Odbačen Karadžićev zahtev da se iz dokaza izuzmu presretnuti razgovori
Sudije su u slučaju Karadžić odlučile da se to što su snimljeni predratni razgovori uvršteni u dokaze neće odraziti na pravičnost suđenja.
Odbačen Karadžićev zahtev da se iz dokaza izuzmu presretnuti razgovori
Sudije su u slučaju Karadžić odlučile da se to što su snimljeni predratni razgovori uvršteni u dokaze neće odraziti na pravičnost suđenja.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 663, 1. oktobar 2010.)
Sudije Haškog tribunala su ove sedmice odbacile zahtev Radovana Karadžića da se na njegovom suđenju iz dokaznog materijala isključe telefonski razgovori koji su presretnuti pre rata.
Ti presretnuti razgovori – u kojima se često pojavljuje sam Karadžić, kao i ostali članovi rukovodstva bosanskih Srba – u više su navrata bili citirani, prenošeni i emitovani na dosadašnjim suđenjima.
Nakon što se usmeno usprotivio tome što su u dokaze uvršteni presretnuti razgovori sa sudskim svedokom Momčilom Mandićem – bivšim ministrom u vladi bosanskih Srba koga je u februaru ove godine oslobodio bosanski državni sud – Karadžić je i u svom podnesku od 17. avgusta naveo kako su ti razgovori bili od strane bosanskih vlasti presretnuti „protivno bosanskom zakonu.
„Iako su se kleli u jedinstvenu i multietničku državu, bosanski Muslimani su pre izbijanja rata u praksi kršili bosanski zakon i ustav tako što su zloupotrebljavali državne organe kako bi nelegalno presretali telefonske razgovore pripadnika drugih etničkih grupa“, naveo je Karadžić.
„Ovom dvoličnošću je bila povređena privatnost bosanskih građana. Dozvoliti da u dokaze na jednom suđenju pred Tribunalom bude uvršteno nešto što je nastalo prevarama i obmanjivanjem bilo bi protivno interesima pravde“, nastavio je Karadžić.
Sudije se sa time nisu složile, već su 30. septembra donele odluku u kojoj su saopštile kako bi „bilo neprikladno isključiti relevantan dokazni materijal iz proceduralnih razloga, sve dok je pravičnost postupka zagarantovana“.
Osim toga, sudije su navele i da se odobravanjem tih presretnutih razgovora ne „krši pravo okrivljenog na privatnost u meri da to ugrožava integritet sudskog procesa“, te da „fundamentalno pravo na privatnost nije apsolutno i da u vanrednim situacijama može biti derogirano“.
„Veće ne smatra da je usvajanje dokaza koji su možda pribavljeni nelegalno u protivrečnosti sa potrebom da se osigura pravično suđenje“, zaključile su sudije.
Osim toga, sudije su ove nedelje odlučile i da ostanu pri četvorodnevnom rasporedu rada, uprkos ranijim nagoveštajima da će biti ustanovljena petodnevna radna nedelja.
Međutim, sudije su rekle kako bi one mogle da koriste peti dan za neka saslušanja ili okončanje započetih svedočenja.
Karadžić je, pozivajući se na preporuku svog lekara, tvrdio kako treba da bude zadržana četvorodnevna radna sedmica. Sudije su utvrdile da se dotična preporuka temelji na činjenici da je Karadžić „preopterećen“ i da je nedovoljno fizički aktivan, odnosno da nedovoljno boravi na svežem vazduhu.
„U lekarskom nalazu se stoga pretpostavlja da bi pri četvorodnevnom rasporedu zasedanja okrivljeni peti dan koristio za fizičke aktivnosti“, navele su sudije. „Veće konstatuje da je to samo pretpostavka i da trenutno ništa ne sugeriše da bi okrivljeni peti dan u nedelji zaista koristio za vežbanje, niti da to trenutno čini.“
Sudije su konstatovale i da se Karadžić opredelio za to da se brani samostalno, te da u svako doba – ukoliko zaključi da mu postojeći obim rada predstavlja preveliko opterećenje – može odlučiti da ga zvanično zastupa advokat. Dodale su i da su mu „osigurana značajna sredstva, uključujući naknadu za pravne savetnike, sudske menadžere i ostale pomoćnike“.
Nakon nekoliko odlaganja, svedočenja na suđenju Karadžiću su počela prošlog aprila, a očekuje se da će dokazni postupak tužilaštva biti okončan za nekoliko meseci.
Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik Republike Srpske (RS), Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje masakra koji je 1995. počinjen nad oko 8,000 Bošnjaka u Srebrenici, kao i za opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi.
Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.
Karadžić je uhapšen u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
