otmici nisu uticale na njegovu odluku. “Moram prihvatiti rizik – i ovaj posao – inace ce moja deca gladovati”, rekao je, slezuci ramenima.


Vise od 300 ljudi prijavilo se za 38 radnih mesta koja nudi gradjevinska kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, uz mesecnu platu od 1.500 dolara – sto je gotovo deset puta vise od prosecne makedonske plate.


Makedonija je jedna od najsiromasnijih zemalja u Evropi, sa stopom nezaposlenosti od gotovo 40 procenata. Oko 25.000 od 85.000 stanovnika Kumanova registrovani su kao nezaposleni, a vecina njih ima ispod 35 godina.


Vladini izvori veruju da stanovnici Kumanovo cine vecinu od procenjenog broja od 500 makedonskih radnika koji su vec prihvatili poslove u Iraku. Smatra se da je veci deo posla oko njihovog angazmana obavila americka kompanija koja ima kancelarije u gradu.


Gradonacelnik Kumanova, Slobodan Kovacevski, izrazio je zabrinutost zbog ovog trenda, ali je izjavio za IWPR da razume motive ovih ljudi. “Mogu se vratiti kuci posle sest meseci sa velikom ustedjevinom, pa cak i ako ne pronadju posao, mogu ziveti neko vreme od toga”, kaze on.


“Vise bismo voleli kad ti ljudi ne bi toliko rizikovali, ali izgleda da nemaju alternatove.”


Ovi rizici su prosle nedelje obelodanjeni na najstrasniji nacin. Vesti o nestanku Dragana Markovica, Zorana Naskovskog i Dalibora Lazarevskog drzane su u tajnosti citavu sedmicu posle njihovog nestanka, a majka ovog poslednjeg tvrdi da je za nestanak prvo saznala iz medija.


Predstavnik njihovog poslodavca iz Dubaija posetio je Kumanovo prosle sedmice da bi razgovarao sa njihovim porodicama. U isto vreme, makedonska vlada je poslala specijalnog predstavnika u Bagdad da sazna vise detalja o navodnoj otmici.


Ono malo raspolozivih informacija ne ukazuje na mogucnost da su radnici kidnapovani da bi se Makedonija primorala da povuce svoje ljude iz Iraka. Makedonija je dala oko 30 vojnika koji se nalaze u sastavu koalicionih snaga koje predvodi SAD.


”Jos uvek nemamo zvanicnu potvrdu kidnapovanja i zato se ova trojica radnika jos vode kao 'nestali'”, izjavio je portparol makedonskog ministartsva inostranih poslova Dusko Uzunov.


Stanovnik Kumanova Mirce Dodevski radio je zajedno sa nestalim ljudima, i jedan je od dvanaestorice koji su odlucili da se vrate kuci posle njihovog nestanka. Ipak, ozbiljno razmislja o povratku.


“U Makedoniji bi mi trebalo deset godina da zaradim novac koji u Bagdadu mogu da zaradim za sest meseci”, kaze on.


Ali, njegov nekadasnji kolega Nikica Tomic izjavio je za IWPR da je cena previsoka, dodajuci: “Ne bih se vratio tamo ni za kakve pare. Rado cu raditi na drugim poslovima u inostranstvu, ali ne u Iraku.”


Majka Lazarevskog je rekla kroz suze: “Sve vreme smo znali koliko je opasno u Iraku, jer smo gledali vesti i videli sta se tamo dogadja, ali on je odlucio da ide uprkos svemu.”


Ipak, uprkos opasnostima, mnogi nezaposleni ljudi u Kumanovu vide to kao jedinu sansu da poboljsaju svoj zivot.


Saso nerado govori o navodnom kidnapovanju i izjavljuje za IWPR da je ubedjen da ce se bezbedno vratiti kuci. “Ne zelim da razmisljam (o putovanju) na negativan nacin. Uostalom, mnogi su otisli tamo i vratili se sa mnogo novca”, navodi on.


Njegova sedmogodisnja cerka Jovana zna da ce joj otac otici daleko od kuce da bi zaradio novac za porodicu. Saso je ponosno grli i govori: “Cim se vratim, kupicu svojoj cerki najlepsu skolsku torbu koja postoji.”


Miomir Serafinovic i Maja Jovanovska su novinari nezavisne televizjske stanice A1.