Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbačen Karadžićev zahtev za istragu protiv SAD zbog "presretnutih razgovora"

Okrivljeni je tvrdio da je američka ambasada nadzirala njegove poverljive razgovore sa advokatom.
By Rachel Irwin

Sudija je odbio Karadžićev zahtev za pokretanje istrage o tome da li je vlada Sjedinjenih Država ometala sprovođenje pravde tako što je presretala optuženikove telefonske razgovore sa pravnim savetnikom.

Karadžić je 28. oktobra prošle godine poslao pismo ambasadi SAD u Hagu, u kojem joj je postavio pitanje da li je "presrela bilo koji njegov razgovor ili razgovor njegovog pravnog savetnika, Pitera Robinsona (Peter Robinson)". Ambasada je svoj odgovor poslala 6. decembra, odbijajući da se izjasni o pitanju koje joj je postavljeno.

U svom podnesku od 20. januara, Karadžić je saopštio kako postoji "korpus javno dostupnih dokaza za to da je moguće da se SAD bave takvim aktivnostima".

On se pozvao na telegram koji je objavio Vikiliks (Wikileaks), i u kojem se kaže da SAD "prikupljaju informacije iz presretnutih razgovora između [pokojnog predsednika Srbije] Slobodana Miloševića i njegove supruge".

Karadžić je takođe citirao Frederika Harhofa (Frederik Harhoff) – sudiju Tribunala koji je nedavno diskvalifikovan zbog stavova iznetih u jednoj elektronskoj poruci lične prirode, i koji je u jednom članku rekao kako je siguran da se "svim sudijama prate mejlovi".

Karadžić je naveo da je zainteresovanost SAD-a za njegov slučaj "dobro dokumentovana". On tvrdi da su nakon njegovog hapšenja 2008. godine SAD "pokrenule diplomatsku kampanju sa ciljem da se ne ukinu sankcije koje su bile uvedene Karadžićevoj porodici kao mera prinude kako bi se postigla njegova predaja".

U svom odgovoru, tužilaštvo je tvrdilo da ne postoje dokazi koji bi potkrepili navode okrivljenog. (Više o tome vidi u tekstu "Tužilaštvo odbacuje Karadžićeve tvrdnje o presretnutim telefonskim razgovorima".)

Sudija Bakone Džastis Moloto (Bakone Justice Moloto) saglasio se 13. marta sa tim stavom, i odbacio Karadžićev zahtev.

Sudija je saopštio da "materijal koji je predao podnosilac zahteva sadrži samo spekulacije u vezi sa SAD-ovim navodnim presretanjem zaštićenih ili na drugi način poverljivih razgovora i njihovom dostavljanju stranama koje su u sporu pred Tribunalom".

U zaključku je sudija konstatovao: "Smatram da materijal koji je podnosilac predao . . . ne potkrepljuje zaključak da postoji razlog da se veruje da je bilo ometanja vršenja pravde pred Tribunalom."

Tužioci tvrde da je, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene bosansko-hercegovačke Republike Srpske, Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su "doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".

Okrivljeni se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi; kao i masakra koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici.

Karadžić je uhapšen u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.