NOVI OBRT U DRAMI OKO SUĐENJA KARADŽIĆU

Nakon što se bivši vođa bosanskih Srba, Radovan Karadžić, prošlog meseca nije pojavio na početku suđenja za ratne zločine, jedan britanski advokat izabran je da bude njegov branilac u pripravnosti – ali će okrivljeni pokušati da ospori to imenovanje.



Iako Karadžiću nije oduzeto pravo na samostalnu odbranu, Ričard Harvi (Richard Harvey) će ipak pripremati dokazni postupak odbrane i biti spreman da preuzme dužnost ukoliko Karadžić nastavi sa bojkotom i nakon što se suđenje bude nastavilo 1. marta.



Suđenje je 5. novembra obustavljeno, pošto su sudije odlučile da u slučaju Karadžić imenuju advokata u pripravnosti. Prema proceni sudija, advokatu će biti potrebno vreme do 1. marta da se pripremi za suđenje.



Karadžić se nije pojavio na saslušanjima na kojima je tužilaštvo – 26. i 27. oktobra, kao i 2. novembra – iznelo uvodnu reč. On insistira na tome da mu nije dato dovoljno vremena za pripremu dokaznog postupka odbrane i da se na suđenju neće pojavljivati sve dok mu to vreme ne bude zagarantovano.



Uoči početka suđenja, i procesne i žalbene sudije odbacile su zahtev da se okrivljenome odobri dodatnih deset meseci za pripremu.



Karadžić u haškom pritvoru boravi već 15 meseci, nakon što je u jednom beogradskom autobusu uhapšen 21. jula 2008.



Po rečima jednog od Karadžićevih pravnih savetnika, Marka Sladojevića, Harvi je razgovarao sa Karadžićem i tom prilikom takođe izrazio zabrinutost zbog toga što do 1. marta neće stići da se pripremi.



„G. Harvi je sa Karadžićem razgovarao u dva navrata; on je i sam rekao da neće moći da se pripremi do 1. marta, odnosno za samo 13 sedmica“, izjavio je Sladojević za IWPR.



Nakon što je Harvi 19. novembra imenovan, Sladojević je izjavio i da Karadžić neće sarađivati sa advokatom u pripravnosti i da će možda pokušati da ospori njegovo imenovanje zbog procedure kojoj je sud tom prilikom pribegao.



Po Sladojevićevim rečima, Karadžiću je na uvid trebalo da bude stavljen spisak svih advokata koji rade u sudu, kako bi mu se omogućilo da odabere vlastitog zastupnika u pripravnosti. Sladojević kaže da je sud Harvija izabrao nakon što je Karadžiću omogućio da se sretne sa „četvoro ili petoro ljudi“. Osim toga, Karadžić nije izvestio sud o tome kojeg bi advokata želeo.



U odluci suda kojom je Harvi imenovan za advokata u pripravnosti navodi se da su se predstavnici suda sastali sa Karadžićem.



„Prilikom donošenja odluke sudskog veća o imenovanju advokata koji će štititi interese Radovana Karadžića, sekretarijat je okrivljenom obezbedio spisak svih pravnih zastupnika koji ispunjavaju zahteve u pogledu neophodnih kvalifikacija [propisanih pravilima Tribunala] i koje je bilo moguće imenovati u rokovima i pod uslovima definisanim sudskom odlukom“, izjavila je za IWPR portparolka suda Nerma Jelačić.



„Štaviše, sekretarijat je olakšao susrete između okrivljenog i tih advokata. Okrivljeni je odbio da sa tog spiska odabere vlastitog zastupnika, pa je sam sekretarijat to učinio.“



Sladojević kaže kako, s obzirom na precedentno pravo – odnosno, na raniju odluku koju su žalbene sudije donele u slučaju Vojislava Šešelja kao optuženika koji se takođe brani samostalno – Karadžić ima prava da odabere bilo kog advokata registrovanog u Tribunalu, a ne samo nekog sa užeg spiska.



„G. Karadžić je trebalo da dobije spisak svih aktivnih advokata, kako bi mogao da odabere sebi zastupnika u pripravnosti“, izjavio je Sladojević za IWPR.



Prema pomenutoj odluci od 8. decembra 2006., Šešelju je omogućen uvid u spisak svih branilaca pri Haškom tribunalu koji su mogli da mu budu advokati u pripravnosti i „bilo mu je dopušteno da sam odabre zastupnika u pripravnosti sa tog spiska“.



„Upravo zbog toga [Karadžić] neće sarađivati sa ovim zastupnikom sve dok ne dobije čitav spisak [advokata] i sve dok ne bude mogao lično da odabere branioca sa tog spiska. Verovatno ćemo se tokom sledeće sedmice žaliti na ovu odluku“, dodao je Sladojević.



Karadžić se po 11 tačaka optužnice tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i masakr koji je nad 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka počinjen u julu 1995. godine, prilikom genocida u Srebrenici.



Tužioci ga terete i za organizovanje kampanje granatiranja grada Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo gotovo 12,000 civila.



U optužnici se Karadžiću pripisuje odgovornost za zločine progona, istrebljenja, ubistva i prisilnog razmeštanja, zahvaljujući kojima je „doprineo postizanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.



Harvi ima iskustva u međunarodnom pravu, a pred Haškim tribunalom je zastupao okrivljenike sa Kosova. Među njegovim klijentima je i Lahi Brahimaj – kome je suđeno zajedno sa bivšim kosovskim premijerom, Ramušem Haradinajem (Ramush Haradinaj). Očekuje se da žalbeno veće donese konačnu presudu u tom slučaju.



Harvijevo imenovanje je usledilo uoči odluke sudija o tome da li će Karadžiću dopustiti da se žali na odluku da mu bude dodeljen branilac u pripravnosti. Naime, Karadžić je 11. novembra zatražio da mu se odobri podnošenje žalbe na sudsku odluku od 5. novembra.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.