Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbijen Mladićev zahtev za odlaganjem suđenja

Predsednik Tribunala kaže da odbrana nije potkrepila navode po kojima je sudija pristrasan.
By Rachel Irwin
  • Ratko Mladic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Ratko Mladic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 740, 15. maj 2012.)

Predsednik Haškog tribunala odbacio je zahtev branilaca bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba, Ratka Mladića, za izuzeće predsedavajućeg sudije na njegovom suđenju i za obustavu postupka.

U svom podnesku od 11. maja, Mladićevi advokati su naveli 17 različitih razloga zbog kojih bi sudija Alfons Ori (Alphons Orie) trebalo da bude smenjen.

Među njima je i tvrdnja da je sudija Ori na različite načine pristrasan u korist tužilaštva, a na štetu okrivljenog, te da se zbog toga što je po nacionalnosti Holanđanin nalazi u sukobu interesa kada su u pitanju optužbe koje se tiču masakra u Srebrenici počinjenog 1995. godine, u kojem je ubijeno oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Bataljon mirovnih trupa iz Holandije, poznatiji kao „dačbat“, bio je zadužen za odbranu spomenutog istočnobosanskog grada, koji je imao status bezbedne zone UN-a i kojeg su snage bosanskih Srba zauzele 12. jula 1995.

Mladićeva odbrana kaže i da je sudija Ori „bez ikakvog obrazloženja“ odbacio ranije zahteve za odlaganje suđenja, optuživši ga za to da je „insistirao na ranijem početku suđenja uprkos veoma ozbiljnim problemima u vezi sa obelodanjivanjem zahtevanih materijala odbrani“.

Sudija Teodor Meron (Theodor Meron), koji je predsednik Tribunala, saopštio je 15. maja odluku o tome da će sudija Ori nastaviti da obavlja svoju dužnost.

„Nakon što je razmotren svaki od Mladićevih argumenata u prilog izuzeća sudije Orija, i nakon odgovora sudije Orija, nisam uveren u to da je Mladić pokazao kako bi razuman posmatrač, adekvatno informisan, pokazao pristrasnost“, kazao je sudija Meron. „U skladu sa tim sam zaključio i da je Mladićev zahtev za izuzećem sudije Orija neopravdan.“

Odbrana je 14. maja podnela još jedan zahtev za obustavom postupka, ovoga puta na šest meseci, i to zbog navodno zakasnelog obelodanjivanja nekih dokumenata od strane tužilaštva. Ostalo je nejasno kada će se sudije izjasniti i o tom zahtevu, ali je u Tribunalovom saopštenju za štampu objavljena odluka sudije Merona da će suđenje početi 16. maja, kao što je i planirano.

Uvodna reč tužilaštva trebalo bi da bude izneta 16. i 17. maja. Odbrana je ovoga puta odlučila da se odrekne uvodne reči, ali će to biti u prilici da to učini pre no što počne vlastiti dokazni postupak.

Mladić je u maju 2011. uhapšen u Srbiji, posle 16 godina provedenih u bekstvu. Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, on je navodno odgovoran za neke od najtežih zločina koji su počinjeni u bosanskom ratu.

Među njima je i srebrenički masakr, počinjen 1995. godine; kao i artiljerijska i snajperska kampanja protiv Sarajeva, u kojoj je poginulo oko 12,000 civila.

Osim toga, Mladić se tereti i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog razmeštanja stanovništva. Optužnica protiv njega je prošlog decembra redukovana na zahtev sudija, i u njoj se sada spominje ukupno 106, umesto 196 zločina, dok je broj bosanskih opština smanjen sa 23 na 15.

Ključni elementi slučaja – opsada Sarajeva, masakr u Srebrenici, zločini počinjeni u velikom broju opština, korišćenje pripadnika mirovnih trupa Ujedinjenih nacija kao talaca – ostaju isti, a optužnica i dalje sadrži 11 tačaka.

Tužilaštvo je saopštilo kako namerava da pozove ukupno 410 svedoka, pri čemu očekuje da će se njih 158 pojaviti pred sudom. Prvi svedok će svoj iskaz započeti 29. maja.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.