NOVINAR TVRDI DA JE PRIČA O UBISTVU GLAVAŠA IZMIŠLJENA
Hrvatski izveštač je pred sudom govorio o tome da novinski članak u kojem su iznete tvrdnje o atentatu nije bio istinit.
NOVINAR TVRDI DA JE PRIČA O UBISTVU GLAVAŠA IZMIŠLJENA
Hrvatski izveštač je pred sudom govorio o tome da novinski članak u kojem su iznete tvrdnje o atentatu nije bio istinit.
Na suđenju Branimiru Glavašu pred zagrebačkim Okružnim sudom, jedan novinar je ove sedmice rekao kako je članak u kojem je opisan pokušaj atentata na ovog hrvatskog političara od strane jednog srpskog civila bio izmišljen.
Hrvatski vojnici koji su u septembru 1991. ubili srpskog cilvila Čedomira Vučkovića tvrdili su da su sprečavali pokušaj atentata na Glavaša.
Međutim, prema iskazima ostalih svedoka, Vučković je najpre bio mučen, a potom i ubijen pod lažnim izgovorom da je bio „terorista koji je hteo da ubije Glavaša“. Dokazi forenzičara izneti na suđenju pokazuju da je Vučković zapravo umro od trovanja, te da je u trenutku kada je u njega pucano pokušavao da pobegne preko ograde – a ne da napadne Glavaša.
Vučković je jedna od žrtava čije se ime pominje u optužnici podignutoj protiv Glavaša i još šestorice osumnjičenika koji se terete za ratne zločine počinjenu u gradu Osijeku potkraj 1991.
Radi se o optužbama za mučenje civila u garaži i prisiljavanje Vučkovića da pije kiselinu iz akumulatora. Ostali civili bili su streljani i bačeni u reku Dravu, pri čemu su im usta – kako se navodi u optužnici – bila oblepljena selotejpom.
Neki od Glavaševih saoptuženika su najpre potvrdili da je i on sudelovao u zločinima, ali su – nakon što je počelo suđenje – povukli svoje izjave i optužili policiju da im je iznudila priznanje.
Bivši izveštač hrvatskog nedeljnika Slobodni tjednik (ST), Robert Pauletić, potpisan je kao autor članka koji je u to vreme objavljen pod naslovom „Sprečen pokušaj atentata na Branimira Glavaša“.
On je ove sedmice sudijama ispričao kako je napisan taj tekst. Kazao je da je načinio grube beleške nakon što ga je kolega – slovenački foto-reporter Alojz Krivobrada – upoznao sa tobožnjim pokušajem atentata na Glavaša od strane navodno naoružanog Vučkovića.
Krivobrada mu je – premda nije lično prisustvovao incidentu, već je za njega čuo od hrvatskih vojnika – pokazao i nekoliko fotografija načinjenih na licu mesta.
Pauletić je pomenute beleške pokazao svom uredniku, pokojnom Marinku Božiću, koji je – umesto da istraži priču kako bi utvrdio da li je istinita – na temelju njih napisao tekst, pod koji je potpisao Pauletića. Po rečima svedoka, Božić je pri pisanju tog članka menjao i dodavao podatke – ali o tome nisu izneti nikakvi detalji.
Pauletić je rekao i da Glavaš verovatno nije zvao Božića da bi mu rekao šta da objavi u tekstu, kojim je preneta ona verzija događaja koju su izneli hrvatski vojnici – i koju su potom objavili i ostali hrvatski mediji.
Još jedan novinar – Pauletićev nekadašnji kolega, Dražen Rajković – posvedočio je kako je moguće da je članak napisao Božić.
Iako Rajković nije objasnio šta je time želeo da kaže, Božića mnogi vide kao novinara kome je senzacionalizam bio važniji od istine.
Oba novinara su pred sudom potvrdila da su u Hrvatskoj, neposredno po sticanju nezavisnosti, mediji često bili zloupotrebljavani u propagandne svrhe.
Još dva reportera – Dario Topić i Davor Špišić – svedočila su ove sedmice.
Reč je o hrvatskim novinarima koji su 1992. u regionalnim dnevnim novinama Glas Slavonije objavili razgovor s Glavašem. U tom intervjuu, koji je pročitan i na sudskom saslušanju održanom 17. juna, pomenuti političar opisuje kako je Osijek bio branjen od srpske vojske i kako je pribavljano oružje.
Oba svedoka su potvrdila da je intervju načinjen zato što je Glavaš u to vreme bio smatran veoma važnom i interesantnom osobom.
Tužilaštvo je pokušalo da pokaže kako je Glavaš, od trenutka kada je počela odbrana, bio glavna vojna i politička ličnost u gradu, te da je upravo stoga bio interesantan i hrvatskim medijima.
