Odbijene Miloseviceve Medalje

Friday, 21 January, 2000

The link has been copied

IWPR Balkans

Federalna Republika Jugoslavija, Jugoslovensko ministarstvo odbrane i vojni stab Niske oblasti pojavice se na sudu 4. februara da bi odgovorili na optuzbe koje su podigli roditelji jednog poginulog jugoslovenskog vojnika.

Aleksandar Vukovic, star dvadeset godina, poginuo je za vreme NATO bombardovanja, dok je sluzio vojsku na Kosovu. Njegovi roditelji, Dusan i Snezana Vukovic, traze kompenzaciju od vlasti za njihovog poginulog sina.

Ovaj sudski slucaj posluzice kao prikladan epilog drame koja se od polovine decembra odvija pred ocima srpske javnosti.

Dusan Vukovic je 15. decembra odbio da primi vojno odlikovanje kojim je posmrtno odlikovan njegov sin od strane jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, na ceremoniji koja je odrzana u kraljevackom vojnom stabu, u gradu u kome on zivi zajedno sa svojom porodicom.

Milosevic je uz medalju prilozio pohvalnicu u kojoj se kaze da je Aleksandar odlikovan zbog "zrtvovanja za otadzbinu".

"Ovo odlikovanje mi je posmrtno uruceno za mog sina koji je polozio svoj zivot za otadzbinu. On nije dao svoj zivot za otadzbinu, vec za Milosevica i njegovu porodicu", rekao je Vukovic na ceremoniji.

Vukovic je objasnio da odbija da primi ovo odlikovanje od jugoslovenskog predsednika jer veruje da je Milosevic poveo njegovog sina i mnoge druge gradjane Kraljeva u ratove iz kojih se oni nisu nikad vratili.

"Trazim da se ovo odlikovanje vrati Milosevicu, jer njegova porodica je na broju za vreme rucka, dorucka i vecere, dok mi rucamo, doruckujemo i veceramo na grobu naseg sina", rekao je Vukovic.

Vukovic je objavio da ce se roditelji 41 poginula vojnika iz Kraljeva okupiti na lokalnom groblju 13. aprila kako bi odali postu svojim sinovima prve godisnjice posle njihove smrti. Vukovic je rekao da je Milosevic pozvan da prisustvuje ovom skupu.

Medjutim, Vukovicev slucaj nije zaustavio ili cak usporio "maniju delenja medalja" kojoj se Milosevicev rezim odao u toku poslednjih meseci.

Jedva da prodje dan, a da drzavni mediji, narocito Radio Televizija Srbije, ne objave da je Milosevic nagradio medaljama i ordenima grupu vojnika, oficira, policajaca ili graditelja koji obnavljaju zgrade koje je NATO ostetio.

U toku jeseni i zime 1999.godine oko 4500 odlikovanja dodeljeno je ljudima za koje se smatra da su doprineli "uspesnoj odbrani protiv NATO" i "brzoj obnovi zemlje posle razaranja".

Drzavni zvanicnici takozvani "specijalni izaslanici jugoslovenskog predsednika" obicno dodeljuju medalje. Milosevic se pojavljuje prilikom dodele odlikovanja najvisim vojnim i policijskim zvanicnicima i drzavnim funkcionerima.

Cilj ove kampanje je da se nagovori javnost da je "herojski narod zajedno sa svojim hrabrim vodjama ostvario velicanstvenu pobedu nad agresorima, predvodjenim Sjedinjenim Drzavama".

Ova kampanja je zapala u neprilike kada je rezim poceo sa dodeljivanjem posmrtnih odlikovanja vojnicima i policajcima koji su poginuli u ovom sukobu.

Nedelju dana posto je Dusan Vukovic odbio da primi odlikovanje za njegovog sina, Miodrag Stojanovic iz Leskovca je takodje odbio da primi orden, posmrtno dodeljen njegovom dvadesetogodisnjem sinu Miroslavu, koji je ubijen na Kosovu 9. aprila 1999.godine.

Na ceremoniji dodeljivanja medalja, Stojanovic je zatrazio sudsku istragu o okolnostima u kojima je poginuo njegov sin, optuzivsi njegovog komandanta, kapetana Dusana Sljivancanina da je odgovoran za Miroslavovu smrt.

Sudeci po zvanicnim izvestajima, Miroslav je ubijen na putu Djakovica-Kosare, dok se vozio u dzipu sa Sljivancaninom. U vojnom saopstenju se kaze da je jedinica Oslobodilacke vojske Kosova napala njih dvojicu iz zasede. Miroslav je ubijen, dok je Sljivancanin uspeo da pobegne.

Medjutim izjave svedoka, sudski dokazi, i ranije Miroslavove izjave navele su njegove roditelje da posumnjaju u zvanicnu verziju dogadjaja. Oni su otpoceli proceduru u vojnom sudu u Nisu da bi se ustanovila istina o okolnostima smrti njihovog sina.

U izjavi sudu, Stojanovic je rekao da je njegovog sina "likvidirao Sljivancanin", koji ga nije trpeo jer je Miroslav predstavljao smetnju njegovim planovima da opljacka prodavnicu zlata i strane valute.

"Miroslav nas je poslednji put nazvao 3. aprila iz Djakovice i rekao da ne brinemo, da je dobro. On nam je rekao da je odseo u kuci pored skole koja je dobro cuvana jer je puna zlata i strane valute. Kada ga je majka zamolila da nista ne dira, on je odgovorio da su oficiri u prizemlju sa svim dragocenostima, dok su vojnici na gornjem spratu. Vise se sa njim nismo culi", Stojanovic je jecajuci rekao novinarima.

On je rekao da ce vratiti odlikovanje cak i u slucaju da se rasvetle okolnosti u kojima je njegov sin izgubio zivot.

"Meni ne treba ovo odlikovanje" rekao je Stojanovic i dodao "ponesite ga Milosevicevom sinu i unuku da se s njim igraju, a meni vratite mog sina."

Na isti nacin je policijski kapetan Slobodan Pajic odbio da primi orden zbog cega je izgubio posao.

Pajic je odbio da primi Orden viteskog maca treceg reda pre dva meseca na ceremoniji koja je obelezila Dan Republike. O njegovom postupku izvestili su nezavisni mediji 5. januara.

Pajic je izjavio da je odbio da primi odlikovanje jer je razocaran ponasanjem beogradske policijske brigade u toku kosovske krize. Pajic se zali: "Neki su ubijeni ili ranjeni a drugi jednostavno "poludeli", nespremni za napore koji su se od njih ocekivali u ratu."

Pajic je takodje protestovao zbog upotrebe policije koja se fizicki obraculavala sa pristalicama opozicionih politickih partija.

Medjutim, nade da ce odbijanje Milosevicevih odlikovanja dovesti do toga da rezim prestane sa necuvenim ispoljavanjem samonagradjivanja pokazale su se jalove.

Miloseviceva vlada je umesto toga pocela da zabranjuje nezavisnim novinarima da prisustvuju ceremonijama dodeljivanja medalja. Apeli upuceni vladi da zaustavi manipulaciju zalosti porodica koje su izgubile svoje clanove u ratu i dalje se ignorisu.

Vlado Mares je redovni dopisnik Instituta IWPR iz Beograda.