Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbrambena strategija Beograda okrece se zapadu

Kljucni paket reformi ukazuje na promenu razmisljanja u pogledu vojne strategije i okretanje zapadnim integracijama.
By Daniel Sunter

U prvom ozbiljnijem redefinisanju vojne doktrine od pada komunizma, Srbija i Crna Gora se u spoljnopolitickom i odbrambenom smislu u potpunosti okrecu Zapadu.

Parlament Srbije i Crne Gore, SCG, trebalo bi da do 5.jula ove godine usvoji kljucni odbrambeni dokument zemlje – Strategiju odbrane drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.

S obzirom na to da stara odbojnost prema politickoj i vojnoj integraciji sa Zapadom polako nestaje – sto je u znacajnoj meri bila odlika Milosevicevog rezima tokom devedesetih, potrebni su novi imperativi.

U novoj drzavnoj strategiji odbrane, koju je IWPR dobio na uvid, podvlaci se opredeljenje Beograda prema NATO programu "Partnerstvo za mir" i evroatlantskim integracijama.

Umesto stare pretnje od vojne invazije koja je bila temelj komunisticke doktrine masovne javne mobilizacije u okviru koncepta "naoruzanog naroda", u novom dokumentu se kao najvece bezbednosne pretnje drzavi identifikuju terorizam i organizovani kriminal.

Ovakvi izmenjeni prioriteti potvrdjuju cinjenicu da se najzad napusta visedecenijski koncept o vojnoj ugrozenosti sa Zapada ili Istoka.

"Srbija i Crna Gora potvrdjuju novo opredeljenje za clanstvom u medjunarodnim bezbednosnim strukturama, prvenstveno za prikljucenje programu NATO Partnerstvo za mir i drugim evropskim i evroatlantskim integracijama", kaze se u strategiji odbrane.

U dokumentu se, umesto dugogodisnje izolacionisticke politike, navodi da drzave svoju bezbednost ne mogu da ostvaruju samo kroz nacionalnu bezbednost vec i kroz regionalne i globalne vrednosti.

Kao kljucni cinioci bezbednosti u dokumentu se oznacavaju Evropska unija, NATO, OEBS i UN – sto predstavlja radikalnu promenu u odnosu na doba Slobodana Milosevica kada je NATO smatran neprijateljem.

Mada sadrzaj tog dokumenta ne predstavlja novost u odnosu na opredeljenje drugih evropskih drzava, smatra se da je to veliki iskorak za Beograd koji je pre samo cetiri godine bio u ratu sa NATO-om zbog Kosova.

POZITIVNE REAKCIJE MEDJUNARODNIH ZVANICNIKA I VOJSKE

Nova strategija i drugi reformski potezi u konceptu odbrane naisli su na odobravanje medjunarodne zajednice, domacih eksperata, ali i samih pripadnika vojske.

"Skoro usvajanje ovog dokumenta je dobra vest i za SCG i za citav region", rekao je za IWPR jedan zapadni diplomata.

"Beograd time pokazuje da svoju buducnost vidi u porodici evropskih naroda i u okviru evroatlanskih integracionih procesa."

Velika ocekivanja od nove strategije i redefinisanja uloge vojske u zemlji imaju i sami pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore, VSCG.

Kako za IWPR navodi vise oficira VSCG, oni ocekuju da reformski potezi dovedu do njenog neophodnog restruktuiranja u modernu i efikasnu instituciju.

"Ovo je prvi neophodni korak da bi napokon mogli da definisemo kakva vojska je potrebna ovoj drzavi i gde mi sebe vidimo u vojnopolitickom smislu u odnosu na ostatak sveta", izjavio je jedan oficir koji je zatrazio da ostane anoniman.

REFORMISANJE I SMANJIVANJE ARMIJE

Osim neskrivene prozapadne strategije, reforme su vidljive i u reorganizaciji ministarstva odbrane, formiranju fonda za reformu vojske i izvodjenjem prvih zajednickih vojnih vezbi sa drzavama clanicama NATO-a.

Prvi koraci u pravcu reforme vojske i odbrane zapoceti su 2003 godine. Reforme su posebno dobile na snazi ove godine, kada je pre dva meseca na celo ministarstva stigao kandidat proreformske G17 Plus i nekadasnji ekspert UN za razoruzanje Prvoslav Davinic.

Analiticari ujedno smatraju da je to tek pocetak ozbiljnih reformi jer vojsku opterecuje veliki broj problema nasledjenih iz ere rezima Slobodana Milosevica - predimenzioniranost, nereseno stambeno pitanja desetina hiljada oficira, zastarelost tehnike, te korupcije i tradicionalnog nepoverenja prema civilnim organima vlasti.

