Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Novinar opisuje ratni susret s Mladićem

Bivši izveštač Skaj Njuza kaže da se komandant vojske bosanskih Srba hvalio da Sarajevo drži na dlanu.
By Rachel Irwin
  • Aernout van Lynden, a former Sky News journalist testifying in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Aernout van Lynden, a former Sky News journalist testifying in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 753, 24. avgust 2012.)

Bivši novinar Skaj Njuza (Sky News) posvedočio je ove sedmice da se u septembru 1992. sastao sa Ratkom Mladićem i da je komandant vojske bosanskih Srba tada tvrdio da grad Sarajevo, koji je bio pod opsadom, drži „na dlanu“.

Novinar Arnout van Linden (Aernout van Lynden) rekao je sudu da je taj Mladićev komentar usledio nakon što se ekipa novinara pridružila generalu na artiljerijskom položaju sa kojeg se videlo celo Sarajevo kako bi načinila televizijski izveštaj.

Van Linden je ispričao kako je kamerman želeo da načini neke snimke bez njega u kadru, te da ga je, dok je to trajalo, Mladić pozvao da mu se približi.

Pokazao je na grad koji se pružao pod njima, a potom mu rekao: „Imam grad na dlanu.“

Van Linden je sudu rekao da mu je te reči na engleski preveo njegov producent, koji mu je i inače bio prevodilac.

Iako je svedok taj Mladićev komentar pomenuo i u svom tadašnjem televizijskom izveštaju, same reči i gestovi nisu bili snimljeni.

Tužilac Dermot Grum (Dermot Groome) pitao je Van Lindena kako je shvatio Mladićevo ponašanje.

„Kao da je on zaista imao svu moć nad Sarajevom; kao da je on držao taj obronak pod kontrolom“, odgovorio je Van Linden, koji danas u Holandiji predaje na Lejdenskom Univerzitetu.

„Mi nismo tražili intervju na artiljerijskom položaju, nismo čak ni tražili da budemo odvedeni na artiljerijski položaj“, kazao je svedok. „On nas je odveo tamo – po mom mišljenju – [zato] što je svetu i svojim protivnicima u Sarajevu želeo da poruči „držim sve komandne položaje, imam moć nad vama“.

Tužioci tvrde da je Mladić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je taj grad razoren, pri čemu je poginulo skoro 12,000 ljudi. Mladićeva vojska okrivljena je za nasumične snajperske i artiljerijske napade na gradsko civilno stanovništvo u cilju „vršenja terora“.

Optužnica protiv Mladića ima ukupno 11 tačaka i u njoj se on tereti za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, te da je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

U Van Lindenovom televizijskom prilogu, koji je ove sedmice emitovan pred sudom, može se videti kako se kršni Mladić šeta sa ostalim oficirima i kroz dvogled posmatra grad pod sobom. Van Linden u svom izveštaju Mladića naziva „bičem Sarajeva“ koji se „nimalo ne kaje“ i „uopšte ne sumnja . . . da je u pravu, da svet greši i da je njegov narod oklevetan“.

Govoreći u kameru, Mladić je rekao kako se nada da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija preduzeti „mere da bi se shvatilo kako smo i mi Srbi realnost u ovom svetu, a ne nekakvi vanzemaljci, i kako imamo pravo da se branimo. Moramo da se borimo . . . da bismo se odbranili. Nema drugog načina i mi smo spremni za dugotrajni rat.“

Kada mu je Van Linden na snimku postavio pitanje koje se ticalo mogućnosti da ga se optuži za ratne zločine, Mladić je odgovorio da ga to ne brine.

„Nisam sudelovao ni u kakvim zločinima, [ja] samo štitim svoj narod“, kazao je on.

Van Linden je sudu rekao kako su se, nekoliko dana nakon emitovanja tog izveštaja, on i njegova ekipa – putujući – slučajno sreli sa Mladićem.

