Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NOVI MEDIJI RASKRINKAVAJU PREDRASUDE

Vecina novinara etnicki mesovitih radio i TV stanica u regionu uziva u novom izazovu – ali to nije uvek slucaj sa slusaocima i gledaocima.
By IWPR Balkans

U Radio Bujanovcu zvuk albanskog i srpskog jezika izmesan je u redakciji i na radio talasima.


Reklo bi se da se clanovima redakcije to dopada. "Ne mogu da zamislim kako bi izgledao Radio Bujanovac da je samo na albanskom", kaze Ahmet Beciri, urednik albanske redakcije. Dijana Veljkovic, srpski izvestac radio stanice koja opsluzuje grad prilicno podjednako podeljen izmedju dve zajednice, daje slicnu ocenu.


Veljkoviceva pozdravlja cinjenicu da i albanski i srpski novinari postuju razlicitost misljenja medju njima.


"Pozitivan aspekt svega ovoga je dobar profesionalan pristup na radiju", kaze ona. "Mislim da svako moze da kaze ono sta misli, a da se pri tom niko ne uvredi. Ni u jednoj situaciji se nisam osecala napeto ili zabrinuto".


Po okoncanju oruzanog sukoba u Presevskoj dolini 2001. godine, prihvacena je cinjenica da dve zajednice treba da utvrde zajednicki imenitelj o osnovnim principima u vezi sa upravljanjem lokalnim medijima.


Posto je potpisan sporazum o reorganizaciji medija u vlasnistvu bujanovacke opstine u januaru 2002. godine, Radio Bujanovac je postao prva radio stanica u Srbiji koja je emitovala program na albanskom jeziku od vremena Slobodana Milosevica kada su ovi mediji emitovali samo na srpskom jeziku.


Ovaj sporazum, koji je podrazumevao jednaku zastupljenost svih etnickih zajednica u lokalnim drzavnim medijima, srazmerno njihovoj brojnosti u pojedinim opstinama, potpisali su ambasador OEBS-a Mauricio Masari, sef Koordinacionog centra za jug Srbije Nebojsa Covic (kao predstavnik Beograda) i predstavnici lokalnih vlasti.


Primer koji je dao Radio Bujanovac uspostavio je standarde za druge etnicki mesovite oblasti. Slican sporazum je potpisan za Presevo u decembru 2003. godine, a za Medvedju – u junu 2004. godine.


Brzina kojom se etnicki mesovite redakcije osnivaju u juznoj Srbiji je uslovljena uglavnom tehnickim problemima. "Proces koji zelimo da postignemo je isti, ali nacin na koji zelimo ostvariti te ciljeve moze biti razlicit", kaze Martin Bruks, sef Misije OEBS-a za jug Srbije.


"Ono sto je bitno je da u svakoj multietnickoj sredini lokalni mediji odrazavaju sastav stanovnistva", dodaje on.


Vecina lokalnih novinara smatra da su multietnicke redakcije poboljsale kvalitet izvestavanja u ovom podrucju posle potpisivanja primirja u maju 2001. godine, kojim su okoncani sukobi izmedju srpskih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika.


Jedan od polaznika kursa pod pokroviteljstvom OEBS-a je rekao za IWPR da proces integracije redakcija nije bio tako jednostavan i bezbolan.


"U pocetku albanski i srpski novinari nisu hteli cak ni da sede zajedno, jedni pored drugih, na seminarima i kursevima", kaze nas izvor. "Sada rade zajedno u istoj redakciji".


Lokalni izbori koji su odrzani proslog septembra su jos jedan pokazatelj napretka koji je ostvaren do sada.


U toku predizborne kampanje, razlicite politicke stranke koje su okupljale stanovnike razlicitih nacionalnosti imale su srazmerno jednake mogucnosti da se predstave u lokalnim medijima.


U Radio Bujanovcu trenutno radi pet zaposlenih novinara srpske i isto toliko albanske nacionalnosti. Program se svakodnevno realizuje od 7 do 20 sati na oba jezika.


Dzahid Ramadani, direktor ove radio stanice, kaze da ce njegova redakcija imati dosta toga da proslavi kada budu obelezavali desetu godisnjicu postojanja.


"Mi smo uistinu jedini pravi multietnicki radio na jugu Srbije", izjavio je on za IWPR. "Timski rad novinara i svih zaposlenih, bez obzira na etnicko poreklo i beznacajne nesuglasice, nam je pomogao da otklonimo sumnjicavost razlicitih ljudi i pokazem u kojoj meri ova radio stanica moze biti uspesna".


Urednik srpske redakcije Dusan Sikimic kaze da multietnicko izvestavanje pomaze da se stvori objektivnija slika o onome sto se desava u regionu.


