Odbijen Simatovićev zahtev za oslobađanje

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 6 May, 2011

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 691, 6. maj 2011.)

Sudije Haškog tribunala odbacile su ove sedmice zahtev bivšeg zvaničnika srbijanske obaveštajne službe, Franka Simatovića, da ga oslobode po svim tačkama optužnice koja je protiv njega podignuta.

Simatović je obavljao različite obaveštajne funkcije pri srbijanskoj Službi Državne bezbednosti (DB), a optužen je zajedno sa šefom DB-a Jovicom Stanišićem po pet tačaka za ubijanje, progon, nasilnu deportaciju i ostale nehumane postupke počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

U optužnici se navodi da su dvojica okrivljenih obezbeđivala logističku, finansijsku i materijalnu podršku srpskim paravojnim jedinicama – uključujući Arkanove Tigrove, Crvene beretke i Škorpione – koje su u Hrvatskoj i Bosni vršile zločine nad ne-Srbima.

Odluka koju je sudsko veće donelo 5. maja u skladu je sa pravilima Tribunala, tačnije sa Pravilom 98bis, koje okrivljenom omogućava da bude oslobođen po okončanju dokaznog postupka optužbe. Sudije, naime, mogu da donesu oslobađajuću presudu po jednoj ili više tačaka optužnice – ukoliko za njih nisu pruženi dokazi.

I dok je Simatović odlučio da prisustvuje raspravi po pravilu 98bis, Stanišić se izjasnio protiv toga. Njegov advokat, Vejn Džordaš (Wayne Jordash), izjavio je kako je razlog za to činjenica da po pravilu 98bis okrivljenici mogu da ospore samo sve optužbe iz optužnice – a ne „pojedinačne optužbe ili ograničenu odgovornost“.

Obojica okrivljenih su se ove sedmice pojavili u sudnici, gde je predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) pročitao odluku u kojoj se pozvao na iskaze svedoka o velikom broju zločina počinjenih u Hrvatskoj i Bosni.

Jedan od svedoka, koji je 1991. bio zarobljen u Hrvatskoj, izjavio je da je Željko Ražnatović, poznatiji kao Arkan, „gledao kako vojnici zarobljenike tuku gvozdenim stolicama sve dok se one ne raspadnu“, pročitao je sudija.

Arkan je bio lider svojih Tigrova – paravojne grupe koja je navodno bila specijalna jedinica DB-a.

Arkanovi Tigrovi smatrani su jednom od najzloglasnijih paravojnih grupa koje su za vreme rata delovale u Bosni i Hrvatskoj, gde su navodno na različitim lokacijama pobile veliki broj nesrpskih civila. Arkan je 2000. godine ubijen u jednom beogradskom hotelu, pre no što je mogao da buden uhapšen i procesuiran u Hagu.

Sudija Ori je rekao kako dokazi koje je iznelo tužilaštvo pokazuju da je „već u maju 1991. Arkan bio direktno potčinjen Jovici Stanišiću“.

„Između 1991. i 1995. [bio] je održavan taj odnos između Arkana i srbijanskog DB-a“, nastavio je sudija.

On je dodao kako „dokazi ukazuju na neposrednu i tesnu koordinaciju između Simatovića i Arkana“ kada je u pitanju angažovanje Arkanovih ljudi.

Crvene beretke – koje su poznate i kao Jedinica za specijalne operacije (JSO) – bile su „direktno potčinjene“ Simatoviću, kazao je sudija.

„U Bosni su Crvene beretke počinile neke od navedenih zločina u [opštinama] Doboj i Bosanski Šamac“, nastavio je sudija Ori. „. . . [Simatović] im je 1992. lično davao uputstva u centru za obuku, pri čemu je nosio crvenu beretku.“

Osim toga, sudije kažu kako dokazi „podržavaju zaključak“ da su Crvene beretke bile „pod sveobuhvatnom komandom optuženog Simatovića, koji je pak bio pod nadzorom [optuženog] Stanišića“.

Postoje i dokazi koji pokazuju da je srbijansko ministarstvo unutrašnjih poslova u leto 1995. Crvene beretke, Škorpione i Arkanove Tigrove poslalo u Trnovo (pokraj Sarajeva), kako bi – po rečima sudije – pomogli vojsci bosanskih Srba. On je dodao da je Simatović „lično zahtevao“ Arkanovu pomoć u Trnovu.

U julu 1995., pripadnici Škorpiona ubili su šestoricu bošnjačkih muškaraca i dečaka zarobljenih nakon što je tog meseca pala srebrenička enklava. Video-snimak tog streljanja – koji su načinili sami počinitelji – izazvao je gnev kada je 2005. bio emitovan širom regiona, nakon čega je 2007. godine jedan srbijanski sud četvoricu pripadnika Škorpiona proglasio krivima za ubistvo.

Sudija Ori je pomenuo i taj snimak, primetivši da žrtve nisu bile srpske nacionalnosti.

On je rekao kako postoje dokazi koji potkrepljuju dve tačke optužnice koje se odnose na ubistvo, kao i one tačke koje se tiču progona, deportacije i prisilnog razmeštanja.

U vezi sa kampovima za obuku za čije se osnivanje terete Simatović i Stanišić, sudija je rekao kako je sud saslušao dokaze da je „između tri i pet hiljada ljudi“ prošlo kroz centar za obuku u Golubiću, nadomak hrvatskog grada Knina.

„Tužilaštvo je izvelo dokaze da je taj kamp za obuku finansirao srbijanski DB i da su Stanišić i Simatović obezbeđivali neophodan materijal i finansijska sredstva“, kazao je sudija Ori.

Jedan od svedoka je potvrdio da se Simatović „starao“ o platama svih onih koji su bili angažovani u Golubiću – rekao je sudija.

Otuda postoji dovoljno dokaza da je Simatović pružao finansijsku podršku i obuku „specijalnim jedinicama srbijanskog DB-a i ostalim srpskim snagama u činjenju zločina“ koji se navode u optužnici, kazao je sudija Ori.

Simatović i Stanišić se terete i da su – zajedno sa još nekoliko članova srbijanskog rukovodstva – sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP).

Sudija Ori je rekao kako dosadašnji dokazi potvrđuju navode po kojima je postojao „zajednički plan ili cilj da se trajno rasele Muslimani i Hrvati iz nekih delova Bosne i Hrvatske“.

Simatović je sudelovao u tom zajedničkom planu, a „učešće u ZZP-u predstavlja značajan doprinos zločinima iz optužnice“, nastavio je sudija Ori.

„Da zaključim, Simatović ima šta da pobija po svim tačkama optužnice. Zahtev za oslobađanje je odbačen.“

Konferencija uoči dokaznog postupka odbrane zakazana je za 14. jun.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.