Kako su u razgovoru za IWPR precizirali zamenik ministra odbrane SCG Pavle Jankovic i koordinator reformi odbrane Veljko Kadijevic, ministarstvo ce smanjiti broj sektora na samo cetiri koji ce pokrivati odbrambenu politiku, resavati personalna pitanja, baviti se materijalnim resursima i finansijama.

Generalstab ce takodje biti restruktuiran prema standardima NATO-a cime ce se zameniti stari, komplikovan lanac komande.

"Ministarstvo ce po novom ustrojstvu krenuti da funkcionise od oktobra, a generalstab do kraja ove godine", rekao je za IWPR Kadijevic.

U okviru plana reforme odbrane Beograd je zapoceo sa smanjivanjem vojnih efektiva, koji se smatraju predimenzioniranim, ali i preskupim za drzavu velicine Srbije i Crne Gore.

Prema podacima do kojih je dosao IWPR, u toku 2004.godine ce biti rasformirana 21 jedinica ranga brigade i puka, a iz upotrebe ce se povuci na hiljade komada oruzja razlicitog tipa, ukljucujuci 131 stari tenk T-55, 108 haubica od 105 mm i 60.000 komada pesadijskog naoruzanja.

Ti koraci predstavljaju samo pocetak radikalnijeg smanjenja celokupne vojske do koje ce doci posle izrade doktrine vojske i vidova, dokumenata koji ce nastati na bazi nove strategije odbrane.

U ovom momentu, VSCG broji preko 70.000 vojnika i oko 1.000 uglavnom zastarelih tenkova. Procene strucnjaka govore da za potrebe odbrane zemlje nije potrebno vise od polovine tog broja vojnika i tristotinak modernih tenkova.

Izuzetno vaznom smatra se odluka ministarstva da formira fond za reformu vojske. Taj fond bi trebalo da modernim upravljanjem nekretninama vojske, cija se vrednost procenjuje na nekoliko milijardi dolara, obezbedi novac za reforme i resavanje socijalnih problema u vojsci.

Prema recima Kadijevica i Jankovica, taj fond bi trebalo da resi goruce socijalno pitanje manjka oko 20.000 stanova za pripadnike vojske koji trenutno nemaju krov nad glavom ili koji zive u neadekvatnim zivotnim uslovima.

JACANJE CIVILNE KONTROLE NAD VOJSKOM

Posmatraci u Beogradu ukazuju da je ministarstvo ucinilo i veliki napredak u pravcu jacanja civilne kontrole vojske. Pod starim rezimom, vojska je funkcionisala kao drzava u drzavi, uz minimalni upliv civilnih organa.

Prema novoj strukturi ministarstva, obavestajno bezbednosni sektor ce pod striktnom kontrolom imati dve direkcije - vojno obavestajnu i vojno bezbednosnu agenciju, koji ce direktno polagati racune ministru odbrane.

Taj korak se smatra vaznim jer je vojna sluzba bezbednosti u proslosti smatrana jednim od najkonzervativnijih struktura koja se nije nalazila pod jasnom civilnom kontrolom.

Pored toga, ove godine parlament SCG je formirao i odbor za odbranu, koji je proteklih godina bio element koji je nedostajao u sistemu civilne kontrole nad vojskom.

Borba sa konzervativnim krugovima u vojsci koji se tiho opiru promenama time, medjutim, nije okoncana. Analiticari smatraju da se zbog toga u buducnosti moze ocekivati nastavak ozbiljnih kadrovskih promena u vojsci koji je zapocet 2003 godine. Na desetine generala – a VSCG ih ima oko stotinu – su penzionisani tokom prosle godine.

Da otpor civilnoj kontroli vise nece biti tolerisan dokazuje i potez drzavnog vrha SCG i ministarstva odbrane od 27.maja ove godine kada je smenjen pukovnik Momir Stojanovic, dosadasnji nacelnik vojne bezbednosne agencije.

Stojanovic je ranije uzburkao javnost i odnose Beograda i Brisela izjavama da ima etnickih albanskih "terorista" – i clanova Al-Kaide – koji deluju na Kosovu. Zvanicnici mirovnih snaga pod vodjstvom NATO-a na Kosovu odbacili su te navode kao propagandu, navodeci da nema dokaza o aktivnostima Al Kaide u juznoj pokrajini.

SKORASNJE PROMENE NAILAZE NA TOPAO PRIJEM

Vodeci analiticari i predstavnici medjunarodne zajednice pozdravili su planirane reforme sistema odbrane kao prave korake ka novoj odbrambenoj strategiji.

