Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Od zalbenog veca zatrazeno da izmeni odluku kojom je odredjen period od tri meseca za pripremu odbrane

Dan 252-253
By IWPR ICTY
U gotovo dvodnevnom svedočenju nekadašnjeg međunarodnog pregovarača, Lorda Dejvida Ovena (David Owen), glavna zvezda je bio Slobodan Milošević, mirovnjak. U nekim trenucima, Ovenovo svedočenje je zvučalo više kao politički pregovori nego kao suđenje. Oven je ponekad držao optuženom predavanja, ponekad se s njim slagao, a završio je prvi deo svedočenja rečima: 'Ne mogu za Vas učiniti više od ovoga.' Činilo se da Milošević uživa u prilici da ponovo preživi vreme kada je njegova karijera bila na vrhuncu, kada su ga mnogi strani političari doživljavali kao osobu koja je ključna za mir u bivšoj Jugoslaviji.

U jesen 1992, Lord Dejvid Oven je postavljen na mesto predstavnika Evropske komisije za Međunarodnu konferenciju o bivšoj Jugoslaviji. Njegov primarni zadatak bio je da pokuša da navede strane da pristanu na sporazumni kraj rata u Bosni. Oven i Sajrus Vens (Cyrus Vance), predstavnik Ujedinjenih nacija, su sastavili predlog koji je postao poznat kao Vens-Ovenov mirovni plan (VOMP), i predali su ga na razmatranje stranama u sukobu u januaru 1993. Preliminarni sporazum je postignut u Atini, ali je plan propao kada je Karadžić na Palama povukao svoj glas, a Skupština RS je odbacila plan. To je bio ponižavajući poraz za Slobodana Miloševića, koji je stao iza plana, i čak je putovao na Pale da se obrati Skupštini sa zahtevom da glasaju 'za'. Lord Oven je rekao da je u tom trenutku Miloševićev uticaj na bosanske Srbe bio mani nego i u koje drugo vreme.

Lord Oven je svedočio po sudskom nalogu, jer je prethodno odbio poziv tužilaštva da se pojavi kao njihov svedok. Objasnio je da je na taj način hteo da sačuva neutralnost pregovarača, i zahvalio im je što su mu dali poseban status. Uveravao je sudije, međutim, da se njegova neutralnost ne odnosi na ratne zločine, ni na zločine protiv čovečnosti. I on i Vens su podržali formiranje Međunarodnog suda, rekao je. Istakao je i da su njih dvojica smatrali da Savet bezbednosti treba da formira ovaj Sud, koji tada ne bi insistirao na 'apsolutnoj pravdi', što bi ometalo proces pomirenja. Ipak, dodao, je 'ne verujem u amnestiju za ratne zločine.' Ova izjava je možda razumljiva s obzirom na to da je svedok profesionalni diplomata koji se trudi da zadovolji suprotstavljene interese realpolitike, ali i zahteve međunarodne pravde i vlastite savesti. Iz Ovenovih reči se moglo naslutiti da ih je izgovorio čovek razapet između tih prioriteta.

Oven je rekao da je Milošević bio 'ključan' u mirovnim pregovorima oko završetka bosanskog rata. On je verovao da je Milošević iskreno želeo kraj sukoba, i da je razumeo, za razliku od bosanskih Srba, da su vojno već postigli maksimum (kontrolisali su oko 70% teritorije Bosne i Hercegovine.) Svedok je hvalio Miloševićeva nastojanja da navede druge da pristanu na sporazum, ali ga je i kritikovao što nije učinio više. Insistirao je da je optuženi mogao da prekine dovod goriva, municije i oružja bosanskim Srbima, o čemu su oni potpuno ovisili. 'Šta su bile Pale?,' bilo je Ovenovo retoričko pitanje, na koje je odgovorio: 'Grupica ljudi čiji je opstanak velikim delom ovisio o odnosu sa Vašom vladom… Imali ste uticaja na njih.' Kada se Milošević pobunio da su Srbija i SRJ nametnule embargo bosanskim Srbima, Oven ga je prekinuo: 'Pitanje je 8Da li je to bio pravi embargo? Da li ste prekinuli dostavu ključnog vojnog materijala Mladiću?8 ... To je glavno pitanje koje treba da objasnite ovom Sudu.'

