Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbijen Karadžićev zahtev da se grčkom predsedniku uputi obavezujući poziv

Sudije su procenile da to svedočenje okrivljenome ne bi bilo od „materijalne pomoći“.
By Rachel Irwin
  • Karolos Papoulias. (Photo: Colijn Verkempinck/Wikimedia)
    Karolos Papoulias. (Photo: Colijn Verkempinck/Wikimedia)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 762, 25. oktobar 2012.)

Sudije Haškog tribunala odbile su ove sedmice zahtev ratnog predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, da se predsedniku Grčke uputi obavezujući poziv da svedoči u njegovu korist.

Karadžić je u avgustu podneo zahtev da aktuelni grčki predsednik, Karolos Papuljas (Karolos Papoulias) – koji je od 1993. do 1996. bio ministar inostranih poslova – svedoči o razgovorima koje su njih dvojica vodili za vreme bosanskog rata.

Karadžić je naveo nekoliko primera, uključujući raspravu koja je usledila nedugo nakon prvog minobacačkog napada na sarajevsku pijacu Markale, 5. februara 1994. – kada je poginulo 60 ljudi, dok ih je ranjeno preko stotinu. On, naime, tvrdi da je na sastanku u Beogradu Papuljasu „rekao da bosanski Srbi nisu odgovorni za granatiranje i da su spremni da stave svoje naoružanje pod kontrolu UN-a“.

Karadžić, takođe, tvrdi da su u julu 1994. oni razgovarali i o njegovoj želji da prihvati mirovni plan.

Okrivljeni je naveo da je Papuljasovo svedočenje neophodno zbog toga što bi bilo „pouzdanije i imalo veću težinu“ od javnih izjava samog Karadžića ili njegovih saradnika.

Grčka vlada je na ovaj zahtev odgovorila saopštenjem u kojem se kaže da je – iako se Papuljas u januaru 1994. i junu 1995. zaista sreo sa Karadžićem – to bilo u diplomatskom kontekstu, tako da predsednik „ne raspolaže neposrednim saznanjima o konkretnim zločinima koji su se navodno desili i okolnostima koje su ih pratile“.

Iako su sudije konstatovale da pitanja koja se pominju u Karadžićevom zahtevu jesu relevantna za njegov slučaj, one su saopštile da obavezujući poziv predstavlja poslednje sredstvo i da traženo svedočenje mora biti od „bitne ili značajne pomoći“.

Sudije kažu kako „predsednikova potvrda da je okrivljeni negirao odgovornost bosanskih Srba za granatiranje pijace Markale neće biti od materijalne pomoći okrivljenome tokom dokaznog postupka odbrane“.

Osim toga, sudije su zaključile da se dokazi koje Karadžić traži od predsednika Papuljasa „očigledno mogu pribaviti na drugačije načine“, te podsetile na ranija upozorenja koja su okrivljenome upućivana „zbog pribegavanja taktici učestalog podnošenja zahteva za obavezujuće pozive“.

„[Veće] je i dalje zabrinuto zbog nečega što deluje kao optuženikova praksa – odnosno, zbog toga što on upućuje obavezujući poziv svakome ko je na neki način povezan sa slučajem, ali nije voljan da sarađuje s njim“, zaključile su sudije.

Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.