"U protekla dva meseca napravljeni su revolucionarni koraci. Strategija odbrane usvojena je na Vrhovnom savetu odbrane. Usvojena je nova organizacija Ministarstva odbrane po zapadnom modelu", rekao je za IWPR Vladan Zivulovic, predsednik Atlantskog saveta za Srbiju i Crnu Goru, nevladine organizacije koja se bavi vojnim pitanjima.

Atlantski savet, koji je blizak NATO-u, promovise ideju evroatlantskih integracija u Srbiji.

Pohvalno misljenje o reformskim potezima novog ministarstva imaju i zapadni diplomatsko-vojni izvori sa kojima je IWPR imao priliku da kontaktira.

"Gospodin Davinic uziva visoki ugled kao UN strucnjak, a od skora i kao ministar odbrane koji je odlucan da sprovede reforme vojske. On i citavo ministarstvo ce u tim naporima imati snaznu podrsku medjunarodne zajednice", rekao je za IWPR jedan zapadni diplomata.

MRSAVI DANI ZA VOJNU INDUSTRIJU

Veliki problem sa kojim se Beograd susrece u procesu reformi sistema je i pitanje industrije oruzja i vojne opreme koja se zbog dugogodisnjih sankcija UN-a tokom devedesetih i rata iz 1999.godine nalazi u teskom stanju.

Naviknuti na velike izvozne aranzmane sa nesvrstanim zemljama pre nego sto se bivsa Jugoslavija raspala i protekcionisticki stav drzave za vreme Milosevicevog rezima, ove fabrike cak i danas ocekuju snaznu podrsku drzave.

Medjutim, kako je drzavna kasa Srbije i Crne Gore siromasna, a vojni efektivi se smanjuju, fabrike svoje potrebe nece moci da zadovolje kroz aranzmane sa vojskom.

"Necemo kupovati socijalni mir. Porucili smo svim direktorima tih preduzeca da se bave izvoznim programima", rekao je Jankovic za IWPR.

SARADNJA SA ZAPADOM

Kao poseban iskorak u pravcu bezbednosnih integracija srpski ucinjen proteklih meseci vidi se u intenziviranju medjunarodne vojne saradnje sa zapadnim zemljama.

U maju i junu ove godine, po prvi put u istoriji srpskocrnogorskih oruzanih snaga, odrzane su dve vojne vezbe sa drzavama clanicama NATO-a – Rumunijom i Italijom.

Sa oruzanim snagama Rumunije je u pogranicnom podrucju oko hidroelektrane Djerdap 29.maja odrzana je zajednicka protivteroristicka vezba "Plavi put 2004", a u Jadranskom moru je 4.juna odrzana zajednicka vezba SCG i italijanske mornarice "Zajednicki horizont".

Na vezbi je iz SCG ucestvovalo oko 1.350 vojnika i policajaca, ukljucujuci pripadnike elitne komandoske jedinice – 72.specijalne brigade "Sokolovi", i srpske Zandarmerije. SCG je angazovala oko 300 neborbenih i 30-ak borbenih vozila, dva aviona, sedam helikoptera i pet brodova vojske i srpske policije oko hidroelektrane Djerdap na Dunavu.

Samo nekoliko dana kasnije, odrzana je zajednicka mornaricka vezba u kojoj je Italija uzela ucesca. Vezba pod nazivom "Zajednicki horizont", odrzana je 4. juna u medjunarodnim vodama na Jadranu, tridesetak milja od nase obale. Prema scenariju vezbe, brod zahvacen plamenom uputio je poziv za pomoc, a akciju spasavanja zajednicki su izvele mornarice SCG i Italije.

PARTNERSTVO ZA MIR

Kako je za IWPR naveo Pavle Jankovic, zamenik ministra odbrane SCG, obe vojne vezbe po prijemu Beograda u program "Partnerstvo za mir" ce biti priznate kao vezbe odrzane unutar tog programa.

Da li ce SCG biti primljena u program "Partnerstvo za mir", i ako je to tako kada bi se to moglo desiti – i dalje ostaje nejasno. Glavna prepreka napretku je pitanje hapsenja bivseg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladica, za kojim traga Haski tribunal po osnovu podignute optuznice za genocid, a veruje se da se skriva u Srbiji. S obzirom da general jos uvek nije izrucen Hagu, ocekuje se da ce se na samitu NATO-a u Istanbulu odbaciti prijava SCG za punopravnim clanstvom u "Partnerstvu za mir".

