Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odbačen Šešeljev zahtev za izuzećem žalbenih sudija

Navodna pristrasnost nije bila potkrepljena uverljivim podacima – kaže predsednik Tribunala.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 771, 11. januar 2013.)

Predsednik Haškog tribunala odbacio je ove sedmice zahtev kojeg je srbijanski nacionalistički političar, Vojislav Šešelj, podneo za izuzeće trojice žalbenih sudija.

Sudije Arleta Ramaroson (Arlette Ramaroson), Mehmet Ginej (Mehmet Guney) i Andresija Vaz (Andresia Vaz) čine deo žalbenog veća koje razmatra drugu od ukupno tri osuđujuće presude koje su Šešelju izrečene za nepoštovanje suda.

U dotičnom je slučaju okrivljeni, u oktobru 2011., bio proglašen krivim za otkrivanje podataka o desetoro zaštićenih svedoka u knjizi koju je potpisao. Zato je osuđen na 18 meseci zatvora.

Prema sudskoj evidenciji, Šešelj je u februaru 2012. predao žalbu koja je imala preko 33,000 reči, što je skoro četiri puta više od dozvoljene dužine. Stoga mu je naloženo da je podnese ponovo, ali u predviđenom obimu – što on, međutim, nije učinio.

U avgustu 2012., žalbene su sudije presudile da se Šešelj odrekao svog prava da se žali na osuđujuću presudu koja mu je u oktobru 2011. izrečena za uvredu suda.

Šešelj je tu odluku osudio ocenivši da je „bez presedana, skandalozna i drakonska“, te konstatujući da su sudije Ramaroson, Ginej i Vaz „pristrasne i da gaje neku vrstu ostrašćenosti i grube neobjektivnosti“ prema njemu.

On je zahtevao da ovo troje sudija bude izuzeto iz žalbenog veća koje razmatra treću osuđujuću presudu koja mu je izrečena za nepoštovanje suda. U trećem je slučaju Šešelj bio proglašen krivim zbog toga što nije uklonio poverljive informacije sa vlastite internet-stranice. Tim povodom mu je u junu 2012. izrečena kazna u trajanju od dve godine.

Predsednik Tribunala, sudija Teodor Meron (Theodor Meron), odbacio je taj Šešeljev zahtev u svojoj pisanoj odluci objavljenoj 10. januara.

Sudija Meron je saopštio da okrivljeni „nije ponudio uverljive podatke kojima bi potkrepio svoju tvrdnju da troje sudija u tekućem postupku [za uvredu suda] ima bilo kakav lični interes, ili je povezano sa bilo čime što bi se odrazilo na njihovu nepristrasnost“.

On je takođe zapazio da Šešelj nije podneo nikakve podatke kojima bi pokazao „stvarnu pristrasnost, ili utisak o pristranosti“ dotičnih troje sudija.

„Saopštiti naprosto da je neki sudija pristrasan zbog toga što je doneo ovakvu ili onakvu odluku nije dovoljna osnova za diskvalifikaciju“, zaključio je sudija.

U glavnom postupku koji se protiv njega vodi, Šešelj je optužen po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući ubijanje, mučenje i prisilno raseljavanje – zbog zlodela koja su, prema navodima tužilaštva, počinjena od avgusta 1991. do septembra 1993. u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo.

Trenutno se u tom postupku očekuje izricanje presude, premda nije najavljen nikakav datum kada bi ona mogla biti doneta.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.