Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ODBEGLI KARADŽIĆ NAPOKON UHVAĆEN

Ratni lider bosanskih Srba nalazi se u pritvoru, gde čeka da bude izručen Haškom tribunalu.
By IWPR ICTY
Jedan od najtraženijih ljudi na svetu – osumnjičenik za ratne zločine, Radovan Karadžić – nalazi se u pritvoru, gde očekuje nalog za ekstradiciju zahvaljujući kojem će se, posle više od decenije skrivanja, pojaviti pred licem pravde u Haškom tribunalu.



I dok srpski nacionalisti izražavaju bes zbog hapšenja lidera bosanskih Srba, zadovoljstvo koje pokazuje ostatak regiona umanjeno je zabrinutošću zbog toga što su dvojica značajnih optuženika još uvek u bekstvu – pri čemu je jedan od njih Karadžićev vojni komandant, general Ratko Mladić.



Kao ratni predsednik Republike Srpske (RS), šef Srpske demokratske stranke (SDS) i vrhovni komandant vojske bosanskih Srba, Karadžić je pred Haškim tribunalom optužen još u julu 1995. Naredne godine je nestao, da bi se sve do sada skrivao.



Šezdesettrogodišnji Karadžić se u 11 tačaka tereti za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, progon, nehumano postupanje i ostale zločine koji su za vreme trajanja sukoba (1992-95.) počinjeni nad Bošnjacima, bosanskim Hrvatima i ostalim nesrpskim civilima.



Smatra se da je Karadžić, zajedno sa Mladićem, 1995. godine u Srebrenici organizovao ubijanje 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.



Haški tužioci Karadžića terete da je zajedno sa ostalima radio na uspostavljanju kontrole nad pojedinim područjima Bosne i Hercegovine i značajnom smanjenju nesrpskog stanovništva. Da bi postigao taj cilj, Karadžić je – po rečima tužilaca – zajedno sa ostalima činio zločine kako bi ne-Srbe prinudio da napuste ta područja, proterao one koji su se opirali odlasku, a ostale ubio.



U pres-materijalu koji je izdao Tribunal navodi se da je Karadžić „počinio genocid, progone i ostale zločine time što su jedinice pod njegovom komandom – tokom i nakon napada na gradove širom Bosne i Hercegovine – hiljade ne-Srba masovno transportovale u zatvorske objekte koje su organizovale vlasti bosanskih Srba“.



Jedinice koje su bile pod Karadžićevom komandom tužioci terete za ubijanje, mučenje, maltretiranje i seksualno nasilje nad ne-Srbima, koje je činjeno u tim logorima. Bivšem političkom lideru pripisuje se i odgovornost za granatiranje i snajpersku vatru uperenu protiv civila u Sarajevu – odnosno, za ranjavanje i ubijanje više hiljada ljudi, među kojima je bilo mnogo žena i dece.



Informacije vezane za Karadžićevo hapšenje još uvek su oskudne. U izjavi iz kabineta predsednika Srbije, Borisa Tadića, kaže se da je okrivljeni uhapšen „u akciji srbijanskih tajnih službi“.



Karadžić je pod lažnim imenom radio na jednoj klinici za alternativnu medicinu u Beogradu. Na fotografijama koje su obišle svet vidi se osedeli čovek s dugom bradom.



Komentatori tvrde i da je novoformirana, prozapadna vlada Srbije utrla put Karadžićevom hapšenju – za koje su mnoge žrtve zločina počinjenih u bosanskom ratu strahovale da se nikada neće dogoditi.



Predsednik Evropske komisije izjavio je da ovo hapšenje „pokazuje odlučnost nove srbijanske vlade da ostvari punu saradnju“ sa Tribunalom, što je „veoma važno za približavanje Srbije Evropi“.



Tužioci Haškog tribunala su veoma zadovoljni Karadžićevim hapšenjem.



„Ovo je veoma važan dan za žrtve, koje su na ovo hapšenje čekale više od decenije“, rekao je glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz). „Ovo je i veoma važan dan za međunarodnu pravdu, jer jasno pokazuje da niko nije van dometa zakona, i da će pre ili kasnije svi begunci biti privedeni pravdi.“



Nakon što je srbijanski sudija doneo odluku o Karadžićevom izručenju Hagu, očekuje se da njegov advokat, Svetozar Vujačić – pre kraja roka koji ističe 25. jula – podnese žalbu.



Kao što se moglo i očekivati, bosanske i hrvatske reakcije na vest o Karadžićevom hapšenju odražavaju ono što se zbivalo tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. U samoj Srbiji, ovaj slučaj je dodatno zaoštrio ionako oštru podelu između proevropskih političara, koji žele raskid sa prošlošću, i nacionalista, koji smatraju da su mehanizmi međunarodne pravde upereni protiv Srba.



„Država Srbija je načinila veliki korak“, kazao je premijer Mirko Cvetković, koji se nalazi na čelu vlade koju je početkom jula formirala koalicija koja je prethodno pobedila na majskim parlamentarnim izborima. „Pozivam preostale haške begunce da se predaju, jer je to mnogo bolje i za njih i za srpski narod.“



Približavanje Evropskoj Uniji bilo je u središtu predizborne kampanje sadašnje vladajuće koalicije, a nova administarcija se očito nada da će izručenje Karadžića Tribunalu u tom pogledu poboljšati izglede Srbije.



„Hapšenjem Karadžića, preskočili smo veliku prepreku na putu evropskih integracija“, izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac, inače član Demokratske stranke (DS), vodeće u vladajućoj koaliciji.



