Objavljen spisak zaplenjenog Mladićevog materijala
Među oduzetim stvarima su i 18 ratnih beležnica za koje se smatra da ih je ispisao lično Mladić.
Objavljen spisak zaplenjenog Mladićevog materijala
Među oduzetim stvarima su i 18 ratnih beležnica za koje se smatra da ih je ispisao lično Mladić.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 654, 16. jul 2010.)
Kada je u pitanju otkriće materijala kojeg su srpske vlasti prošlog februara zaplenile od članova porodice haškog optuženika Ratka Mladića, pojavili su se neki novi detalji.
Tužioci Haškog tribunala objavili su ove sedmice spisak svega što je zaplenjeno prilikom pretresa imovine koja pripada rodbini bivšeg lidera vojske bosanskih Srba – uključujući i 18 ratnih beležnica za koje se pretpostavlja da ih je ispisao lično Mladić, kao i još oko 200 dodatnih stavki, uključujući i dokumenta, zdravstvenu dokumentaciju, DVD-je, audio-trake i flopi-diskove.
Ovaj materrijal još uvek biva „transkribovan, prevođen i analiziran u tužilaštvu, kako bi možda postao sastavni deo nekih budućih podnesaka“, piše Hildegard Uerc-Reclaf (Hildegard Uertz-Retzlaff), viša zastupnica suda u slučaju Radovana Karadžića.
Pojedinosti o sadržini tih materijala su još uvek oskudne, ali sada postoji više indicija kada je u pitanju suština dodatnih dokumenata.
Na primer, pod brojem 23 se na spisku pojavljuje „/Fotokopija/ faksa sa mapom škole u Karakaju, koja je korišćena kao zatvorski centar za zarobljenike iz Srebrenice koji su odvedeni na masovna gubilišta; pokazuje gde je Mladić bio viđen“.
Sledeći dokument sa spiska opisuje se kao „originalno, rukom pisano pismo Ratku Mladiću od /potpis nečitak/, kojim se predlaže brz napad i pritvaranje pripadnika UNPROFOR-a, nedatirano“.
Mladić je optužen za to da je tokom 1995. za taoce uzeo dvestotinak vojnih posmatrača i pripadnika mirovnih trupa Ujedinjenih nacija, ali još uvek nije jasno da li se pomenuti dokumenti tiču tih optužbi.
Broj 55 na spisku je „originalna pošiljka glavnog štaba [vojske bosanskih Srba] . . . koja nosi datum 23. avgust 1993. . . . upućena Ratku Mladiću: zahtev za sastankom na kojem će se raspravljati kadrovske promene u [vojsci bosanskih Srba] za koje Radovan Karadžić nije pitao glavni štab“.
Karadžiću se, kao bivšem predsedniku bosanskih Srba, trenutno sudi pred Tribunalom, pri čemu su tužioci u njegovom slučaju zatražili da se na spisak njihovih dokaza uvrsti i spomenutih 18 svezaka, o čemu sudije još uvek odlučuju.
Karadžić je zatražio da mu se suđenje obustavi dok ne bude razmotrio sav materijal – preko 3,000 stranica – ali je taj zahtev odbijen.
Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant glavnog štaba vojske bosanskih Srba, Mladić se tereti za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Kao i Karadžiću, Mladiću se pripisuje odgovornost za srebrenički masakr koji se odigrao 1995; za opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca; kao i za deportaciju, istrebljenje, ubijanje i progone nesrpskih civila u velikom broju bosanskih opština. On od 1995. izbegava hapšenje, a smatra se da se trenutno skriva u Srbiji.
Ovosedmični dokumenti pokazuju da materijali nisu zaplenjeni samo u stanu Mladićeve supruge, nego i u kancelariji njegovog sina, Darka Mladića, smeštenoj u istoj beogradskoj zgradi. Prema rečima istražitelja Tribunala, Erina Galagera (Erin Gallagher), vlasti su u Darkovoj kancelariji pronašle DVD-jeve, CD-ove, flopi-diskove, mobilne telefone i SIM-kartice.
U svojim ranijim podnescima koji su se odnosili na beležnice, Karadžiževi su tužioci naveli da postoji šest konkretnih beležaka koje su relevatne za njihov slučaj. One se uglavnom tiču sastanaka koje su u periodu od 1992. do 1995. zvaničnici bosanskih Srba održavali na najvišem nivou.
Sudeći po kratkim opisima, ove beleške govore o vojnoj i političkoj situaciji u Bosni, pretnjama sankcijama od strane međunarodne zajednice, te strateškim ciljevima vojske bosanskih Srba.
Osim toga, jedna beleška se odnosi i na sastanak koji je neposredno nakon srebreničkog masakra u julu 1995. bio održan sa generalima zaštitnih snaga UN-a (UNPROFOR), a „na kojem se raspravljalo o tretmanu srebreničkog stanovništva“.
Tužioci kažu da su beležnice proverene i da je general Manojlo Milovanović – kao bivši načelnk generalštaba i zamenik komandanta glavnog štaba vojske bosanskih Srba – utvrdio da su autentične. Prema navodima tužilaštva iz jednog ranijeg podneska, radi se o „bliskom prijatelju i saradniku generala Ratka Mladića, iz perioda pre, za vreme i nakon sukoba u Bosni i Hercegovini“.
Tužioci u slučajevima srbijanskog nacionalističkog političara Vojislava Šešelja, bivših srbijanskih bezbednosnih zvaničnika Jovice Stanišića i Franka Simatovića, bivših zvaničnika ministarstva unutrašnjih poslova bosanskih Srba Miće Stanišića i Stojana Župljanina, te šestorice lidera bosanskih Hrvata (iz slučaja „Jadranko Prlić i ostali“), takođe zahtevaju da ove beležnice budu uvrštene među njihove dokaze na pomenutim suđenjima.
U podnesku tužilaštva u slučaju Stanišića i Župljanina govori se o sastanku koji je u beležnicama opisan pod datumon 2. jun 1992., na kojem su prisustvovali Mladić, Karadžić i ostali zvaničnici, i na kojem se raspravljalo o „problemu koji se ticao „14,500 Muslimana“. Na istom je sastanku jedan drugi zvaničnik „potvrdio preuzimanje“ severnobosanskog grada Doboja, kao i činjenicu da je „neprijatelj razoružan i da je uspostavljena funkcionalna vlast“.
U podnesku tužilaštva u slučaju Šešelj pominje se sastanak koji je održan 22. maja 1992., na kojem se rezimira „situacija u Sarajevu uz ukazivanje na tadašnji proces popunjavanja i proširivanja jedinica i probleme u vezi sa administracijom u Vogošći (povećan broj zločina, voluntarizam i uzajamna netrpeljivost)“.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