Prolongirana kontroverza oko Mladica, medjutim, prikriva cinjenicu o sva intenzivnijoj i sveobuhvatnijoj saradnji izmedju SCG i NATO, koju cesto zanemaruju inostrani i domaci mediji jer se usredsredjuju na tacke neslaganja kao sto je problem ratnih zlocina.

Tako su mnogi oficiri VSCG pohadjali kurseve u zemlji i inostranstvu koje organizuju vodece zemlje NATO-a. U toku ove godine, odrzano je vise seminara koje su zemlje NATO-a organizovale za ministarstvo odbrane i VSCG. Za 2005. godinu je planirano cak 27 seminara koje ce oruzane snage SAD odrzati sa predstavnicima ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore, VSCG.

Na odrzavanju jednog od njih pod nazivom "Pravne osnove za civilnu kontrolu vojske" u junu ove godine, otpravnik poslova ambasade SAD u Beogradu, Rodzer Mur, ocenio je da taj seminar oznacava vaznu prekretnicu u bilateralnim bezbednosnim odnosima SCG i SAD. Mur je naveo je da je program seminara americke vojske vec doprineo reformama vojski u deset zemalja centralne i istocne Evrope, te da je predstavljao njihovu pripremu za ulazak u NATO.

IWPR takodje saznaje da su ovog leta na Malti mladi, perspektivni oficiri specijalnih snaga srpske vojske i policije ucestvovali u seminaru u medjunarodnoj borbi protiv terorizma koji su organizovale americke oruzane snage.

Kao znacajan iskorak u medjunarodnoj vojnoj saradnji smatra se i osnivanje Centra za mirovne misije. Centar koji se nalazi u vojnoj bazi u Pancevu nadomak Beograda, formiran je uz pomoc britanskih oficira koji su obucili prvu generaciju oficira instruktora iz VSCG i Zandarmerije.

Taj centar ce omoguciti da se snage Srbije i Crne Gore prikljuce medjunarodnoj zajednici u misijama odrzavanja mira u kriznim zaristima sveta.

ARMIJSKA PROSLOST – NE TAKO SVETLA

Sve intenzivnija saradnja sa zapadnim armijama i unutrasnje reforme u vojsci do pre samo par godina izgledale su gotovo nezamislivo.

Vojska Srbije i Crne Gore, VSCG, odnosno donedavno Vojska Jugoslavije, VJ, naslednica je nekadasnje vojske jugoslovenskog marsala Josipa Broza Tita, koja je prethodnih pedesetak godina smatrana jednom od kljucnih stubova socijalisticke Jugoslavije.

Po raspadu Jugoslavije, vojska i generali stavili su se na stranu srpskog rezima Slobodana Milosevica. Pod njegovim okriljem vojska je odrzala svoju rigidnu strukturu.

Mnogi analiticari veruju da je ona tih godina postala instrument za sprovodjenje njegove ratne politike, ali i politicke obracune sa protivnicima i disidentima kroz mocnu vojnu sluzbu bezbednosti.

Odnosi Beograda i NATO-a dostigli su tacku usijanja 1999 godine, kada je Milosevic pokrenuo masovnu vojnu policijsku kampanju u juznoj srpskoj pokrajini Kosovo koja je dovela do masovnog egzodusa lokalnog albanskog stanovnistva. To je dovelo do tromesecnog bombardovanja NATO-a nakon cega je Kosovo postalo protektorat Ujedinjenih Nacija.

Pad Milosevicevog rezima 5.oktobra 2000.godine vojska je docekala sa svojom preglomaznom, zastarelom strukturom i tehnikom i sa oko 80.000 vojnika. Generalski kor bio je odabran po politickom kljucu bliskosti sa Milosevicem.

Uoci sloma rezima, oni su cak otvoreno pretili da ce vojska stati na stranu Milosevica, ali se to nije dogodilo zbog protivljenja mnogih mladjih oficira.

ARMIJA UPLETENA U POST-MILOSEVICEVSKE POLITICKE OBRACUNE

Promena rezima, medjutim, nije dovela do ocekivanog pocetka reformi u vojsci. Umesto toga ona se nasla u ulozi instrumenta za politicku borbu izmedju tada dva vodece licnosti na politickoj sceni Srbije. Smatra se da je tadasnji predsednik SRJ Vojislav Kostunica sacuvao konzervativni antizapadni generalski kadar na rukovodecim pozicijama kako bi stekao njihovu podrsku u sukobu sa svojim politickim rivalom – tadasnjim srpskim premijerom Zoranom Djindjicem, koji je imao slican odnos prema srpskoj policiji.

