Novi Podstrek Skopskim Pregovorima

U holu skopskog hotela "Aleksandar Palace" juce je vrvelo od novinara koji su iscekivali ishod poslednje runde pregovora na visokom nivou, ciji je cilj iznalazenje politickog resenja tekuce makedonske krize.

Generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson, visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana, lideri etnickih makedonskih i albanskih parlamentarnih stranaka i makedonski predsednik Boris Trajkovski satima su pregovarali iza zatvorenih vrata.

Kasno popodne tog dana, izvestaci su, u pokusaju da smanje napetost, pribegli crnom humoru, kladeci se da li ce ovaj sastanak voditi ka uspostavljanju mira ili daljem razbuktavanju rata.

Pet meseci nakon izbijanja krize, Makedonija se nalazi na prekretnici i politicki lideri su sada suoceni sa izborom - mir - ili intenziviranje sukoba.

"Na razgovore smo dosli zabrinuti, ali sada je vise optimizma," izjavio je Solana nakon sastanka. "Politicki proces je ponovo na normalnom koloseku. Primirje je ponovo aktuelno." Robertson je takodje izrazio nadu da ce se u predstojecim danima doci do resenja.

Pregovori se sada sele u Tetovo, grad u severozapadnom delu Makedonije u kome su se tokom prethodnih pet meseci odigrali zestoki sukobi izmedju vladinih bezbednosnih snaga i albanskih gerilaca iz Oslobodilacke nacionalne armije.

Tokom proteklih pet dana veci deo od 35.000 stanovnika Tetova makedonske nacionalnosti je izbegao iz svojih domova nakon obnavljanja borbi i pojacanog pritiska Oslobodilacke nacionalne armije. Mestani iz obliznjih sela su takodje bili prisiljeni da napuste to podrucje. Procenjuje se da je izmedju 10.000 i 15.000 ljudi izbeglo iz Tetova i okoline. Porodice su razdvojene, a nekih 30 do 40 lica su albanski gerilci uzeli kao taoce.

Odluka o odrzavanju nastavka pregovora u Tetovu doneta je nakon postizanja sporazuma izmedju specijalnog izaslanika NATO-a Pitera Fejta i politickog predstavnika Oslobodilacke nacionalne armije Ali Ahmetija u Prizrenu na Kosovu 25. jula. Pobunjenici su se, u skladu sa Ahmetijevim nalozima, povukli sa svojih pozicija oko Tetova i pristali da ispostuju prekid vatre koji su potpisale makedonske snage bezbednosti i albanski borci u julu mesecu.

Predsednik Trajkovski tvrdi da je postignuta saglasnost oko 95 odsto teksta sporazuma. Preostali neusaglasen deo uglavnom se odnosi na upotrebu albanskog jezika kao drugog zvanicnog jezika u onim podrucjima Makedonije u kojima albanska zajednica cini makar polovinu lokalne populacije.

Makedonske politicke stranke su ovaj predlog docekale "na noz" tumaceci ga kao "jezicku federalizaciju". U medjuvremenu, Albanci insistiraju da ne moze biti kompromisa o ovom pitanju, pogotovo ako se ima u vidu da su vec nacinili ustupke po svim drugim politickim zahtevima. Na primer, odustali su od zahteva da se Albancima prizna status drugog konstitutivnog naroda, zahteva za demokratskim sistemom zasnovanom na konsenzusu, kao i etnickim albanskim potpredsednikom drzave sa pravom veta.

Solana i Robertson vrsili su pritisak tokom poslednje runde pregovora prevashodno na makedonske politicke stranke. Medjutim, kako za IWPR tvrdi jedan anonimni zapadni diplomata, jos uvek je neophodna izvesna fleksibilnost od strane albanskih politickih partija po pitanju drugog zvanicnog jezika u zemlji.

Predsednik Trajkovski zeli da se mehanizam zasnovan na kriterijumu od 20 odsto ucesca u ukupnom stanovnistvu Makedonije primeni i na druge etnicke grupe - u podrucjima naseljenim Turcima cime bi se naglasila cinjenica da je Makedonija visenacionalna zemlja, a ne samo nacija koju cine etnicki Albanci i Makedonci.

U sustini, malo je verovatno da ce se konacni nacrt sporazuma bitno razlikovati od verzije koja je trenutno na pregovarackom stolu. Diplomate pokusavaju da iznadju formulacije u nacrtu sporazuma koje bi bile prihvatljive za sve strane sto bi omogucilo politickim liderima da ispune ocekivanja zajednica koje zastupaju, od kojih ocito strahuju.

Solana i Robertson znaju da nema proverenog recepta koji bi svima omogucio da budu slavljeni unutar svojih etnickih zajednica kao nacionalni heroji. "Lideri u ovoj zemlji moraju biti istinski lideri, jer pravi lideri nisu oni koji slede druge," izjavio je Robertson ukazujuci na jedan od kljucnih razloga zbog koga se zemlja nasla u kriznoj situaciji.

Ukoliko pregovori propadnu, a vojna opcija odnese prevagu, Makedonija ce biti prva zemlja u istoriji covecanstva u kojoj se zaratilo zbog jezickog pitanja, izjavio je lider etnicke albanske stranke DPA, Arben Dzaferi. Ako politicki lideri iskreno teze postizanju politickog resenja, ono je nadomak ruke, a operacija razoruzavanja Oslobodilacke nacionalne armije koju bi sproveo NATO mogla bi da pocne istog trenutka.

Jedino se postavlja pitanje da li svi lideri koji ucestvuju u pregovorima iskreno zele politicko resenje. Postoje brojne naznake da neki zaista zele da izazovu siri oruzani sukob. Vojne pocasti bi mogle da posluze za prikrivanje korupcije i finansijskih skandala koji opterecuju deo makedonske politicke hijerarhije.

Isto se moze reci za albanske politicare - postoje osobe koje su zabrinute za svoju politicku buducnost i kojima mir ne bi doneo nista dobro. To moze predstavljati ozbiljnu pretnju pregovarackom procesu.

Medju novinarima koji su se kladili o ishodu pregovora, ja sam se kladio na mir. Ljudi u ovoj zemlji ne zele rat. Dovoljan je osvrt na iskustvo nasih suseda i nepostojanje pravog motiva za rat da ljudi odustanu od zagovaranja vojne opcije. Najzad, kako je istakao Robertson, u gradjanskom ratu ne moze biti pobednika, vec samo hiljade zrtava.

Drugi razlog koju budi nadu je cinjenica da medjunarodna zajednica jednostavno ne moze sebi dozvoliti bezbednosne probleme takvih razmera u ovoj regiji. Ukoliko dodje do pogorsanja situacije, oni ce se okrenuti planu B - medjunarodnoj konferenciji o Makedoniji koja ce, u najboljem slucaju, zemlju pretvoriti u federalni medjunarodni protektorat.

Na kraju krajeva, politicki lideri u Makedoniji moraju se suociti sa stvarnoscu i pokazati fleksibilnost neophodnu za postizanje konacnog sporazuma. To sigurno nece biti kraj price, ali ce svakako okoncati jedno tamno poglavlje u istoriji zemlje.

Borjan Jovanovski je dopisnik Glasa Amerike iz Skoplja.