OD TRIBUNALA ZATRAŽENO DA NASTAVI S RADOM I POSLE 2010.
Stručnjaci tvrde kako lokalni sudovi nisu dovoljno jaki da bi sudili optuženicima najvišeg ranga, poput Karadžića i Mladića.
OD TRIBUNALA ZATRAŽENO DA NASTAVI S RADOM I POSLE 2010.
Stručnjaci tvrde kako lokalni sudovi nisu dovoljno jaki da bi sudili optuženicima najvišeg ranga, poput Karadžića i Mladića.
Vodeći pravni eksperti vrše pritisak na međunarodni sud koji procesuira ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji da svoj rad ne okonča 2010. godine kao što je planirano, te ističu da je tom sudu neophodno i dodatno vreme kako bi svoj posao priveo kraju.
Prema izlaznoj strategiji Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), sva suđenja moraju biti okončana do 2009., a žalbeni postupci do 2010. A učesnici konferencije, koja je od 27. do 30. septembra održana u bosanskom gradu Tuzli, saglasni su u oceni da sud neće imati dovoljno vremena da okonča rad.
Iako su neki slučajevi već prepušteni lokalnim sudovima, eksperti kažu da lokalne institucije neće biti dovoljno jake za suđenja optuženicima najvišeg ranga, kakvi su Radovan Karadžić i Ratko Mladić, koji se terete za organizovanje ratnih zločina u Bosni, uključujući i one počinjene tokom opsade Sarajeva, kao i masakr koji je nad bošnjačkim muškarcima i dečacima izvršen u Srebrenici. Oba optuženika su još uvek u bekstvu.
„Jasno je da lokalni ili regionalni sudovi nisu spremni za velike slučajeve. I šta će se dogoditi kada dođe vreme da Mladić ili Karadžić budu procesuirani?“, upitao je Slavko Peričević, član Upravnog odbora Fondacije „Istina, pravda i pomirenje“.
Konferenciju je organizovala pomenuta fondacija, okupivši eksperte iz zemalja bivše Jugoslavije, Evrope i Sjedinjenih Država.
Osim što su se saglasili oko toga da MKSJ treba da nastavi s radom, podržali su i zahtev da se centralna biblioteka dokumenata Tribunala osnuje u jednoj od zemalja regiona, kako bi se osigurala dostupnost građe.
„Ovo je veoma važna peticija. Ta dokumentacija je naša istorija, ona mora biti objavljena zbog naših istraživača i istoričara; a ukoliko bude smeštena u Njujorku, biće predaleko“, objasnio je Sinan Alić, predsednik fondacije koja je organizovala skup.
No, učesnici skupa nisu postigli dogovor oko predloga da MKSJ, nakon zatvaranja 2010., bude zamenjen nadnacionalnim sudom, koji bi bio osnovan u jednom od balkanskih gradova.
Nekoliko učesnika je tu ideju odbacilo, pogotovo predstavnici samog MKSJ-a, koji su tvrdili da je gotovo nemoguće osnovati takav sud, te da bi bilo neophodno višegodišnje usaglašavanje oko normi, pravila, sudija i toga kome bi taj sud bio odgovoran.
Predstavnici regionalnih sudova su pak rekli kako neće biti moguće osnovati novi sud koji bi bio nadređen lokalnim institucijama.
Učesnici su se, naposletku, saglasili i oko toga da se dva usaglašena predloga dostave predsednicima Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i Savetu bezbednosti UN-a, te Savetu Evrope.
Nekadašnja viša sudska zastupnica u MKSJ-u, Džoana Korner (Joanna Korner), kaže da je, čak i ukoliko bude zatvoren, Tribunal ipak uspostavio niz korisnih presedana za lokalne sudove koji procesuiraju ratne zločine. Rekla je i da se domaći sudovi, iako još nisu spremni da od MKSJ-a preuzmu punu odgovornost, kreću u dobrom pravcu.
„Mislim da je neophodno da prođe izvesno vreme zbog prilagođavanja novom sistemu suđenja, a složenost nekih procesa je sve veća. Tako da će to potrajati“, kazala je ona.
„Ovakve konferencije su važne zbog toga što je bitno već u ranoj fazi razmotriti učinke haških presuda; a premda je još uvek prerano govoriti o tome, MKSJ je dao ključan doprinos međunarodnom pravu.“
No, mnogi koji dolaze iz same regije smatraju da se sud nije dovoljno potrudio da pomogne proces pomirenja, pošto je propustio da utvrdi krivicu za neke od najgnusnijih zločina počinjenih nakon 1991. Tokom nasilnog raspada Jugoslavije, gotovo sve snage su bile optuživane za ratne zločine, uključujući i masakre nad civilima.
„Tribunal nas je ostavio na cedilu, a da ljudima nije pomogao da se suoče sa prošlošću, pošto nije van svake razumne sumnje dokazana krivica svih koji su odgovorni za ratne zločine“, izjavila je za IWPR Staša Zajević, iz beogradske nevladine organizacije Žene za mir.
„Najveći istorijski zadatak koji je poveren MKSJ-u bio je taj da pokaže kako je Srbija počinila genocid u Bosni i Hercegovini, a to nije učinjeno“, kazao je Bećir Macić iz sarajevskog Instituta za istraživanje zločina.
Sa druge strane, Ričard Vilson (Richard Wilson) sa Univerziteta Konetikat stao je u odbranu MKSJ-a. Rekao je da je sud pomogao ustanovljavanju činjenica, što će lokalnom stanovništvu pomoći da razume vlastitu istoriju. Pozvao se i na slučaj bosanskog Srbina Dušana Tadića, koji počinje sa 60 stranica posvećenih istorijskom kontekstu. On je MKSJ okrivio za odsustvo razumevanja i nedovoljnu finansijsku podršku programima koji obezbeđuju publicitet.
