Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbijen Haradinajev zahtev za privremeno oslobađanje

Bivšem kosovskom premijeru neće biti odobren privremeni boravak na slobodi da bi prisustvovao rođenju deteta.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 674, 17. decembar 2010.)

Žalbene su sudije ove sedmice odbacile zahtev bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj) da bude pored svoje supruge dok ona bude rađala njihovo treće dete.

Nakon što se tužilaštvo žalilo, žalbeno je veće odbacilo raniju odluku sudskog veća i reklo kako je ta odluka bila „toliko nerazumna da predstavlja zloupotrebu vlastitiog diskrecionog prava“.

„Žalbeno veće smatra da bi privremeno oslobađanje Haradinaja dodatno doprinelo pretećoj atmosferi za svedoke, kao i da bi moglo ohrabriti njegove pristalice da pristupe zastrašivanju“, napisale su žalbene sudije u svojoj odluci od 16. decembra.

Sudsko veće je ranije zaključilo da „potencijalni efekat“ njegovog privremenog oslobađanja „na celinu postupka ne bi bio suštinski“.

U prvobitnoj odluci, sudsko veće je razmatralo relativno kratkotrajno, četvorosedmično privremeno oslobađanje, neizvesnost oko datuma početka njegovog delimično obnovljenog suđenja, kao i činjenicu da je Haradinaj vreme od jula meseca, kada je doneta odluka o delimičnom obnavljanju postupka protiv njega, proveo u pritvoru.

Međutim, žalbene su sudije saopštile kako ti razlozi ne „otklanjanju . . . zabrinutost u pogledu mogućeg zastrašivanja svedoka ili inherentnog rizika po celinu postupka“.

Kao bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Haradinaj je 2008. oslobođen po svih 37 tačaka optužnice koja je bila podignuta protiv njega. Jedan od njegovih saoptuženika, Idriz Baljaj (Idriz Balaj), takođe je oslobođen, dok je treći optuženik, Lahi Brahimaj – zbog okrutnog postupanja i mučenja – osuđen na šest godina zatvora.

Međutim, tužilaštvo se žalilo na oslobađajuće presude, tvrdeći da je zastrašivanje svedoka „ugrozilo“ suđenje. Tužioci su naveli i kako zbog toga nisu u stanju da obezbede iskaze dvaju ključnih svedoka.

Žalbene su sudije potom odlučile da svoj trojici optuženika treba ponovo suditi, ali samo po šest tačaka – za ubistvo, okrutno postupanje i torturu, odnosno zločine koji su navodno bili počinjeni nad srpskim civilima i tobožnjim kolaboracionistima tokom sukoba na Kosovu potkraj devedesetih.

One su konstatovale da je sudsko veće „propustilo da uvaži ozbiljnost pretnje koju zastrašivanje svedoka predstavlja po čitav proces“, te da je preterano naglasilo „potrebu da tužilaštvo ne dobije više vremena nego što mu je bilo dodeljeno za izvođenje dokaza . . . ne vodeći računa o mogućnosti da se obezbedi potencijalno važno svedočenje“.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.