Van Linden je, kako je kazao, u početku bio pomalo zabrinut zbog toga što njegov opis generala kao „biča Sarajeva“ nije naišao na dobar prijem kod rukovodstva bosanskih Srba, koje je smatralo da je on oklevetao njihovog starešinu.

Otuda je svedok bio iznenađen reakcijom samog Mladića.

„Kada je [Mladić] izašao iz auta, njegove prve reči su glasile: ’Ja sam bič Sarajeva!’ Bilo je očigledno da nije nezadovoljan“, prisetio se Van Linden.

Mladić je potom Van Lindena i njegovu ekipu pozvao na ručak, što su oni prihvatili. Za vreme ručka, okrivljeni „nije rekao ništa loše o izveštaju, i smatrao je da je sve bilo kako treba. Mi smo mu pružili priliku da govori.“

Van Linden je kazao da je Mladića poslednji put video u februaru 1994., neposredno nakon prvog minobacačkog napada na sarajevsku pijacu Markale, gde je poginulo oko 60 ljudi, dok ih je ranjeno preko stotinu.

Svedok je tada otputovao u štab bosanskih Srba, koji se nalazio na Palama, kako bi intervjuisao predsednika Radovana Karadžića. Kada je Van Linden stigao tamo, zatekao je novinara BBC-a Džona Simpsona (John Simpson), koji je tamo boravio sa svojom ekipom. Njih dvojica su ostala u hodniku, dok su kamermani otišli da snime sastanak srpskog vojnog saveta.

Potom je Mladić, po Van Lindenovim rečima, izašao u hodnik i počeo da galami na njih.

„[Mladić] mi je prišao i zgrabio me za lice“, rekao je Van Linden, stavljajući ruku pod bradu da bi pokazao kako je to izgledalo. „Zbog toga nisam mogao da mu odgovorim, čak i da sam razumeo šta je izgovorio.“

Van Linden je rekao kako su jedine dve reči koje je mogao da razume bile „Žuč“ i „Goražde“. Žuč je planina severozapadno od Sarajeva, koju je u decembru 1992. ponovo zauzela vojska bosanske vlade; dok je Goražde bilo istočnobosanska enklava koja se tokom rata našla u okruženju snaga bosanskih Srba.

„Mislim da je Mladić izražavao nezadovoljstvo mojim izveštajem o padu Žuča i o tome kako sam ušao u enklavu Goražde, koja je bila pod opsadom“, kazao je Van Linden.

„Kada me je [Mladić] pustio i otišao, jedino što sam rekao bilo je: ’Vidimo se u Hagu.’ Džon Simpson mi je kazao, ’to je prilično slab protivudar’ – ali evo nas ovde.“

Tokom Van Lindenovog svedočenja, Mladić je u više navrata vikao i glasno govorio, često prekidajući video-snimke koji su bili prikazivani pred sudom. Međutim, pošto nije koristio mikrofon, njegovi komentari nisu bili prevođeni i nisu ušli u zapisnik.

Sudije su ga više puta opominjale, a od njegovih advokata su tražile da kontroliše svog klijenta.

„Smem li gospodina Mladića zamoliti da shvati da se nalazimo u sudu? Ukoliko to ne shvati, veće će ga u nekom trenutku udaljiti iz sudnice“, rekao je sudija Bakone Džastis Moloto (Bakone Justice Moloto).

Tokom unakrsnog ispitivanja, Mladićev advokat Branko Lukić je Van Lindenu postavio pitanje koje se ticalo drugog video-priloga koji je emitovan pred sudom, i u kojem jedan stambeni soliter u Sarajevu gori nakon što je više puta pogođen zapaljivim mecima, pri čemu se vidi kako se oni odbijaju od zgrade.

Van Linden je rekao kako je na lokaciju stigao nakon što su stanovi već bili u plamenu, ali da je i posle njegovog dolaska municija bila ispaljivana.

Lukić je Van Lindena pitao da li je istražio da li je tu zgradu koristila vojska bosanske vlade, što bi značilo da se radilo o legitimnoj meti.

