Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbačen Karadžićev zahtev za upućivanje obavezujućeg poziva

Sudije kažu da su informacije koje bi mogao da ponudi Fikret Abdić slične dokazima koji su već dostupni.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 778, 1. mart 2013.)

Sudije Haškog tribunala odbile su ove sedmice zahtev Radovana Karadžića za upućivanje obavezujućeg poziva bivšem odmetnutom bošnjačkom lideru Fikretu Abdiću.

Kada je početkom devedesetih godina u Bosni izbio rat, Fikret Abdić se sukobio sa središnjom vladom u Sarajevu. Kasnije je uspostavio Autonomnu Pokrajinu Zapadna Bosna, koja je sarađivala sa bosanskih Srbima.

Abdić je pritvarao i zlostavljao Bošnjake koji su bili lojalni vladi u Sarajevu. Jedan sud u Hrvatskoj ga je 2002. osudio za ratne zločine. Na slobodu je pušten 2012., nakon što je odslužio 10 od 15 godina, na koliko je bio osuđen.

Okrivljeni tvrdi da je Abdićevo svedočenje neophodno za njegov slučaj, jer će pokazati da su Karadžić i članovi njegovog rukovodstva „bili voljni da sarađuju sa Muslimanima i onim njihovim predstavnicima koji nisu težili stvaranju islamističke države u Evropi i bili su spremni da poštuju prava svih etničkih grupa“.

„[Abdićevo] svedočenje dodatno će opovrgnuti navode tužilaštva da su dr Karadžić i bosanski Srbi želeli rat kako bi mogli da proteraju Muslimane sa područja na kojima su Srbi bili većina“, saopštio je Karadžić u svom zahtevu od 6. februara. (O tome vidi tekst „Karadžić traži obavezujući poziv za odmetnutog bošnjačkog lidera“.)

U svojoj odluci od 26. februara, sudije su se saglasile da se svedočenje – na koje Abdić nije pristao – „odnosi na jasno definisana pitanja koja su relevantna za optuženikov slučaj“, te da je Karadžić učinio „razumne napore“ da osigura Abdićevu saradnju.

Međutim, sudsko veće je ukazalo na to da su informcije koje Karadžić pokušava da pribavi „načelno slične dokumentima koji su već uvršteni u dokaze koji se tiču Abdićevog stava i uloge u sukobu“.

Sudije su Karadžiću preporučile da utvrdi može li neko drugi pružiti „uporedive informacije značajne za njegovu odbranu, čime bi se otklonila potreba za pozivanjem Abdića“.

Sudije su, kao i u ranijim prilikama, saopštile i da „obavezujući pozivi neće biti olako upućivani“, te da ih stoga treba koristiti „umereno, kao metod u krajnjoj nuždi“.

„Veće je zaključilo da okrivljeni nije posvetio dovoljno pažnje ovom uputstvu, te naglasilo da traženje obavezujućeg poziva za toliko mnogo svedoka nije prikladna ili korisna upotreba njegovih resursa ili vremena kojim veće raspolaže“, kaže se u odluci.

Sudije su u januaru odbile zahtev da prinude još jednog bošnjačkog komandanta, Nasera Orića, da se pojavi kao svedok Karadžićeve odbrane. (O tome vidi tekst „Odbijen Karadžićev zahtev da se upui obavezujući oziv bošnjačkom komandantu“.)

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.