Medjunarodna zajednica, a posebno Haski tribunal, su optuzivali konzervativne krugove u vojsci da pomazu skrivanje i pruzaju zastitu bivsem komandantu Vojske bosanskih Srba generala Ratka Mladica u Srbiji, koji se nalazi na poternici tribunala zbog ratnih zlocina pocinjenih u Bosni i Hercegovini.

Smatra se da konzervativni krugovi stoje i iza formiranja vojne komisije za saradnju sa Haskim tribunalom 2001. godine, koja je okupila mnoge visoke oficire lojalne bivsem rezimu, a nisu smatrali da je njihov posao pruzanje pomoci tribunalu za ratne zlocine.

Za tu komisiju, koja je funkcionisala daleko od ociju javnosti, se veruje da je dostavljala znacajne podatke za odbranu Slobodana Milosevica i njegovih saradnika kojima se sudi pred Haskim tribunalom. Komisija je ukinuta prosle godine.

BRZINA REFORMI SE POSTEPENO UVECAVA

I pored tih problema, nacinjeni su koraci u zblizavanju i poboljsavanju odnosa izmedju Beograd i NATO-a.

Jugoslovenske snage bezbednosti intenzivirali su saradnju i kontakte sa mirovnim snagama pod vodjstvom NATO-a na Kosovu, KFOR. U saradnji i pod nadzorom Brisela, Beograd je sa svojim specijalnim snagama 2001.godine izveo akciju zauzimanja kopnene zone bezbednosti na jugu Srbije u kojoj su se nalazila uporista albanskih gerilaca iz Presevske doline.

Pripadnici VSCG poceli su da pohadjaju Marsalov centar Studije bezbednosti u Nemackoj, a pripadnici specijalnih snaga VSCG su 2002. godine, zajedno sa kolegama iz vodecih zemalja clanica NATO-a, imali zapazeno mesto u vojnoj vezbi odrzanoj u Austriji.

Uzlet u reformama vojske dogodio se 2003.godine kada je na celo ministarstva odbrane stupio proreformski politicar i sadasnji lider Demokratske stranke, DS, Boris Tadic.

On i njegov tim izveli su prvu znacajniju smenu prokonzervativistickih generala u vojsci, ojacali funkciju civilnih vlasti - ministarstva odbrane u odnosu na generalstab i znacajno intenzivirali medjunarodnu vojnu saradnju.

Po prvi put, srpskocrnogorske oruzane snage dobile su savetnike za reforme iz zemalja clanica NATO-a, a posebno iz Velike Britanije, koja je odredjena da zastupa interese NATO-a u SCG.

Oficiri VSCG-e poceli su da pohadjaju strucne seminare i predavanja u zapadnim zemljama, a uz pomoc Londona zapoceti su intenzivni kursevi engleskog jezika za oficire.

Do zime 2003. godine, Beograd je, prema ocenama analiticara, bio na pragu uspostavljanja posebnih veza sa NATO-m, a posebno americkom armijom.

Vlasti u Beogradu su ponudile Vasingtonu elitne trupe sa velikim borbenim iskustvom da se prikljuce saveznickim snagama u borbi protiv terorizma u Avganistanu. Pripreme su cak dosle do tacke da je , kako saznaje IWPR, oficir za vezu VSCG bio smesten u centralnoj komandi americke armije u Tampi, Florida.

Medjutim, politicki sukobi u samoj Srbiji, zestoke kritike opozicije i pad tadasnje srpske vlade odlozili su realizaciju te ideje na neodredjeno vreme.

Formiranjem nove srpske vlade, koju cini sarolika koalicija demokratsko konzervativne Demokratske stranke Srbije, DSS, proreformske G17 Plus i promonarhistickog bloka Srpskog pokreta obnove, SPO, i Nove Srbije, NS, dovele su i da promena u ministarstvu odbrane.

Umesto Borisa Tadica iz Demokratske stranke, DS, vladajuca koalicija na celo ministarstva odbrane postavila je iskusnog diplomatu i UN strucnjaka za razoruzanje iz G17 Plus, Prvoslava Davinica. Taj potez, prema procenama strucne javnosti, pokazao se kao dobar, jer je Davinic sa svojim timom, koji predvode eksperti iz Atlantskog saveta i G17 Plus nastavio zapocete reforme i dodatno ih intenzivirao.

Jedna od pocetnih i najznacajnih stavki te reforme ce biti usvajanje strategije odbrane, koja istovremeno jasno ukazuje da Beograd svoju buducnost vidi iskljucivo u okrilju zapadnih vojnopolitickih integracionih procesa.