"Navikli smo se na realnost zivljenja – jedni pored drugih", kaze on. Cilj je, dodaje, "svestranije i nepristrasno informisanje svih gradjana bujanovacke opstine".


Slusaoci, cesto, ne iskazuju toliko entuzijazma u vezi sa projektom multietnicke radio stanice kao sto je to slucaj sa novinarima. I srpski i albanski novinari kazu da dobijaju telefonske pozive od srditih slusalaca koji ih pitaju kako to mogu da rade jedni s drugima.


Perparime Demiri, albanska novinarka, nema nikakvih dilema oko zajednickog rada sa srpskim kolegama, i dodaje da postoji znacajno "ukrstanje" publike iz dve etnicke zajednice. "Mnogi Albanci takodje slusaju program na srpskom jeziku i kazu da im se svidja", kaze ona.


Ova radio stanica takodje izdaje i dvojezicni list "Bujanovacke novine", jednom mesecno, a Televizija Bujanovac je sledeci veliki projekat za koji je vec obezbedjena oprema.


Sporazum o multietnickim medijima u Presevu je potpisan nesto kasnije u odnosu na bujanovacki sporazum zbog pravnih i tehnickih problema.


Ovde je situacija na terenu drugacija jer Albanci u Presevu predstavljaju vise od 90 odsto stanovnistva dok je Bujanovac podeljena lokalna zajednica. Stoga je pravi izazov u Presevu privuci i pridobiti za projekat malobrojnu srpsku zajednicu.


Od avgusta 2004. godine, Radio Televizija Presevo, RTP, zapocela je sa emitovanjem tridesetominutnog programa na srpskom jeziku svake nedelje i, u okviru ovog projekta koji finansira OEBS, dva novinara srpske nacionalnosti sada rade zajedno sa cetiri albanska novinara.


Ivica Stepanovic, jedan od dvojice Srba u redakciji, izjavio je za IWPR da nema nikakvih problema u radu sa Albancima kao i da neprestano razmenjuju ideje i informacije. "Posto sam pocetnik u ovom poslu, Albanci nam izlaze u susret, i mi ucimo od njih", kaze Stepanovic.


Stepanoviceva albanska koleginica, Zejnula Dauti, kaze da su se ljudi iz obe zajednice navikli na programe na "drugom" jeziku.


"Multietnicki suzivot je realnost i Albanci [u Presevu] moraju da prihvate emisije na srpskom jeziku", kaze ona. Novinari, dodaje, "treba da obrazloze zasto se ovo zapravo radi".


"Mislim da ce ljudi shvatiti da je ovo neophodno i da je trebalo mnogo ranije da se dogodi".


Cini se da su lokalni Srbi u Presevu zadovoljni ovim promenama na bolje, ali se jedan slusalac pozalio IWPR-u da bi trebalo da "pola programa bude na srpskom, a pola na albanskom jeziku".


Uprkos svim tvrdnjama da srpski i albanski novinari rade dobro zajedno, cinjenica je da je teze odrzati ovu saradnju kada se treba izvestavati o kontroverznim dogadjajima.


Belgzim Kamberi, zamenik urednika dvojezicnog mesecnika "Hapi-Korak", jednog od malobrojnih stampanih medija u kojima Srbi i Albanci rade zajedno, kaze da rad u multietnickoj redakciji nije uvek lak.


Ovaj mesecnik je poceo da izlazi u decembru 2003. godine uz finansijsku podrsku norveske vlade i pokriva sve tri etnicke mesovite opstine juzne Srbije.


Kamberi kaze da je izvestavanje o dogadjajima na Kosovu, kao sto je martovsko nasilje protiv srpske manjine, imalo uticaja na redakciju.


"Kada se nesto desi na Kosovu, to se odrazava na sve nas ovde", kaze on. "Nasa uredjivacka politika je da objavljujemo clanke u kojima se kritikuje nasilje sa obe strane, ali to nije bilo lako".


Prema Kamberiju, martovski dogadjaji predstavljali su poseban izazov jer je uobicajena praksa medju izvestacima da "ne raspravljaju o politici". To, medjutim, nije uvek moguce.


Tatjana Stamenkovic je novinarka Radio Bujanovca, a Aleksandra Jovanovic TV Preseva.


Ovaj clanak je deo specijalnog izdanja novinara iz juzne Srbije koji su pohadjali intenzivnu dvodnevnu radionicu u Nisu, koju je organizovao IWPR u oktobru 2004. godine uz finansijsku podrsku britanske ambasade u Beograde. Kurs je sastavni deo Medjuetnickog medijskog programa obuke za Srbiju ciji je cilj da se okupe lokalni srpski i albanski novinari. Ovaj paket clanaka ima za cilj da baci svetlo na konkretne probleme ove zanemarene regije.