Na protivničkoj strani, pak, reakcije variraju u rasponu od poricanja da je Karadžić učinio išta loše, do kritika na račun Haškog tribunala zbog navodnog kažnjavanja srpskih i blagonaklonosti spram svih drugih lidera. Sumnja u EU sve je veća otkako je najveći broj njenih članica početkom ove godine priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.



Srpska radikalna stranka (SRS), čijem se lideru Vojislavu Šešelju trenutno takođe sudi za ratne zločine u Hagu, oštro se usprotivila hapšenju bivšeg lidera bosanskih Srba.



„Tadić je učinio sve . . . kako bi osigurao da ljudi koji su simbol patriotizma nestanu“, izjavio je generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vučić.



Prethodni premijer, Vojislav Koštunica – čija se vladajuća koalicija raspala u martu – doveo je u pitanje legitimitet Haškog tribunala.



U intervjuu za beogradski dnevni list Večernje novosti, on je kritikovao oslobađajuće presude ratnom komandantu bosanskih Muslimana, Naseru Oriću, i bivšem premijeru Kosova, Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj).



Haradinaj je u aprilu oslobođen optužbi za mučenja, ubistva, silovanja i deportaciju Srba u kosovskom sukobu (1998-99.), iz vremena dok je bio komandant gerile. A Tribunal je ovog meseca ukinuo i kaznu koja je Oriću bila uzrečena zbog toga što za vreme sukoba u Bosni (1992-95.) nije sprečio ubijanje Srba u okolini Srebrenice.



„DSS [Koštuničina Demokratska stranka Srbije] je u dva nedavna navrata upozorila na to da Srbija, zbog oslobađanja Haradinaja i Orića, treba da pokrene pitanje legitimnosti Tribunala da pravedno sudi osumnjičenicima za ratne zločine“, kazao je bivši premijer.



U samoj Bosni i Hercegovini, Visoki predstavnik međunarodne zajednice je pozdravio hapšenje nazivajući ga prekretnicom i rekavši: „Ovo je početak kraja najtragičnijeg perioda u istoriji Bosne.“



Govoreći u ime mnogih žrtava, čelnica organizacije Majke Srebrenice, Munira Subašić, izjavila je: „Čekala sam 13 godina kako bih čula da su Karadžić i Mladić uhapšeni. Dok ne budemo imali pravdu, ne možemo imati ni pomirenje.“



Među političarima u Bosni, suprotstavljene reakcije iz dvaju entiteta – Federacije i Republike Srpske – odražavaju dugotrajno osećanje uzajamnog nepoverenja.



„Pravda nije potpuna dok ne izbrišemo projekat genocida koji i danas živi. Radovan Karadžić je uhapšen, Slobodan Milošević je mrtav, ali njihov projekat – Republika Srpska – još uvek postoji“, kazao je Haris Silajdžić, bošnjački član rotirajućeg državnog predsedništva.



Nasuprot tome, čini se da premijer entiteta bosanskih Srba, Milorad Dodik, potcenjuje implikacije Karadžićevog hapšenja po budućnost Republike Srpske, jer naglašava da bivši lider samo „mora da odgovori na optužbe da je lično odgovoran“.



Poput ostatka regiona koji je pozdravio Karadžićevo hapšenje, političari iz Zagreba istakli su i uslov da ubrzo mora da usledi i hapšenje Mladića i Hadžića – pri čemu je za Hrvatsku od naročitog interesa ovaj potonji.



Hadžić je bio predsednik samoproklamovane srpske države na teritoriji Hrvatske: optužen je za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, a pripisuje mu se i odgovornost za masakr koji je 1991. počinjen nad 250 civila izvedenih iz jedne bolnice u Vukovaru.



„Zadovoljni smo time što se stvari kreću u dobrom pravcu, ali još uvek očekujemo hapšenje Mladića i Hadžića, pošto ništa toliko ne ohrabruje zločin kao njegovo nekažnjavanje“, izjavila je potpredsednica hrvatske vlade, Jadranka Kosor.



Hrvatska se nada da će u EU ući 2009. godine, pri čemu izvestan broj tamošnjih političara izražava zabrinutost da će pristupanje Srbije sada teći ubrzano.



Zoran Milanović je – kao predsednik najveće opozicione stranke u Hrvatskoj, Socijaldemokratske partije (SDP) – upozorio da je preuranjeno tvrditi da Srbija u potpunosti sarađuje s Hagom, što je inače uslov za napredak u pridruživanju.



„Sve dok su . . . Ratko Mladić i Goran Hadžić na slobodi, Srbija neće ostvariti punu saradnju s Haškim tribunalom“, rekao je on.



Ostali pak tvrde kako je – iz čisto praktičnih razloga – malo verovatno da će se proces pridruživanja u slučaju Srbije ubrzati.



Politički analitičar Davor Genero kaže da je malo verovatno da će Srbija, zajedno s Hrvatskom, biti deo paketa iz 2009. „To nije realistično, jer je procedura isuviše komplikovana, a Srbija veoma kasni u pogledu ispunjavanja onoga što su standardi EU-a“, kazao je on.



A Sandro Knezović, iz hrvatskog Instituta za međunarodne odnose, dodaje: „Karadžićevo hapšenje je važno za čitav region . . . ali ne možete očekivati da će ono Srbiju katapultirati u EU.“



Caroline Tosh je urednica IWPR-a iz Londona. Aleksandar Roknic, Denis Džidić i Goran Jungvirth su obučeni novinari IWPR-a iz Beograda, Sarajeva i Zagreba.