Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Novi pogranicni spor Hrvatske i Slovenije

Napetost u odnosima izmedju Zagreba i Ljubljane i dalje traje posle navodno insceniranog incidenta na spornoj pogranicnoj teritoriji.
By IWPR Balkans

Hrvatska i Slovenija pokusavaju da smire rat recima koji je izbio posle kontroverznog incidenta na granici izmedju dve zemlje.


U isto vreme, ranije izrecena pretnja Slovenije – da ce blokirati toliko zeljeno pridruzivanje Hrvatske Evropskoj uniji – povucena je posle intervencije visokog zvanicnika EU Havijera Solane 28. septembra.


Do sukoba je doslo nakon sto je hrvatska policija uhapsila 12 slovenackih drzavljana – ukljucujuci i dvojicu clanova nacionalisticke slovenacke stranke – u pogranicnom gradu Plovanija 22. septembra.


Ova grupa je bila u poseti kod jednog od clanova iste stranke koji zivi u pogranicnoj zoni na koju obe republike polazu pravo. Granicu nisu presli na sluzbenom granicnom prelazu, pa su ih zaustavili pripadnici hrvatske policije i zatrazili da pokazu licna dokumenta.


Posto su odbili to da ucine, grupa je uhapsena, i policijskim kolima prebacena u lokalnu policijsku stanicu.


Ipak, hrvatski analiticari i politicari veruju da su slovenacki desnicari namerno izazvali ovaj incident da bi dobili publicitet pred parlamentarne izbore koji se odrzavaju 3. oktobra. Desnicarske nacionalisticke stranke su odmah iskoristile ovaj kontroverzni pogranicni incident za potrebe kampanje.


Prisustvo televizijske ekipe u ovoj grupi – koja je napravila snimak hapsenja emitovan u Sloveniji i sirom sveta – mnogi vide kao dokaz da je incident insceniran. Uticajni slovenacki dnevnik Delo takodje je izneo mogucnost da je ovaj incident “provokacija”, ali je ujedno osudio postupak hrvatske policije kao “necivilizovan”.


I Zagreb i Ljubljana polazu pravo na oblast u kojoj je slovenacka grupa uhaspena.


Ministar inostranih poslova Slovenije Ivo Vajgl je tim povodom izjavio: “Incident se dogodio u oblasti koja je teritorijalno registrovana kao deo opstine Piran, i dokle god se ne postigne sporazum o granici, mi cemo je smatrati slovenackom teritorijom.”


Ali, premijer Anton Rop je otisao jos dalje u svojim osudama, upozoravajuci Zagreb da u svetlu ovog incidenta “Slovenija vise ne moze podrzavati ulazak Hrvatske u Evropsku uniju”.


Slovenija je postala clanica EU u maju, a ocekuje se da ce Zagreb otpoceti formalne pregovore za prijem u clanstvo sledece godine, uz mogucnost pridruzivanja 2007. Da bi se to dogodilo potrebna je ratifikacija od strane svih 25 clanica EU.


Ipak, posle posete Havijera Solane, Visokog zvanicnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, 28. septembra, kojom prilikom je on ponudio svoje usluge u resavanju ovog spora, Rop je ublazio stav.


Rekao je da Slovenija “podrzava ulazak svih zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ukljucujuci i Hrvatsku”, i dodao da je Ljubljana spremna da prihvati arbitražu o problemu razgranicenja.


Zagreb je reagovao hladnokrvno, a premijer Ivo Sanader je rekao samo da su “Slovenija i Hrvatska prijateljske zemlje koje imaju zajednicku proslost u Jugoslaviji i zajednicku buducnost u Evropskoj uniji. Sve probleme treba resavati sporazumno, a ako to nije moguce, kao u slucaju pogranicnog spora, treba potraziti medjunarodnu arbitrazu”.


Ipak, privatno, hrvatski diplomatski krugovi opisuju lokalnu policijsku intervenciju kao “nesrecnu”.


Jedan zvanicnik Ministarstva inostranih poslova, koji je zeleo da ostane anoniman, rekao je: “Slike nasilja… na primer, kada je hrvatska policija na silu ugurala slovenacke poslanike u automobil… obisle su citav svet.


“Evropa je sokirana takvim scenama, i ma koliko da je policijska akcija bila legitimna, njima je Hrvatska prikazana kao zemlja u kojoj policija koristi silu. Vise bismo dobili da smo ih pustili (slovenacku grupu) da prodju.”


Politicki analiticar Davor Gjenero, specijalista za hrvatsko-slovenacke odnose, izjavio je za IWPR da nije uveren da ce se odnosi izmedju dve bivse jugoslovenske republike uskoro normalizovati.


“Slovenija ce biti veoma oprezna pri ulasku u proces arbitraze u pogranicnom sporu sa Hrvatskom, i ucinice to jedino ako od Zagreba dobije cvrste garancije da ce se postovati konacna odluka”, kaze Gjenero.


Ovaj problem traje jos od juna 2001. godine, kada su obe zemlje potpisale sporazum kojim je okoncan spor oko pomorske granice koji nije bio resen posle raspada Jugoslavije, deset godina ranije.


Ovim sporazumom Zagreb je odobrio Sloveniji koriscenje nautickog koridora sirine dve milje kojim Slovenija dobija pristup medjunarodnim vodama koji ranije nije imala. Slovenija je, zauzvrat, obecala da ce poboljsati putne veze sa Hrvatskom i dati njenim gradjanima status koji im omogucuje “brzi ulazak” u zemlju.


Ipak, hrvatska javnost je velikim delom bila nezadovoljna ovim sporazumom i kritikovala je tadasnjeg premijera Ivicu Racana da se odrekao prevelikog dela teritorije. Utvrdjivanje kopnene granice i dalje je tesko pitanje za obe zemlje.


S druge strane, ekonomski odnosi izmedju dve zemlje oduvek su bili dobri.


Slovenija je treci najvazniji trgovinski partner Hrvatske za uvoz i cetvrti za izvoz.


Hrvatska privredna komora objavila je podatak da je 2003. godine Hrvatska izvezla robe u Sloveniju u vrednosti od 511 miliona dolara i uvezla u vrednosti od nesto vise od milijardu dolara.


I dok je pogranicni incident pokrenuo medijske spekulacije o mogucem bojkotu slovenacke robe, analiticari se slazu da to nije narocito verovatno.


Hrvatska privredna komora i Agrokor, najveci lanac prodavnica robe siroke potrosnje u Hrvatskoj, odbacili su najave bojkota slovenacke robe kao “neodgovorne i nerealne”.


A ekonomista Milan Gavrovic kaze: “Trgovina pociva na interesu, a ne na licnom dopadanju ili nedopadanju. Juce sam otisao u slovencaku robnu kucu Merkator u Zagrebu i tamo nije bilo nista manje kupaca nego sto ih je bilo i pre incidenta.”


Izgleda da hrvatski kupci podrzavaju takav stav. Mirjana Krunic iz Osijeka izrazila je misljenje mnogih kada je izjavila: “Necu prestati da kupujem slovenacku robu, jer kada kupujem gledam cenu i kvalitet.” Merkator sledeceg meseca treba da otvori prodavnicu u Osijeku, cetvrtom gradu po velicini u Hrvatskoj.


Drago Hedl je saradnik IWPR-a iz Osijeka.