Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ODBRANA ANTE GOTOVINE ZAHTEVA ODVOJENO SUĐENJE

Advokati hrvatskog zapovednika odbacuju zahtev optužbe za spajanjem optužnica.
By Goran Jungvirth
Na prvoj statusnoj konferenciji u postupku protiv hrvatskog generala Ante Gotovine – koji je, posle četiri godine provedene u bekstvu, prošlog decembra uhapšen u Španiji – čuo se dio rasprave o predlogu da se njegova optužnica spoji sa onom koja je podignuta protiv druge dvojice hrvatskih generala.



Gotovina se pred sudom prvi put pojavio 12. decembra, kada se izjasnio kao nevin po četiri tačke optužnice za zločine protiv čovečnosti i tri tačke za kršenje zakona i običaja ratovanja. Njemu će se suditi za zločine počinjene u operaciji Oluja, vojnoj ofanzivi u avgustu 1995., čiji je cilj bilo vraćanje Srpske Krajine pod hrvatsku kontrolu.



Tužilaštvo je u međuvremenu podnelo zahtev za pripajanje Gotovininog slučaja slučajevima dvojice hrvatskih generala, Mladena Markača i Ivana Čermaka, a uz obrazloženje da se sva trojica terete za iste događaje.



Njih trojica su, naime, optužena za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kojeg je pokojni hrvatski predsednik Franjo Tuđman navodno organizovao 1995. sa ciljem prisilnog proterivanja 200,000 hrvatskih Srba u operaciji kojom su hrvatske snage, posle četvorogodišnjeg rata, povratile oko trećinu državne teritorije.



Gotovina je komandovao operacijom Oluja, Čermak je bio zadužen za kninski garnizon, dok je Markač komandovao specijalnim policijskim jedinicama ministarstva unutrašnjih poslova.



Gotovinin advokat Luka Mišetić usprotivio se predloženom spajanju optužnica.



Markačeva i Čermakova odbrana su svoje primedbe na taj predlog već podnele u martu ove godine. Njihovi su advokati rekli da bi spajanje predmeta – s obzirom da bi morali da pričekaju da Gotovinina odbrana obavi pripreme koje su oni već izvršli – „oštetilo i ugrozilo pravo [optuženih] na pošteno i efikasno suđenje“.



Dve odbrane su takođe konstatovale da njihov mogući plan da samog Gotovinu pozovu kao svedoka odbrane ne bi „imao isti efekat ukoliko bi i on bio optuženik u istom procesu“.



I Mišetić – koji je sve donedavno čekao da zvanično bude potvrđen kao Gotovinin branilac – upozorio je na mogućnost da se tokom objedinjenog postupka pojave sukobi interesa.



Pri tome je na umu imao dvojicu potencijalno „ključnih“ svedoka za Gotovinu. Prvi od njih je general Rahim Ademi, koji mu je u naznačeno vreme bio potčinjeni, a drugi je bivši hrvatski ministar pravde Miroslav Šeparović.



Ademijev slučaj je u međuvremenu prosleđen hrvatskom sudstvu. Njega su kao optuženika pred Tribunalom zastupali Čedo Prodanović i Jadranka Sloković, koji sada zastupaju Čermaka.



Sa druge strane, Šeparović, kao drugi potencijalni Gotovinin svedok, sada zastupa Markača.



Mišetić stoga tvrdi da bi u oba sučaja njegov klijent bio oštećen.



Osim što je izneo navedene argumente protiv objedinjenog postupka, Mišetić je istakao i da u predloženoj zajedničkoj optužnici postoje značajne izmene u odnosu na prethodne argumente tužilaštva korišćenim u drugim slučajevima procesuiranim pred Tribunalom.



Tako se u novoj optužnici operacija Oluja opisuje kao „operacija etničkog čišćenja kojom su krajiški Srbi proterani iz Hrvatske“. Mišetić pak tvrdi da je to u suprotnosti sa argumentima koje je tužilaštvo zastupalo na suđenju bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću.



„Tamo je tužilaštvo dokazivalo da krajiški Srbi nisu bili žrtve etničkog čišćenja koje su izvele hrvatske snage, već da su zapravo evakuisani od strane Slobodana Miloševića i beogradskih vlasti kako bi ih se naselilo po tek očišćenim oblastima u Bosni i na Kosovu“, rekao je on.



Po njegovim rečima, Beograd je zapravo „krajiške Srbe koristio kao graničare“ uz pomoć kojih je polagao pravo na određene teritorije i ostvarivao Miloševićeve ciljeve.



Mišetić smatra da „tužiočeva upotreba nekonzistentnih, uzajamno nepomirljivih teorija, sa namerom da se dva optuženika osude za isti zločin, predstavlja kršenje procedure i prava na pošteno suđenje“.



Pred-procesni sudija Karmel Agijus (Carmel Agius), koji je primio k znanju sve argumente odbrane protiv objedinjavanja, podsetio je advokata na to da će odluku o tom zahtevu doneti sudsko veće, te da će svaka odluka koju ono donese važiti za svu trojicu optuženika.



Nakon što ta odluka bude donesena, biće jasniji i pravac kojim trebaju ići pripreme za suđenje – konstatovao je Agijus.



Tokom rasprave o razmeni podataka između odbrane i optužbe, Agijus je naglasio i kako očekuje da će tužilaštvo spisak svedoka i njihove izjave priložiti u najkraćem roku, kako bi Gotovinina odbrana mogla da počne sa pripremama za proces.



Sudija je, napokon, i optuženika upitao da li ima primedbi na uslove u pritvorskoj jedinici UN-a ili bilo kakvih drugih problema. „Časni sude, nemam problema, najlepše vam hvala, sve je u redu“, odgovorio je Gotovina.



Goran Jungvirth je izveštač IWPR-a iz Haga.