Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbijen zahtev za slanje obavezujućeg poziva svedoku; Karadžić pokušava ponovo

Bivši lider bosanskih Srba zatražio je od advokatice nekadašnjeg bošnjačkog komandanta da se njen klijent pojavi kao svedok odbrane.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 773, 25. januar 2013.)

Bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, obnovio je svoj zahtev da mu se u okviru dokaznog postupka odbrane kao svedok pojavi istaknuti vojni komandant bosansko-muslimanskih snaga u Srebrenici.

Protekle su sedmice sudije Haškog tribunala odbile Karadžićev zahtev da se uputi obavezujući poziv komandantu Naseru Oriću. Pri tom su naglasile da nisu „iscrpljeni“ pokušaji da se obezbedi Orićeva dobrovoljna saradnja. (O tome vidi tekst „Odbijen Karadžićev zahtev da se uputi obavezujući poziv bošnjačkom komandantu“.)

Orić je do sada odbijao da svedoči ili daje bilo kakve izjave Karadžićevom timu odbrane, pozivajući se na to da se u Bosni trenutno protiv njega vodi istraga koja se tiče ratnih dešavanja na području Srebrenice.

Protiv Orića je pred Tribunalom tokom 2004. bio vođen sudski postupak zbog optužbi za ubijanje i okrutno postupanje prema srpskim zarobljenicima, kao i za uništavanje srpskih sela u okolini Srebrenice. Prvostepeno je osuđen na dve godine zatvora, da bi u žalbenom postupku 2008. bio potpuno oslobođen.

Srpske snage su istočno-bosansku enklavu Srebrenicu zauzele 11. jula 1995., a narednih je dana preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka bilo ubijeno.

Kao predsednik bosanskih Srba u periodu od 1992. do 1996., Karadžić se za srebrenički masakr tereti po više osnova, uključujući i genocid.

Reagujući na odbijanje sudija da upute obavezujući poziv, Karadžić je poslao novo pismo Orićevoj advokatici, tražeći da se njen klijent 7. februara pojavi u Tribunalu, kako bi svedočio u njegovu korist.

Advokatica Vasvija Vidović odgovorila je 23. januara, upozorivši Karadžića na to da bi se njen klijent našao u situaciji da „iznosi dokaze koji su veoma štetni“ za njegov sopstveni slučaj.

Karadžić je prethodno saopštio da je Orićevo svedočenje ključno zbog toga što bi on mogao da potvrdi da su snage bosanske vlade „zadržale teško i lako naoružanje“ uprkos činjenici da je Srebrenica još 1993. trebalo da bude demilitarizovana; da je u Srebrenicu bilo švercovano oružje; te da su bosansko-muslimanski vojnici vršili napade na okolna srpska sela.

Karadžić je tvrdio i to da bi Orić mogao posvedočiti kako je predsednik bosanskih Srba imao „legitiman razlog“ da naredi napad na Srebrenicu.

Vidovićeva se u svom odgovoru zapitala zbog čega Karadžić toliko odlučno želi da njen klijent svedoči, kada ne zna šta bi Orić rekao o pomenutim temama.

„Veoma je čudno to što želite da pozovete svedoka koji bi mogao ozbiljno da vam naškodi, i ljubazno Vas molim da mi pojasnite svoj odnos prema tome“, napisala je advokatica.

Dodala je da će se, nakon što joj se dostavi objašnjenje, konsultovati sa svojim klijentom i ponovo obratiti Karadžiću ovim povodom.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.