Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

OBUSTAVE ELEKTRICNE ENERGIJE NA KOSOVU IZAZIVAJU NEGODOVANJE SRBA

Odluka kompanije za elektricnu energiju da obustavi isporuku struje domacinstvima koja ne placaju racune izazvala je zestoke reakcije.
By

Lela Simonovic, iz Batusa, pretezno srpskog sela kod Kosova Polja, u blizini Pristine, nema struje vec dva meseca.


U sobi osvetljenoj svecama, ona i njeno dvoje dece pribijaju se uz sporet u koji ubacuju drva da bi se zagrejali.


Lela Simonovic je besna na glavnog snabdevaca Kosova elektricnom energijom, Kosovsku energetsku kooperaciju, KEK, za koju tvrdi da kaznjava srpsku manjinu na Kosovu.


"Izlozeni smo diskriminaciji", kaze ona. "Dok ponovo dobijemo struju, neko ce umreti od hladnoce."


Obustava struje za domacinstvo Simonovic rezultat je plana KEK da ukine snabdevanje onim domacinstvima ili naseljima koja mesecima ili godinama nisu placala struju.


KEK tvrdi da nema nameru da kaznjava bilo koga, vec samo da zavede red medju svojim potrosacima.


Paloke Berisa, portparol KEK-a, izjavio je, "Ljudima koji nisu platili racune nudimo ugovore koji im omogucuju da svoje dugove otplacuju na rate."


Lela Simonovic kaze da to nije nikakva olaksica.


"Kako da platim kad niko od nas ne radi?", pita ona. "Kako da dodjemo do novca kad je 90 procenata ljudi u ovom selu nezaposleno?"


I mnogi drugi stanovnici pretezno srpskih enklava na Kosovu dozivljavaju ova iskljucenja kao diskriminaciju koja je usmerena prvenstveno na Srbe.


"Jednostavno, zele da nas proteraju", izjavio je za IWPR jedan Srbin, stanovnik Lipljana, mesta 20 kilometara juzno od Pristine. "Zele da nas proteraju iz nasih domova."


Takve prituzbe ponavljaju i srpski politicari. Polovinom januara, predsednik Srbije, Boris Tadic, rekao je Sorenu Jesen-Petersenu, sefu UN misije na Kosovu, UNMIK, da iskljucenja struje razaraju ono sto je ostalo od srpske zajednice.


U pismu danskom sefu UNMIK-a, on je izjavio da iskljucenja struje usred zime nisu nista drugo do “oblik tihog etnickog coscenja”.


Uprkos brojnim prituzbama Srba, i Jesen–Petersen i uprava KEK-a ostaju cvrsti u stavu da potrosaci struje moraju platiti – ili biti odseceni.


Berisa je izjavio da elektro-kompanija ne uzima u obzir etnicko poreklo kada odlucuje da li da iskljuci ili ne iskljuci struju. “U KEK ljudi se klasifikuju kao oni koji placaju racune i oni koji ih ne placaju”, kaze on. Mada se srpski mediji i politicari koncentrisu iskljucivo na probleme etnickih Srba na Kosovu, mnogi clanovi vecinske albanske zajednice pate od potpuno istih problema.


Ali Aliu, star 37 godina, zivi bez struje na periferiji Pristine sa sestoclanom porodicom.


Sa zenom i nekoliko male dece, uzrasta od tri do osam godina, Aliu je jedini zaposlen u ovoj porodici.


Ali 120 evra, koliko mesecno zaradjuje kao nocni cuvar na veterinarskoj farmi, nije dovoljno cak ni da zapocne otplatu svojih dugovanja prema KEK.


"Iz KEK su me obavestili da su moja dugovanja u nekoliko poslednjih godina narasla na 1.400 EUR," kaze Aliu. "Ali, ja nisam u stanju da otplatim tolike dugove od moje male plate."


Aliu kaze da je za slucajeve poput njegovog potreban poseban tretman i da njegova porodica pre zasluzuje da dobije humanitarnu pomoc nego da joj se iskljuci struja.


Dok pripadnici obe zajednice na podeljenom Kosovu tvrde da predstavljaju “poseban slucaj”, cinjenica je da se KEK suocava sa ogromnim problemom neplacanja racuna za struju.


Prema podacima kojima raspolaze KEK, potrosaci elektricne energije duguju kompaniji gotovo 190 miliona evra. Vecina duznika nisu Srbi, vec Albanci, i KEK kaze da od 140 oblasti u kojima je doslo do iskljucenja, Srbi zive samo u pet ili sest, u mestima kao sto su Lipljan i Kosovo Polje. Ipak, medjunarodna administracija na Kosovu vodi racuna da se srpska manjina ne oseti izolovanom u resavanju ovog problema.


Marek Novicki, kosovski ombudsman i njegov srpski zamenik, Ljubinko Todorovic, posetili su 9. februara Batuse, Priluzje i druga srpska sela u kojima je doslo do iskljucenja.


Novciki je pokazao razumevanje. "Zbog nedostatka elektricne energije, uslovi za zivot su na ivici humanitarne katastrofe”, izjavio je Novicki. “Moramo pronaci hitno resenje i osigurati da ovi ljudi dobiju struju.”


Milan Djekic, predstavnik Srba u Kosovo Polju, slaze se sa ovim stavom, i dodaje da nema zelju da preuvelicava etnicke dimenzije ovog spora.


“Od politizacije ovog problema i tvrdnji da su iskljucenja etnicki motivisana koristi ima samo jedan mali broj politicara, a ne ljudi u Batusu", kaze Djekic.


Pored zahteva da se izvrsi uplata, resenje koje KEK predlaze za resavanje problema neplacenih racuna jeste ubedjivanje potrosaca da potpisu ugovore kojima se regulise njihov status.


“Ugovori bi im nametnuli obaveze, ali bi im dali i prava i odredjenu sigurnost u pogledu toga koliko ce njihova struja kostati”, izjavio je 26. januara Kreg Jenes, savetnik Jesen-Petersena za pitanja manjina.


“Nadam se da pocinju da shvataju, uprkos ovoj magli stvorenoj politizacijom, da je to sustina problema”, dodao je. “Nazalost, ima ljudi koji ih namerno ili nenamerno ohrabruju da odbiju potpisivanje ugovora.”


Jedan drugi Srbin iz Kosova Polja, koji nije zeleo da bude imenovan, izjavio je za IWPR da se srpska zajednica nalazi u dilemi. “S jedne strane, na siromasne srpske seljake vrsi se pritisak da potpisu ugovore sa KEK, dok se, s druge strane, iz Beograda, vrsi pritisak da ne potpisu”, tvrdi on.


Srpske vlasti, objasnio je, opiru se svakom, ma koliko simbolicnom priznavanju lokalnih kosovskih institucija, ukoliko to ugrozava prava koja Srbi polazu na teritoriju.


Dzon Esli, izvrsni direktor KEK, slaze se sa takvim vidjenjem. “Ima Srba zainteresovanih za potpisivanje ugovora koji su nam se vec obratili”, rekao je on. “Ali oni se plase da to urade jer ce biti optuzeni da su prihvatili kosovske institucije”. Spomenuta Lela Simonovic iz Batusa kaze da zvanicnici UNMIK-a, predstavnici KEK-a i srpski politicari samo pricaju prazne price. “Stvar je u tome sto nikoga nije briga za ljude koji ovde zive”, kaze ona. “Platila bih struju koju sam potrosila, samo kad bih imala novac.”


Muhamet Hajrulahu je saradnik IWPR-a