Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbijen zahtev žrtava da se ospori odluka o genocidu

Advokati bosanskih ratnih žrtava tvrde da su sudije pogrešile kada su odbacile optužbu za genocid koja se odnosila na gradove izuzev Srebrenice.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 758, 28. septembar 2012.)

Žalbene su sudije odbacile zahtev bosanskih žrtava ratnih zlodela da predaju podnesak u kojem se tvrdi kako je bila pogrešna odluka da se bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, oslobodi jedne optužbe za genocid.

Sudije Haškog tribunala odbacile su 28. juna onu tačku optužnice koja se ticala genocida počinjenog na teritoriji sedam bosanskih opština, u periodu od marta do decembra 1992. Karadžić se još uvek tereti za genocid po tački koja se odnosi na masakr počinjen 1995. u istočnobosanskom gradu Srebrenici, gde je ubijeno preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Sudije su u svojoj junskoj odluci zaključile kako „ne postoje dokazi koji bi, čak i ukoliko se imaju u vidu oni najuverljiviji, mogli da potkrepe osudu za genocid u tih [sedam] opština“. (O tome vidi tekst „Karadžić oslobođen po jednoj tački za genocid“.)

Tužilaštvo se žali na tu oslobađajuću odluku, a podnesak žrtava je bio zamišljen kao podrška toj žalbi.

Zajedno sa Udruženjem svjedoka i žrtava genocida u Sarajevu, advokati dvojice imenovanih žrtava – Satka Mujagića i Fikreta Alića – zatražili su 31. avgusta da im se dozvoli da podnesu jedan dokument žalbenom veću, uz napomenu da su sudije Tribunala pogrešile kada su odbacile tačku optužnice koja se odnosila na genocid počinjen u sedam opština. (O tome vidi tekst „Bosanske žrtve se nadaju da će osporiti presudu po kojoj „nije bilo genocida“.)

Osim preostale tačke za genocid, u optužnici protiv Karadžića zadržane su i optužbe za progon, istrebljenje, ubijanje, deportaciju, nehumano postupanje, teror, nezakonite napade, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija kao talaca.

Dokazni postupak odbrane trebalo bi da počne 16. oktobra.

Pravila Tribunala kažu da državi, organizaciji ili pojedincu može biti odobreno pravo da preda podnesak ukoliko to smatra potrebnim. Međutim, žalbeno veće je 21. septembra zaključilo da podnesak žrtava „ne pomaže . . . u odlučivanju o postojećoj žalbi“ i da stoga, shodno pravilima, nije prihvatljiv.

Tekst te odluke ima četiri stranice i u njemu se ne iznosi previše detalja, premda se konstatuje kako predloženi opsežni podnesak „nije ograničen na pravna pitanja, nego nudi interpretaciju dokaza i ponavlja zadatak koji su preuzeli sudsko veće i stranke u svojim žalbenim podnescima“.

Advokati žrtava tvrde da je sudsko veće „pogrešno utvrdilo“ kako izneti dokazi „nisu dosegnuli nekakav nepisani standard sistematskog i organizovanog pokolja, i da stoga ne zaslužuju da budu okarakterisani kao genocid“.

Takođe su konstatovali da su sudije zanemarile „brojne jezive pretnje i izjave koje je okrivljeni lično iznosio“ uoči bosanskog rata. Advokati, konkretno, spominju predratne izjave koje su uvedene u dokaze, gde se navodi kako je Karadžić rekao da će Muslimani iz Bosne – ukoliko budu insistirali na odvajanju od Jugoslavije – „nestati sa lica zemlje“ i biti „istrebljeni“.

Advokati tvrde da su te izjave date „sa ciljem da počne iskorenjivanje bosansko-muslimanskog i/ili bosansko-hrvatskog stanovništva sa teritorije na koju su pravo polagali Srbi“, te da stoga dokazuju postojanje genocidne namere.

Advokati su u svom zahtevu od sudija zatražili da razmotre stavove žrtava, koje imaju „posebno pravo i interes da vide kako istorija koju su one doživele, a koju sada piše Tribunal, verno odslikava istinu o onome što se njima dogodilo, zbog čega se dogodilo, i ko je odgovoran za to“.

Rachel Irwin izveštava za  IWPR iz Haga.