„Program javne podrške MKSJ-a oskudeva u ljudima i sredstvima, pa mu treba dati i dodatna sredstva i osoblje, kako bi se ljudi upoznali sa presudama i ustanovljenim činjenicama.“
Denis Džidić je izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
Prema izlaznoj strategiji Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), sva suđenja moraju biti okončana do 2009., a žalbeni postupci do 2010. A učesnici konferencije, koja je od 27. do 30. septembra održana u bosanskom gradu Tuzli, saglasni su u oceni da sud neće imati dovoljno vremena da okonča rad.
Iako su neki slučajevi već prepušteni lokalnim sudovima, eksperti kažu da lokalne institucije neće biti dovoljno jake za suđenja optuženicima najvišeg ranga, kakvi su Radovan Karadžić i Ratko Mladić, koji se terete za organizovanje ratnih zločina u Bosni, uključujući i one počinjene tokom opsade Sarajeva, kao i masakr koji je nad bošnjačkim muškarcima i dečacima izvršen u Srebrenici. Oba optuženika su još uvek u bekstvu.
„Jasno je da lokalni ili regionalni sudovi nisu spremni za velike slučajeve. I šta će se dogoditi kada dođe vreme da Mladić ili Karadžić budu procesuirani?“, upitao je Slavko Peričević, član Upravnog odbora Fondacije „Istina, pravda i pomirenje“.
Konferenciju je organizovala pomenuta fondacija, okupivši eksperte iz zemalja bivše Jugoslavije, Evrope i Sjedinjenih Država.
Osim što su se saglasili oko toga da MKSJ treba da nastavi s radom, podržali su i zahtev da se centralna biblioteka dokumenata Tribunala osnuje u jednoj od zemalja regiona, kako bi se osigurala dostupnost građe.
„Ovo je veoma važna peticija. Ta dokumentacija je naša istorija, ona mora biti objavljena zbog naših istraživača i istoričara; a ukoliko bude smeštena u Njujorku, biće predaleko“, objasnio je Sinan Alić, predsednik fondacije koja je organizovala skup.
No, učesnici skupa nisu postigli dogovor oko predloga da MKSJ, nakon zatvaranja 2010., bude zamenjen nadnacionalnim sudom, koji bi bio osnovan u jednom od balkanskih gradova.
Nekoliko učesnika je tu ideju odbacilo, pogotovo predstavnici samog MKSJ-a, koji su tvrdili da je gotovo nemoguće osnovati takav sud, te da bi bilo neophodno višegodišnje usaglašavanje oko normi, pravila, sudija i toga kome bi taj sud bio odgovoran.
Predstavnici regionalnih sudova su pak rekli kako neće biti moguće osnovati novi sud koji bi bio nadređen lokalnim institucijama.
Učesnici su se, naposletku, saglasili i oko toga da se dva usaglašena predloga dostave predsednicima Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i Savetu bezbednosti UN-a, te Savetu Evrope.
Nekadašnja viša sudska zastupnica u MKSJ-u, Džoana Korner (Joanna Korner), kaže da je, čak i ukoliko bude zatvoren, Tribunal ipak uspostavio niz korisnih presedana za lokalne sudove koji procesuiraju ratne zločine. Rekla je i da se domaći sudovi, iako još nisu spremni da od MKSJ-a preuzmu punu odgovornost, kreću u dobrom pravcu.
„Mislim da je neophodno da prođe izvesno vreme zbog prilagođavanja novom sistemu suđenja, a složenost nekih procesa je sve veća. Tako da će to potrajati“, kazala je ona.
„Ovakve konferencije su važne zbog toga što je bitno već u ranoj fazi razmotriti učinke haških presuda; a premda je još uvek prerano govoriti o tome, MKSJ je dao ključan doprinos međunarodnom pravu.“
No, mnogi koji dolaze iz same regije smatraju da se sud nije dovoljno potrudio da pomogne proces pomirenja, pošto je propustio da utvrdi krivicu za neke od najgnusnijih zločina počinjenih nakon 1991. Tokom nasilnog raspada Jugoslavije, gotovo sve snage su bile optuživane za ratne zločine, uključujući i masakre nad civilima.
„Tribunal nas je ostavio na cedilu, a da ljudima nije pomogao da se suoče sa prošlošću, pošto nije van svake razumne sumnje dokazana krivica svih koji su odgovorni za ratne zločine“, izjavila je za IWPR Staša Zajević, iz beogradske nevladine organizacije Žene za mir.
„Najveći istorijski zadatak koji je poveren MKSJ-u bio je taj da pokaže kako je Srbija počinila genocid u Bosni i Hercegovini, a to nije učinjeno“, kazao je Bećir Macić iz sarajevskog Instituta za istraživanje zločina.
Sa druge strane, Ričard Vilson (Richard Wilson) sa Univerziteta Konetikat stao je u odbranu MKSJ-a. Rekao je da je sud pomogao ustanovljavanju činjenica, što će lokalnom stanovništvu pomoći da razume vlastitu istoriju. Pozvao se i na slučaj bosanskog Srbina Dušana Tadića, koji počinje sa 60 stranica posvećenih istorijskom kontekstu. On je MKSJ okrivio za odsustvo razumevanja i nedovoljnu finansijsku podršku programima koji obezbeđuju publicitet.
„Program javne podrške MKSJ-a oskudeva u ljudima i sredstvima, pa mu treba dati i dodatna sredstva i osoblje, kako bi se ljudi upoznali sa presudama i ustanovljenim činjenicama.“
Denis Džidić je izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
