Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Novi reformski plan nece ujediniti Bosnu

Reakcije na predlog o uspostavljanju kantonalnog modela drzavnog uredjenja po svajcarskom modelu pokazuju da ce biti veoma tesko ujediniti zemlju.
By IWPR Balkans

Poslednji predlog za ustavne reforme u Bosni i Hercegovini je izazvao mesovite reakcije vodecih politicara u ovim krajevima sto ukazuje na ozbiljne probleme u vezi sa postizanjem konsenzusa o buducnosti zemlje.


U izvestaju objavljenom 8. januara, Evropska inicijativa za stabilnost, ESI, vodeca medjunarodna nevladina organizacija u Bosni i Hercegovini, zatrazila je ukidanje dva bosanska entiteta i stvaranje federalne drzave nalik svajcarskom modelu.


ESI tvrdi da bi ovakav plan unapredio izglede ove zemlje na putu ka clanstvu u Evropskoj uniji, ali cini se da su reakcije lokalnih politicara svele ovaj predlog na jedan od brojnih propalih pokusaja da se sprovedu ustavne reforme.


Medjunarodna zajednica i neki lokalni politicari smatraju da je aktuelni administrativni sistem u Bosni isuvise kompleksan i glomazan sto otezava proces integracije u Evropsku uniju.


Bilo je puno zahteva za sustinskim ustavnim reformama u Bosni i Hercegovini tokom proteklih godina, ali nije bilo sire podrske nijednom od ovih predloga. ESI, pak, smatra da bi njena formula pomogla u prevazilazenju kljucnih kamena spoticanja.


U izvestaju naslovljenom "Funkcionalna federacija – radikalni predlog za prakticnu reformu", nevladina organizacija sa sedistem u Briselu je sugerisala transformaciju drzavnog uredjenja u Bosni u evropski federalni sistem sa centralnom, regionalnim i lokalnim organima vlasti.


ESI tvrdi da bi se mogao uspostaviti model nalik svajcarskom federalnom uredjenju ukidanjem Federacije BiH i stvaranjem pojednostavljene "trostepene federalne drzave sa dvanaest autonomnih jedinica: deset kantona postojece Federacije BiH, Republika Srpska, RS, i distrikt Brcko".


Poslednje dve teritorijalno-administrativne jedinice bi, u prvoj fazi, ostale u okviru postojecih ustavnih aranzmana.


Imajuci u vidu da je Republika Srpska, RS, do sada, bila najogorceniji protivnik svih predloga o ustavnim promenama, ESI se nada da bi politicari u tom entitetu mogli videti njihov predlog kao prihvatljiv.


Prema vidjenju ove nevladine organizacije, ukidanje Federacije BiH ne bi izazvalo previse meteza i otpora jer nema "previse lojalnosti na bosanskoj politickoj sceni prema ovom entitetu".


Bosanski Hrvati i Bosnjaci, koji cine vecinu stanovnistva Federacije BiH, se manje suprotstavljaju ideji ustavnih reformi jer to smatraju jedinim nacinom da se izvuku iz aktuelne ekonomske krize i usredsrede se na proces pridruzivanja Evropskoj uniji.


Reakcije lokalnih politicara na izvestaj Evropske inicijative za stabilnost, ESI, bile su veoma slicne reakcijama na ranije predloge. Predstavnici Federacije BiH bili su otvoreni za mogucnost ustavnih promena, mada neki od njih nisu prihvatali formulu koju je ponudio ESI. Vlasti u Republici Srpskoj, RS, nisu bile spremne da razmatraju mogucnost bilo kakvih promena Ustava.


"Smatram da je ovo fantasticna ideja jer aktuelna drzavna administracija Bosne i Hercegovine nije odrziva", kaze Seada Palavric, potpredsednica bosnjacke Stranke demokratske akcije, SDA.


Safet Halilovic, predsednik Stranke za Bosnu i Hercegovinu, SBiH, rekao je da nije sporna cinjenica da entitetska struktura usporava razvoj Bosne i Hercegovine, ali je, takodje, dodao da je predlog Evropske inicijative za stabilnost problematican sam po sebi.


