Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ODBIJEN ZAHTEV ZA OSLOBAĐANJE OKRIVLJENIH ZA HERCEG-BOSNU

Timovi odbrane šestorice zvaničnika bosanskih Hrvata će ipak izvoditi dokaze.
By IWPR ICTY
Na suđenju šestorici bivših lidera bosanskih Hrvata, sudije su ove sedmice odbacile zahteve odbrane za njihovo oslobađanje, što znači da se od branilaca očekuje da odgovore na kompletan spisak optužbi.



Tužilaštvo je svoj dokazni postupak okončalo prošlog meseca, nakon čega su branioci – budući da to dopuštaju i pravila Tribunala – zatražili povlačenje svih optužbi koje po njihovom mišljenju nisu dokazane.



Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić terete se za teška kršenja Ženevske konvencije i zločine protiv čovečnosti koji su nad bošnjačkim stanovništvom počinjeni tokom bosanskog rata (1992-95.).



Takođe se navodi da su napadali, maltretirali i proterivali žene i decu u nastojanju da unutar Bosne uspostave samoproklamovani hrvatski entitet, paradržavu Herceg-Bosnu.



Donoseći pomenutu odluku, sudsko veće je procenilo da je izneto dovoljno dokaza koji nagoveštavaju da bi se suđenje moglo završiti osudom. Timovi odbrane sada moraju osporiti verziju događaja koju je ponudilo tužilaštvo.



Obrazlažući odluku suda, sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je pošao od optužbe da su okrivljeni skovali zaveru sa ciljem „trajnog raseljavanja i etničkog čišćenja bosanskih Muslimana i ostalih ne-Hrvata koji žive u onim područjima Republike Bosne i Hercegovine za koja se tvrdilo da su deo . . . Herceg Bosne, i uključivanja tih područja u ’Veliku Hrvatsku’“.



Sudija Antoneti je rekao kako su brojni svedoci potvrdili da je politika Hrvatskog vijeća obrane (HVO) „bila primena postojećeg plana na način koji je zahtevao raseljavanje Muslimana i ostalih ne-Hrvata“ iz Herceg-Bosne.



On je procenio da bi sudsko veće moglo da zaključi kako su akti progona, zarobljavanja, pritvaranja, silovanja i prisilnog raseljavanja bili deo plana čiji je cilj bio proterivanje Muslimana iz tog entiteta.



Sudija Antoneti se potom osvrnuo i na konkretne zahteve Ćorićevih i Pušićevih advokata, pošto su oni tražili da im klijenti budu oslobođeni svih 26 tačaka optužnice.



Dotičući Ćorićev slučaj, on se pozvao na izveštaje koji pokazuju da je okrivljeni „izdavao naredbe o osnivanju zatvorskih logora poput Heliodroma . . . [i] takođe bio umešan u rad ostalih zatvorskih objekata, kao i transfer pritvorenika iz jedne jedinice u drugu“.



U optužnici stoji da su vlasti Herceg-Bosne „uspostavile, podržavale i održavale sistem zlostavljanja, uključujući mrežu zatvora, koncentracionih logora i ostalih zatvorskih objekata . . . za hapšenje, pritvaranje i zatvaranje više hiljada bosanskih Muslimana“.



Sudija Antoneti se potom osvrnuo na dokaze koje je izneo jedan bivši uposlenik jednog od pritvorskih centara. Prema rečima tog svedoka, Ćorić je „sudelovao u donošenju odluke o oslobađanju muslimanskih pritvorenika i njihovom transportu u treću zemlju“.



Zalažući se za Ćorićevo oslobađanje, njegov tim odbrane se pogotovo usredsredio na optužbu za silovanje. No, sudsko veće je taj predlog odbacilo, pozivajući se na dokaze koji nagoveštavaju „da su pripadnici vojne policije tokom leta 1993. vršili silovanja i ostale zločine“.



„Sudsko veće bi moglo da zaključi kako se Ćorić doista zalagao za deportaciju Muslimana . . . i da je u zajedničkom zločinačkom poduhvatu sudelovao tako što je upotrebio vojnu policiju u kriminalne svrhe, ili pasivno, time što nije zaštitio muslimansko stanovništvo“, kazao je Antoneti.



Prelazeći na optužbe protiv Pušića, sudija je ponovo odbacio sve zahteve za oslobađanje.



„Svedoci kažu da je Pušić bio Ćorićev zamenik i da je igrao glavnu ulogu u nadziranju pritvorskih objekata“, rekao je on.



Sudija se opet pozvao na svedočenje bivšeg uposlenika pritvorskog centra, koji je rekao da su zarobljenici bili upućivani na prisilni rad koji se odvijao na prvim borbenim linijama. Sudija se prisetio svedokovih reči po kojima „nikada nije bilo nikakve reakcije na više upozorenja koja je uputio u vezi sa time koliko je taj rad opasan“.



Odbacivši sve tačke zahteva za oslobađanje u središnjoj fazi postupka, sudsko veće je odobrilo privremeno oslobađanje petorice optuženika. Međutim, tužilaštvo se odmah žalilo na tu odluku, tvrdeći kako je to što je veće odbacilo sve predloge za oslobađanje povećalo rizik od mogućeg bekstva optuženika.



Onima na koje se ta žalba odnosi – Prlić, Stojić, Praljak, Petković i Ćorić – dozvoljeno je da se vrate u Hrvatsku i tamo ostanu do početka suđenja (4. maj). Pušićev zahtev još uvek nije razmatran, jer on u poslednje vreme iz zdravstvenih razloga nije dolazio u sud. Hrvatska je vlada garantovala da će obezbediti traženi nivo bezbednosti ukoliko oslobađanje bude odobreno.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.