Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ODBRANA TRAŽI TRBIĆEVO OSLOBAĐANJE

Ona tvrdi da tužilaštvo nije uspelo da dokaže optužbe protiv njenog klijenta.
By IWPR ICTY
Odbrana Milana Trbića – bosanskog Srbina koji je optužen za genocid počinjen 1995. u Srebrenici – zatražila je ove sedmice povlačenje svih optužbi protiv svog klijenta.



„Kancelarija tužioca Bosne i Hercegovine nije uspela da dokaže učešće Milorada Trbića u pritvaranju, pogubljenju i pokopu srebreničkih žrtava u julu 1995.“, kazala je odbrana u svojoj završnoj reči pred bosanskim Vijećem za ratne zločine.



Nakon što su u julu 1995. Srebrenicu kao zaštićenu enklavu UN-a zauzele srpske snage, oko 8,000 bošnjačkih (bosansko-muslimanskih) muškaraca i dečaka je bilo ubijeno.



Trbić je u to vreme bio pomoćnik komandanta za bezbednost Zvorničke brigade, u okviru vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS).



Trbić je najpre bio optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i to po istoj optužnici kao i nekolicina bivših visokih policijskih i vojnih zvaničnika bosanskih Srba – Vinko Pandurević, Ljubiša Beara, Ljubomir Borovčanin, Milan Gvero, Radivoje Miletić, Drago Nikolić i Vujadin Popović.



Njih sedmorica su optuženi za ubistva, progone, prisilno razmeštanje i deportacije počinjene u srebreničkoj enklavi u julu 1995., pri čemu su svi osim Miletića i Gvera bili optuženi i za istrebljenje, kao i po optužbama koje se tiču genocida. Tužilaštvo i odbrana su završne reči održali tokom septembra ove godine, a presuda se očekuje za nekoliko meseci.



Trbićev je slučaj Haški tribunal u junu 2007. prepustio bosanskom sudu, pred kojim se on tereti za genocid, zaveru da se počini genocid, istrebljenje, ubistvo, progone i prisilno raseljavanje.



U optužnici protiv Trbića kaže se da je okrivljeni – zajedno sa vojnim komandantom bosanskih Srba, generalom Ratkom Mladićem – sudelovao u dva zasebna, ali povezana zajednička zločinačka plana: da se muslimansko stanovništvo protera iz enklava Srebrenica i Žepa, te „da se pobiju svi vojno sposobni muškarci zarobljeni u srebreničkoj enklavi“.



Kaže se i da su neki pripadnici njegove brigade, zajedno sa ostalim pripadnicima VRS-a i policije bosanskih Srba, učestvovali u masovnim pogubljenjima, kao i u prisilnom raseljavanju bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice.



U optužnici se navodi i da je okrivljeni lično sudelovao u pogubljenju Bošnjaka, te da je pokušao da prikrije dokaze ubistava počinjenih na području Zvornika i Bratunca, tako što je nadgledao i pomagao glavnu operaciju ponovnog ukopa leševa.



„Tužilaštvo nije uspelo da dokaže svoju tezu da je okrivljeni Milorad Trbić sudelovao u odavno isplaniranoj politici čiji je cilj bilo stvaranje etnički čistog srpskog područja u Republici Srpskoj [tj. entitetu bosanskih Srba]“, kazao je branilac Milan Trbojević.



On tvrdi da mnogi od onih koji se terete za ratne zločine počinjene tokom balkanskog sukoba nisu bili svesni ratne politike rukovodstva bosanskih Srba.



„Tužilaštvo sve vreme ignoriše najvažniju činjenicu – da mnogi od tih ljudi nisu imali nikakvu predstavu o bilo kakvim planovima ili planiranoj politici najužeg rukovodstva bosanskih Srba“, kazao je Trbojević.



„Osim toga, tvrdnja tužilaštva da je okrivljeni odigrao ključnu ulogu u tome nije dokazana, pošto nije zasnovana na validnim i legitimnim dokazima“, dodao je on, misleći na sprovođenje ratne politike vlasti bosanskih Srba.



U optužnici stoji da je Trbić 12. jula 1995. – zajedno sa ostalim vojnicima VRS-a – na putu između Potočara i Bratunca zarobio petnaestak Bošnjaka, koji su potom odvedeni u zgradu poznatu pod nazivom „Bijela Kuća“ u Potočarima, gde ih je lično Trbić saslušao.



Navodi se i da su – postupajući po naređenju Ljubiše Beare da se ti ljudi pogube – jedinice bosanskih Srba te Bošnjake odveli na područje Potočara i otvorili na njih vatru iz automatskog naoružanja, a sve u prisustvu samog Trbića, koji je nadzirao i usmeravao izvršenje pomenute naredbe.



No, Trbojević je ove sedmice rekao kako – premda optužnica Trbića tereti za učešće u nizu zločinačkih incidenata – tokom suđenja nije dokazano da je okrivljeni sudelovao u njima.



Branilac je u nastavku rekao i da u celokupnoj dokaznoj građi koja je predočena na suđenju „ne postoji niti jedan jedini dokaz da je 11. jula 1995. izdato ikakvo naređenje da svi ljudi iz Srebrenice budu zatočeni i pogubljeni“.



Trbojević je osporavao i broj žrtava srebreničkog masakra. Zapazio je da se u optužnici protiv Trbića pominje kako je identifikovano svega 3,737 žrtava, napominjući da niko nije ni pokušao da utvrdi vreme i uzrok tih smrti.



Trbojević se potom osvrnuo i na optužbe za prisilno raseljavanje, tvrdeći kako stanovništvo jeste bilo iseljavano iz enklave, ali da je to činjeno iz humanitarnih razloga.



„Treba reći da iseljavanje stanovništva – koje se opisuje u optužnici – nije nužno vršeno u cilju etničkog čišćenja, već da se radilo o humanitarnoj evakuaciji ljudi“, kazao je on.



Da bi to i potkrepio, pozvao se na iskaze brojnih svedoka koji su na suđenju opisali tešku humanitarnu situaciju koja je u to vreme vladala u Srebrenici.



Trbić se pred sudskim većem izjasnio kao nevin po svim tačkama optužnice.



On tvrdi da je u naznačeno vreme samo izvršavao svoje dužnosti prema precizno definisanim pravilima i kriterijumima.



„Nadam se će ovo sudsko veće, na temelju svih dokaza koji su izneti, doći do prave istine – jer ja veruem u čast sudija i očekujem od njih da obezbede pravično suđenje. Ne bojim se istine i verujem da mi ona ide u prilog“, rekao je on.



Prethodno je državno tužilaštvo u svojoj završnoj reči, koju je iznelo u avgustu ove godine, zatražilo od suda da Trbiću dosudi maksimalnu zatvorsku kaznu, u trajanju od 45 godina.



Predsedavajući sudija Davorin Jukić je najavio da će presuda biti izrečena 16. oktobra 2009.



Bosanski sud je prvobitnu optužnicu koju su protiv Trbića podigli haški tužioci potvrdio 27. jula 2007.



Okrivljeni se 9. avgusta 2007. nije pojavio na izjašnjavanju o vlastitoj krivici, usled čega je konstatovano kako se ne oseća krivim. Suđenje je počelo u novembru iste godine.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.