"Prema tom predlogu, Republika Srpska, RS, i dalje egzistira naporedo sa kantonima koji bi zamenili Federaciju BiH. To nece doprineti boljoj funkcionalnosti drzavnog aparata Bosne i Hercegovine", kaze Halilovic dodajuci da bi plan ESI-ja mogao zacementirati postojece etnicke podele u regionu.


Senad Slatina, analiticar Medjunarodne krizne grupe, ICG, u Sarajevu ima slicno misljenje. Rekao je da bi plan ove evropske nevladine organizacije iz Brisela ugrozio stabilnost zemlje jer bi Republika Srpska, RS, imala dominantnu poziciju u odnosu na ostale kantone takve federalne drzave.


"Opstanak Republike Srpske, RS, u sadasnjem obliku znaci da bi, u pogledu bezbednosne i ekonomske politike, ovaj entitet bio snazniji od bilo kog drugog entiteta u zemlji", izjavio je Slatina za IWPR.


Od vodece bosanske hrvatske stranke pristigla je pozitivnija reakcija. Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, smatra da postojeca administrativna struktura Bosne i Hercegovine nije funkcionisala kako je trebalo, a da predlog Evropske inicijative za stabilnost, ESI, predstavlja "dobru pocetnu tacku za neku buducu raspravu o ovom pitanju".


Jedan od razloga za podrsku HDZ ovom predlogu o ustavnim promenama je cinjenica da bi Hercegovacko-neretvanski kanton, u kome ima najvise bosanskih Hrvata, imao znatno vise uticaja i moci.


Neki bosanski Hrvati gaje ambicije o uspostavljanju treceg entiteta koji bi zastupao interese Hrvata, ali ni medjunarodna zajednica niti centralne vlasti u Bosni se ne bi slozili sa takvom promenom.


Ukoliko bi postali ravnopravni deo predlozene federalne drzave, ovi elementi hrvatske zajednice u Bosni bi, u izvesnoj meri, realizovali svoje ambicije.


Uprkos planovima Evropske inicijative za stabilnost koji podrazumevaju opstanak Republike Srpske, politicki lideri ovog entiteta zestoko se suprotstavljaju ovom predlogu o ustavnim promenama. Oni ovakav predlog smatraju prvim korakom koji bi vodio ka promenama Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine na osnovu koga je nastao srpski entitet u Bosni i Hercegovini.


Prema predlogu ESI-ja, smatraju oni, Republika Srpska, RS, bi imala znatno manja ovlascenja nego sto je to slucaj sada, a ta ovlascenja bi se dodatno redukovala tokom vremena.


Vladajuca Srpska demokratska stranka, SDS, smatra predlog Evropske inicijative za stabilnost "neprihvatljivim". Opoziciona Stranka nezavisnih socijaldemokrata, SNSD, saopstila je da je taj predlog "dokaz cinjenice kako izvesni predstavnici Federacije BiH lobiraju predstavnike velikih sila sa ciljem da se obnovi stara Bosna i Hercegovina."


Neki analiticari sugerisu da ce bosanski Srbi uvek odbaciti bilo kakav predlog za koji veruju da ce neizbezno voditi ka centralizovanijoj drzavi. "U ovom izvestaju se ignorise kljucni problem ove zemlje – a to je da Republika Srpska ne zeli jedinstvenu i funkcionalnu Bosnu i Hercegovinu", izjavio je Slatina za IWPR.


Medjutim, mada se moze uciniti da je Republika Srpska, RS, najveca prepreka implementaciji ustavnih reformi u Bosni, neki analiticari ukazuju na cinjenicu da bi druge dve etnicke grupe takodje mogle dati ozbiljne primedbe predlozima o ustavnim promenama ukoliko pomisle da su njihovi interesi ugrozeni.


Nerma Jelacic je menadzer IWPR projekta u Sarajevu.