Pa ipak, Glavaš od samog početka suđenja tvrdi kako tokom rata u samom Osijeku nije bio najuticajnija osoba, te da su drugi političari – a pre svega funkcioner Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Vladimir Šeks – bili daleko moćniji od njega.
Glavaševa odbrana tvrdi da intervju iz Glasa Slavonije ništa ne dokazuje.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.
Hrvatski vojnici koji su u septembru 1991. ubili srpskog cilvila Čedomira Vučkovića tvrdili su da su sprečavali pokušaj atentata na Glavaša.
Međutim, prema iskazima ostalih svedoka, Vučković je najpre bio mučen, a potom i ubijen pod lažnim izgovorom da je bio „terorista koji je hteo da ubije Glavaša“. Dokazi forenzičara izneti na suđenju pokazuju da je Vučković zapravo umro od trovanja, te da je u trenutku kada je u njega pucano pokušavao da pobegne preko ograde – a ne da napadne Glavaša.
Vučković je jedna od žrtava čije se ime pominje u optužnici podignutoj protiv Glavaša i još šestorice osumnjičenika koji se terete za ratne zločine počinjenu u gradu Osijeku potkraj 1991.
Radi se o optužbama za mučenje civila u garaži i prisiljavanje Vučkovića da pije kiselinu iz akumulatora. Ostali civili bili su streljani i bačeni u reku Dravu, pri čemu su im usta – kako se navodi u optužnici – bila oblepljena selotejpom.
Neki od Glavaševih saoptuženika su najpre potvrdili da je i on sudelovao u zločinima, ali su – nakon što je počelo suđenje – povukli svoje izjave i optužili policiju da im je iznudila priznanje.
Bivši izveštač hrvatskog nedeljnika Slobodni tjednik (ST), Robert Pauletić, potpisan je kao autor članka koji je u to vreme objavljen pod naslovom „Sprečen pokušaj atentata na Branimira Glavaša“.
On je ove sedmice sudijama ispričao kako je napisan taj tekst. Kazao je da je načinio grube beleške nakon što ga je kolega – slovenački foto-reporter Alojz Krivobrada – upoznao sa tobožnjim pokušajem atentata na Glavaša od strane navodno naoružanog Vučkovića.
Krivobrada mu je – premda nije lično prisustvovao incidentu, već je za njega čuo od hrvatskih vojnika – pokazao i nekoliko fotografija načinjenih na licu mesta.
Pauletić je pomenute beleške pokazao svom uredniku, pokojnom Marinku Božiću, koji je – umesto da istraži priču kako bi utvrdio da li je istinita – na temelju njih napisao tekst, pod koji je potpisao Pauletića. Po rečima svedoka, Božić je pri pisanju tog članka menjao i dodavao podatke – ali o tome nisu izneti nikakvi detalji.
Pauletić je rekao i da Glavaš verovatno nije zvao Božića da bi mu rekao šta da objavi u tekstu, kojim je preneta ona verzija događaja koju su izneli hrvatski vojnici – i koju su potom objavili i ostali hrvatski mediji.
Još jedan novinar – Pauletićev nekadašnji kolega, Dražen Rajković – posvedočio je kako je moguće da je članak napisao Božić.
Iako Rajković nije objasnio šta je time želeo da kaže, Božića mnogi vide kao novinara kome je senzacionalizam bio važniji od istine.
Oba novinara su pred sudom potvrdila da su u Hrvatskoj, neposredno po sticanju nezavisnosti, mediji često bili zloupotrebljavani u propagandne svrhe.
Još dva reportera – Dario Topić i Davor Špišić – svedočila su ove sedmice.
Reč je o hrvatskim novinarima koji su 1992. u regionalnim dnevnim novinama Glas Slavonije objavili razgovor s Glavašem. U tom intervjuu, koji je pročitan i na sudskom saslušanju održanom 17. juna, pomenuti političar opisuje kako je Osijek bio branjen od srpske vojske i kako je pribavljano oružje.
Oba svedoka su potvrdila da je intervju načinjen zato što je Glavaš u to vreme bio smatran veoma važnom i interesantnom osobom.
Tužilaštvo je pokušalo da pokaže kako je Glavaš, od trenutka kada je počela odbrana, bio glavna vojna i politička ličnost u gradu, te da je upravo stoga bio interesantan i hrvatskim medijima.
Pa ipak, Glavaš od samog početka suđenja tvrdi kako tokom rata u samom Osijeku nije bio najuticajnija osoba, te da su drugi političari – a pre svega funkcioner Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Vladimir Šeks – bili daleko moćniji od njega.
Glavaševa odbrana tvrdi da intervju iz Glasa Slavonije ništa ne dokazuje.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.