Nakadašnji pregovarač kao da se trudio da održi neku zamišljenu ravnotežu, pa je priznao da smatra da i on lično snosi deo odgovornosti za neuspeh VOMP-a: 'Nisam uspeo da mobilišem zapadni svet… da prekinu kanale (preko kojih su bili opskrbljivani bosanki Srbi).' Oven je bio pristalica vojne intervencije radi uništenja mostova i puteva između Srbije i RS. Naravno, tu nema govora o izjenačavanju odgovornosti. U najgorem slučaju, Oven je bio nedovoljno uverljiv pregovarač. Milošević je nastavio da dostavlja opremu koja je omogućavala produžetak rata. Kada je šef tužilačkog tima, Džefri Najs (Geoffrey Nice) pročitao spisak vojne opreme i oružja koje je general Mladić u ime RS potraživao od Srbije i SRJ, pitao je svedoka da li je iznenađen? 'Iznenađem sam,' rekao je Lord Oven. 'Mi to nismo znali.'

Na samom početku, i nekoliko puta u toku svedočenja, Lord Oven je istakao da ne smatra ni jednu od strana u sukobu nevinom, i da ne misli da je postojao samo jedan agresor i samo jedna žrtva. Situacija, smatra on, je bila mnogo komplikovanija. Kada je Milošević pokušao taj njegov stav da iskoristi u svoju korist, Lord Oven (možda u nastojanju da sačuva neutralsnot) se obrecnuo na optuženog: 'Čuo sam mnoge selektivne citate (koje ste izvadili) iz moje knjige ('Balkanska odiseja')… Nema jednakosti zločina. Tužna je činjenica ... i to želim da svima bude jasno, da su bosanski Srbi odgovorni za daleko više slučajeva izgladnjivanja, maltertiranja, ubijanja i silovanja nego što su Muslimani i Hrvati. Sa tim morate da se suočite. Razumljivo je da branite srpski narod, ali svaki objektivni posmatrač u to vreme je video smatrao da su bosanski Srbi činili daleko više prekršaja nego drugi. Zato ste Vi smatrali da je javno mnjenje pristrasno. Svetska javnost je bila ogorčena zbog nasilja i rasizma. O tome mora da se govori, i to mora da se reši, ako nam je stalo da se tako nešto ne ponovi u budućnosti.'

Lord Oven je rekao da je, na osnovu svojih iskustava sa rukovodstvom bosanskih Srba imao razloga još 1993-e godine da se boji da bi u Srebrenici došlo do masakra. Tada je u telefonskom razgovoru sa optuženim otkrio da se i on bojao toga. 'Miloševiću je bilo drago da sam ga nazvao. I on je bio iznerviran i vrlo zabrinut da bi, u slučaju da VRS napadne Srebrenicu, došlo do masakra.' Lord Oven je odao priznanje Miloševiću zato što je zahtevao od Mladića da zaustavi napad. 'Verujem da ste mnogo pomogli 1993 što ste zaustavili Mladića da ne napada i ne zauzme Srebrenicu. Mislim da je to jasno. Vi ste intervenisali. Mislim da Vam je … bilo jasno o kakvoj se opasnosti radi, s obzirom na reputaciju Srba.' Dve godine kasnije nije bilo intervencije. Hiljade civila Bošnjaka i nenaoružanih vojnika su bili sistematski pogubljeni i zakopani u masovnim grobnicama.

Lord Oven se još jednom vratio na temu svoje odgovornosti zato što nije učinio više da spreči masakr, za koga mnogi misle da ga je bilo moguće predvideti. On smatra svojom odgovornošću i duboko žali zbog toga što nije upozorio više ljudi na opasnost koja preti narodu u Srebrenici. Svedok je rekao da da je bio protiv određivanja 'zaštićenih zona' i da je to smatrao 'besramnim rešenjem.' 'Svaki delegat Saveta bezbednost (koji je glasao za formiranje zaštićenih zona) je znao da nema dovoljno vojnika (za njihovu odbranu). Znali su da je Generalni sekretar rekao da je potrebno 35 hijada vojnika. Oni to nisu odobrili, i zato su delomično odgovorni za taj stravičan masakr.'

Milošević je citirao izjavu Filipa Morijona (Philippe Morillon) u kojoj je ovaj rekao da ne veruje da je general Ratko Mladić mogao da naredi masakr civila u Srebrenici. 'Vi ste upoznali generala Mladića,' Milošević je rekao svedoku. 'Pretpostavljam da ni Vi u to ne verujete.' Međutim, Lord Oven je odgovorio: 'Ovde se naša mišljena drastično razilaze… Ja ne delim to mišljenje o generalu Mladiću… Na osnovu onoga što znamo o njegovom ranijem ponašanju, nije teško zamisliti da je bio upleten u masakr Muslimana. Verujem da je on rasista. Njegovo mišljenje o Muslimanima je bilo krajnje kontraverzno. On je bezobziran i brutalan. Ne bih svedočio na sudu da Mladić nije u stanju da učestvuje u masakru Muslimana.'

