OD SRBIJE SE TRAŽI DA OBELODANI POVERLJIVA DOKUMENTA
Stručnjaci kažu kako obelodanjivanje ovih dokumenta traže kako bi uloga Srbije u bosanskom ratu bila što objektivnije utvrđena.
OD SRBIJE SE TRAŽI DA OBELODANI POVERLJIVA DOKUMENTA
Stručnjaci kažu kako obelodanjivanje ovih dokumenta traže kako bi uloga Srbije u bosanskom ratu bila što objektivnije utvrđena.
Grupa međunarodnih istraživača, pravnih stručnjaka i aktivista koji se bore za zaštitu ljudskih prava potpisala je otvoreno pismo kojim se zahteva objavljivanje zapisnika sa sastanaka jugoslovenskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO).
Pismo koje je potpisalo 50 istraživača, stručnjaka i aktivista počelo je kružiti 10. i biće upućeno srbijanskoj vladi, kao i predsednicima Međunarodnog suda pravde (MSP) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) kada broj potpisnika bude oko 100.
Potpisnici pisma zahtevaju da se zapisnici predoče javnosti kako bi se što objektivnije utvrdila uloga Srbije u bosanskom ratu (1992-95.)
MSP je u februaru ove godine izrekao presudu u parnici koju je Bosna povela protiv Srbije, oslobađajući Srbiju direktne umešanosti u genocid počinjen u zemlji-tužiocu.
Tokom ovog slučaja, bosanski je tim zahtevao da se necenzurisana verzija celokupne dokumentacije VSO-a učini dostupnom ovom sudu i uvrsti među dokaze.
Ta dokumenta – koja je Srbija predala tužilaštvu MKSJ-a kako bi ih ono koristilo u slučaju bivšeg predsednika Slobodana Miloševića – vode se kao poverljiva i još uvek nisu dostupna javnosti.
Veruje se da je, primivši ih, MKSJ obećao da ih neće otkriti MSP-u.
Ta odluka usledila je nakon sporazuma glavne tužiteljke MKSJ-a, Karle del Ponte (Carla Del Ponte) i bivšeg saveznog ministra inostranih poslova, Gorana Svilanovića, a naznačena je u pismu koje mu je ona uputila u maju 2003., kada se saglasila se time da neće osporavati pravo Srbije da – kada su u pitanju navedeni dokumenti – zaštiti svoj nacionalni interes.
Međutim, sudije MSP-a odbile su da te transkripte zatraže od MKSJ-a ili da nalože Srbiji da preda necenzurisane zapisnike sa sastanaka VSO-a, i to uz obrazloženje da u ovom slučaju raspolažu sa dovoljno dokaza za presudu.
Potpisnici pisma sada tvrde da je ta odluka bila politički motivisana, te da je možda uticala i na ishod parnice pred MSP-om – odnosno, da je sprečila da zemlja bude proglašena krivom za genocid.
„Mi, pripadnici međunarodne akademske zajednice, smatramo da je ta odluka – koja je doneta bez razmatranja svih dostupnih dokaza – ravna pogrešnoj presudi i izdaji principa po kojem međunarodno krivično pravo treba da spreči i kazni zločin genocida“, kaže se u pismu.
Bilo je mnogo spekulacija o tome da bi dokumenta VSO-a mogla biti korisna za bosansku parnicu protiv Srbije pred MSP-om, i da bi možda pomogla pri dokazivanju povezanosti između Beograda i snaga bosanskih Srba.
A time se može objasniti i zbog čega se Srbija tako odlučno opire da ih otkrije u potpunosti.
„Razumno je pretpostaviti kako bi, da su se necenzurisani zapisnici sa sastanaka VSO-a pojavili pred MSP-om, presuda mogla da bude i drugačija, pri čemu bi Srbija mogla biti proglašena krivom za genocid“, nastavlja se u pismu.
„Činjenica da je sud odlučio da ne zatraži te zapisnike navodi nas na zaključak da su ponašanje suda u ovom slučaju, kao i izrečena presuda, bili motivisani političkim okolnostima.“
Potpisnici krive MSP i MKSJ zbog toga što nisu poštovali principe međunarodnog prava.
Po njihovim rečima, MSP je načinio veliku pogrešku kada nije zahtevao da mu Srbija preda ta dokumenta – jer taj zahtev ne bi mogao da bude ignorisan.
Sa druge strane, „ustupak MKSJ-a Srbiji bio je rezultat političkog dogovora koji je glavna tužiteljica Karla del Ponte postigla sa srbijanskom vladom, pa se stoga radi o još jednom dokazu da međunarodni sudovi dozvoljavaju upliv politike u sudski proces“, tvrde oni.
„Kao predstavnici akademske zajednice iz čitavog sveta, zahtevamo da međunarodna javnost bude upoznata sa istinom u celini. Stoga tražimo da se integralni i necenzurisani zapisnici sa sastanaka VSO-a objave, kako bi uloga Srbije u bosanskom ratu, koji je vođen od 1992. do 1995., bila objektivno utvrđena.“
Među potpisnicima pisma su i istoričari Noel Malkolm (Noel Malcolm) i Marko Atila Hoare (Marko Attila Hoare); bivši ambasador pri Ujedinjenim nacijama i predsedavajući Saveta bezbednosti, Dijego Aria (Diego Arria); francuska publicistkinja Silvi Maton (Sylvie Matton); nagrađivani britanski novinar Ed Viljami (Ed Vulliamy); te aktivistkinja koja se zalaže za poštovanje ljudskih prava, Sonja Biserko.
Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.
Pismo koje je potpisalo 50 istraživača, stručnjaka i aktivista počelo je kružiti 10. i biće upućeno srbijanskoj vladi, kao i predsednicima Međunarodnog suda pravde (MSP) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) kada broj potpisnika bude oko 100.
Potpisnici pisma zahtevaju da se zapisnici predoče javnosti kako bi se što objektivnije utvrdila uloga Srbije u bosanskom ratu (1992-95.)
MSP je u februaru ove godine izrekao presudu u parnici koju je Bosna povela protiv Srbije, oslobađajući Srbiju direktne umešanosti u genocid počinjen u zemlji-tužiocu.
Tokom ovog slučaja, bosanski je tim zahtevao da se necenzurisana verzija celokupne dokumentacije VSO-a učini dostupnom ovom sudu i uvrsti među dokaze.
Ta dokumenta – koja je Srbija predala tužilaštvu MKSJ-a kako bi ih ono koristilo u slučaju bivšeg predsednika Slobodana Miloševića – vode se kao poverljiva i još uvek nisu dostupna javnosti.
Veruje se da je, primivši ih, MKSJ obećao da ih neće otkriti MSP-u.
Ta odluka usledila je nakon sporazuma glavne tužiteljke MKSJ-a, Karle del Ponte (Carla Del Ponte) i bivšeg saveznog ministra inostranih poslova, Gorana Svilanovića, a naznačena je u pismu koje mu je ona uputila u maju 2003., kada se saglasila se time da neće osporavati pravo Srbije da – kada su u pitanju navedeni dokumenti – zaštiti svoj nacionalni interes.
Međutim, sudije MSP-a odbile su da te transkripte zatraže od MKSJ-a ili da nalože Srbiji da preda necenzurisane zapisnike sa sastanaka VSO-a, i to uz obrazloženje da u ovom slučaju raspolažu sa dovoljno dokaza za presudu.
Potpisnici pisma sada tvrde da je ta odluka bila politički motivisana, te da je možda uticala i na ishod parnice pred MSP-om – odnosno, da je sprečila da zemlja bude proglašena krivom za genocid.
„Mi, pripadnici međunarodne akademske zajednice, smatramo da je ta odluka – koja je doneta bez razmatranja svih dostupnih dokaza – ravna pogrešnoj presudi i izdaji principa po kojem međunarodno krivično pravo treba da spreči i kazni zločin genocida“, kaže se u pismu.
Bilo je mnogo spekulacija o tome da bi dokumenta VSO-a mogla biti korisna za bosansku parnicu protiv Srbije pred MSP-om, i da bi možda pomogla pri dokazivanju povezanosti između Beograda i snaga bosanskih Srba.
A time se može objasniti i zbog čega se Srbija tako odlučno opire da ih otkrije u potpunosti.
„Razumno je pretpostaviti kako bi, da su se necenzurisani zapisnici sa sastanaka VSO-a pojavili pred MSP-om, presuda mogla da bude i drugačija, pri čemu bi Srbija mogla biti proglašena krivom za genocid“, nastavlja se u pismu.
„Činjenica da je sud odlučio da ne zatraži te zapisnike navodi nas na zaključak da su ponašanje suda u ovom slučaju, kao i izrečena presuda, bili motivisani političkim okolnostima.“
Potpisnici krive MSP i MKSJ zbog toga što nisu poštovali principe međunarodnog prava.
Po njihovim rečima, MSP je načinio veliku pogrešku kada nije zahtevao da mu Srbija preda ta dokumenta – jer taj zahtev ne bi mogao da bude ignorisan.
Sa druge strane, „ustupak MKSJ-a Srbiji bio je rezultat političkog dogovora koji je glavna tužiteljica Karla del Ponte postigla sa srbijanskom vladom, pa se stoga radi o još jednom dokazu da međunarodni sudovi dozvoljavaju upliv politike u sudski proces“, tvrde oni.
„Kao predstavnici akademske zajednice iz čitavog sveta, zahtevamo da međunarodna javnost bude upoznata sa istinom u celini. Stoga tražimo da se integralni i necenzurisani zapisnici sa sastanaka VSO-a objave, kako bi uloga Srbije u bosanskom ratu, koji je vođen od 1992. do 1995., bila objektivno utvrđena.“
Među potpisnicima pisma su i istoričari Noel Malkolm (Noel Malcolm) i Marko Atila Hoare (Marko Attila Hoare); bivši ambasador pri Ujedinjenim nacijama i predsedavajući Saveta bezbednosti, Dijego Aria (Diego Arria); francuska publicistkinja Silvi Maton (Sylvie Matton); nagrađivani britanski novinar Ed Viljami (Ed Vulliamy); te aktivistkinja koja se zalaže za poštovanje ljudskih prava, Sonja Biserko.
Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.