„Proverili smo koliko smo mogli. Tražite bilo koga ko je u uniformi“, odgovorio je svedok. „Tražite bilo šta što može biti znak, na primer čaure ispaljenih metaka, pošto niko nije išao to da čisti. Pitali smo ljude koji tamo žive, a onda smo otišli u UN i pitali njih . . . a oni su nam rekli da, po njihovim saznanjima, tu zgradu nije koristila bosanska vojska.“

Dodao je i da on jeste ušao u zgradu, ali da je snimatelja možda ostavio napolju.

Izveštači su bili oprezni i proveravali su koliko god su mogli da li je neku lokaciju koristila vojska – nastavio je on.

Lukić je potom sugerisao da svedok nije mogao da proveri da li u zapaljenim stanovima ima vojnika.

Van Linden je odgovorio kako to ne bi bilo ni moguće, pošto je „grad bio u ratu, usled čega su istraživanja koja smo vršili bila potpuno ograničena tim preprekama“.

Lukić je Van Lindena kasnije pitao da li mu je poznato da su bosanski Muslimani pucali na vlastite civile u Sarajevu, i to iz snajpera.

„Nikada tome nisam prisustvovao. Čuo sam za te optužbe, [ali] nikad nisam video dokaz“, odgovorio je Van Linden.

Nakon što je okončan iskaz svedoka, tužilaštvo je saopštilo da je razmotrilo ono što je Mladić govorio mimo mikrofona, a što se moglo čuti na sudskom video-snimku.

Grum je kazao da se Mladić „razbacivao uvredama“ na Van Lindenov račun, uključujući i jednu koja je, kako je naveo, bila posebno vulgarna.

„Tužilaštvo nije očekivalo takvo ponašanje od jednog visokog vojnog starešine“, rekao je Grum. On je dodao da će, ukoliko se to bude nastavilo, tužilaštvo zatražiti dodatne mere kako bi se budući svedoci zaštitili od uvreda.

Sudija Moloto je izrazio zabrinutost zbog tih tvrdnji tužilaštva i rekao da je odbrana trebalo da interveniše.

„Ako su neki članovi tužilaštva mogli da čuju da gospodin Mladić nešto govori, očekivao bih da su to mogli i svi članovi tima odbrane. Mi ne razumemo šta on govori – a vi razumete“, rekao je sudija Moloto Mladićevim advokatima, koji su Srbi.

Sudija Moloto je rekao da veće preliminarno „nepovoljno ocenjuje ponašanje odbrane“ zbog izostanka intervencije, premda je dodao da advokati imaju pravo da se sa time ne slože ukoliko nisu čuli Mladića.

Sudija se potom obratio Mladiću, koji je izgledao kao da ga to zabavlja.

„A Vi, gospodine Mladiću – prestanite da budete nepristojni. Ovo je sud, i Vi morate biti pristojni. A ukoliko ne budete, sud ima na raspolaganju mere za rešavanje te situacije“, kazao je on.

Lukić se kasnije izvinio u ime svog klijenta, dodajući da njegov tim situaciju shvata dosta ozbiljno. Rekao je da je Mladić imao tri udara i da se lako uznemirava.

„On i sa nama razgovara na isti način“, kazao je Lukić.

Sudija Moloto je ponovio da Mladić mora prestati da vređa svedoke, i da, ukoliko želi nešto da kaže svojim advokatima, to treba da im napiše.

Ovo nije prvi put da su sudije iritirane Mladićevim ponašanjem. Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) naložio je 15. avgusta da Mladić u sudu bude neprekidno sniman. Pre toga ga je optužio da je u više navrata „neprikladno“ komunicirao sa galerijom za publiku. (O tome vidi tekst „Mladić će u sudu biti neprekidno sniman“.)

Mladić je uhapšen u Srbiji, u maju 2011., nakon što je 16 godina proveo u bekstvu. Suđenje je počelo u maju 2012.

Rachel Irwin izveštava za IWPR-a iz Haga.