Ovenovo svedočenje je bilo značajno za tužioce koji tvrde da je Milošević delomično odgovoran za genocid zato što je s Mladićem i Karadžićem učestvovao u zajedničkom zločinačkom projektu i zato što je, poznajuči Mladića, mogao da pretpostavi da će taj projekat kulminirati genocidom. Sud tek treba da presudi šta je to 'genocid', s obzirom da se radilo o učesnicima koji nisu nužno imali nameru da učestvuju u genocidu, ali su ga ipak omogučili, s obzirom na to da su znali za genocidne namere svojih kolega.

Oven je rekao da ne smatra Miloševića ni rasistom ni nacionalistom. On je bio beskrupulozan u borbi za vlast, ali je bio i pragmatičan. Zbog toga je bio mnogo prihvatljiviji partner u pregovorima nego nacionalistička ekipa sa Pala. Vremenom je Milošević shvatio da Srbi iz Hrvatske i iz Bosne u dogledno vreme neće moći da se formalno priključe matici, jer je tako diktirala međunarodna politička situacija. Ali nacionalisti na pAlama to nisu hteli da prihvate, pogotovo kada su već okupirali 70% bosanske teritorije, uz minimalno negodovanje svetske javnsoti.

Lord Oven je ispričao da je odnos između bosanskih Srba i njihovog zaštitnika u Beogradu prolazio kroz razne faze. Na početku, rekao je, Milošević je imao čvrstu kontrolu. Kada su bosanksi Srbi odbili njegov zahtev da prihvate Vens-Ovenov mirovni plan, Miloševićev uticaj je naglo opao. Ali, nije nastavio silaznom putanjom, jer je u septembru 1994. Milošević pokušao da ponovno preuzme kontrolu tako što je nametnuo embargo. U leto 1995, posle NATO bombardovanja srpskih položaja i niza poraza na ratištu, Miloševićev uticaj je ponovo porastao. Tužioci su sigurno bili zadovolji ovim delom izjave, jer ona govori da je Milošević imao znatan uticaj na bosanske Srbe u vreme kada su oni napali i pregazili zaštićenu zonu Srebrenice, nakon čega je usledio masakr. Dakako, to još nije pokazatelj Miloševićeve direktne odgovornosti..

Milošević je računao na Ovenovu 'neutralnost' kada mu je postavio pitanje o etnikom čišćenju srpske Krajine koje su izvele hrvatske snage u leto 1995. Lord Oven se odazvao koliko je mogao. 'Jedan od najgorih primera etničkog čišćenja je kada su Srbi bili prisiljeni da napuste Krajinu u leto 1995. Jedan od najvećih propusta bio je da nije dozvoljeno običnim Srbima koji su bili građani Hrvatske da nastave tamo da žive. .. Nikada nisam usepo da lidere hrvatskih Srba navedem na realizam koji je potreban da zaštite vlastiti narod. Mislim da ne mogu da Vam više pomognem.'

Oven nije mogao da pomogne Miloševiću ni u njegovom nastojanju da odgovornsot za neuspeh mirovnih pregovora svali na Muslimane. 'Pokušavao sam da shvatim položaj bosanske Vlade. Predsednik Izetbegović je bio pod opsadom u glavnom gradu. Večinski narod je bio naguran u samo 10% teritorije. U to vreme su još postojali logori u kojima su Musliamni bili držani u najstrašnijim uslovima. Nastavljalo se granatiranje i pucanje snajpera. On je s razlogom smatrao da svet sve to zanemaruje. Naravno da nije mogao da pristane na 'smrzavanje' tog stanja.To je bilo potpuno nepošteno.'

Iako je na Miloševićevo insistiranje nekoliko puta upotrebio termin 'građanski rat', Lord Oven je rekao da je sukob imao neke elemente građanskog rata, ali da su u njemu učestvovali i borci iz Srbije, Hrvatske i JNA. 'Ne prihvatam da u ratu nisu učestvoali ljudi koji su bili pod Vašom komandnom odgovornošću.' Lord Oven kaže da je to od početka bio njegov stav.

Na kraju Ovenove izjave, slika Miloševića kao mirotvorca je bila manje jasna nego što se on nadao. Lord Oven ga je opisao kao vođu koji, možda da bi sačuvao vlast, nije iskoristio svoj uticaj na bosanske Srbe da ih prisili da preklinu rat pre nego što je stradalo još nekoliko desetina hiljada ljudi. Iako je bio svestan brutalnosti bosanskih Srba, i iako je zbog toga 1993. godine intervenisao da bi sprečio masakr u Srebrenici, Milošević je nastavljao da im obezbeđuje i dostavlja sredstva koja su taj masakr omogućila dve godine kasnije. Da bi sačuvao vlast, Milošević se igrao vatrom, a to su životima platile hijade nevinih ljudi.