Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NOVI GLAVNI TUŽILAC – DRUGAČIJI PRISTUP?

Serž Bramerc će možda morati da pribegne novoj taktici kako bi Beograd ubedio da preda begunce.
By IWPR ICTY
U prvoj izjavi koju je dao kao glavni tužilac jugoslovenskog Tribunala u Hagu, Serž Bramerc (Serge Brammertz) je ove sedmice predočio kako će vršiti svoj mandat pre no što u roku od tri godine taj sud bude zatvoren.



„Apsolutni prioritet“ će, po njegovim rečima, imati hvatanje preostale četvorice begunaca – a naročito komandanta vojske bosanskih Srba, generala Ratka Mladića, te ratnog političkog lidera Radovana Karadžića – kako bi im se sudilo u Hagu.



Bramerc, koji je početkom januara imenovan za glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kaže kako u narednim sedmicama planira da o pitanju saradnje sa Tribunalom povede razgovore sa vlastima bivših jugoslovenskih republika i predstavnicima ostalih zemalja i međunarodnih organizacija, uključujući i Evropsku Uniju.



Dosadašnja tužiteljka, hirovita švajcarska pravnica Karla del Ponte (Carla Del Ponte), postigla je to da se aspiracije Srbije za pristupanjem EU-u uslove saradnjom sa Tribunalom, pri čemu je njen medijski pritisak uperen protiv Balkana rezultirao izvođenjem više desetina begunaca pred Haški tribunal.



No, posmatrači tvrde kako – mada je obećavanje članstva u EU-u sve doskora imalo smisla – saradnju Srbije više nije moguće obezbediti metodom štapa i šargarepe.



EU već pokazuje znake da će Srbiji pružiti priliku za ubrzano pristupanje. Predsedavajuća Slovenija želi da sa Srbijom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), nakon kojeg će uslediti pregovori o budućem članstvu.



Ne samo da će se Srbija na taj način približiti Evropi, nego će se – na predstojećim predsedničkim izborima – povećati i izgledi umerenog predsednika Borisa Tadića protiv radikalnog izazivača Tomislava Nikolića.



„Puna saradnja [sa Tribunalom] jedan je od uslova [za potpisivanje SSP-a]. Problem je u tome kako ocenjujemo [šta je puna saradnja]“, izjavio je, prema agencijskom izveštaju objavljenom 8. januara, slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel.



U međuvremenu, aktuelna rasprava o budućnosti Kosova, kao i izbori koji se približavaju, znače da saradnja sa MKSJ-om više ne zauzima tako visoko mesto na spisku prioriteta Beograda.



Poslednjih se meseci srbijanski premijer Vojislav Koštunica približio Moskvi, a Evropska Komisija je izrazila zabrinutost zbog kontroverznog pokušaja preuzimanja monopola na gorivo od strane ruskog energetskog giganta – Gasproma.



Takođe, Koštunica je upozorio da će SSP biti poništen ukoliko EU sprovede u delo svoj plan slanja administrativne i policijske „civilne misije“ na Kosovo, nakon što ono, kako se očekuje, narednog meseca postane nezavisno.



Iako se Srbija naizgled udaljava od Evrope, predstavnik Međunarodne krizne grupe Džejms Lajon (James Lyon) smatra da EU još uvek ima moć da primora Beograd da izruči Karadžića i Mladića.



„EU i međunarodna zajednica su pokazali da uslovljavanje napretka u evropskim integracijama ’ima efekta’ kada je reč o Srbiji“, rekao je on. „Mi smo to dokazali prethodnim rezultatima.



„Ukoliko pritisak na Srbiju bude dovoljno snažan, [vlasti] će uhapsiti Mladića.“



Iako sam ne želi priključenje EU-u, Koštunica ne može ignorisati činjenicu da domaća istraživanja javnog mnjenja pokazuju postojano visok stepen podrške evropskim integracijama.



Međutim, Lajon je zabrinut zbog toga što EU trenutno nastoji da se nagodi tako da Srbija dobije članstvo u zamenu za „meko ne“ povodom Kosova, što znači da bi Beograd praktično prihvatio nezavisnost, iako bi načelno nastavio da joj se protivi.



„Problem je što Srbija to neće uraditi – oni neće ’trampiti’ Kosovo za članstvo u EU-u. Čini se da Brisel to naprosto neće dobiti“, kaže Lajon.



Politički i ekonomski analitičar Braca Grubačić smatra kako jedini način da se preostali begunci nađu u Hagu jeste taj da Brisel nastavi da od Srbije zahteva punu saradnju.



Trenutno, međutim, članice EU-a imaju na umu posve druge stvari.



„Većina evropskih zemalja su sada usredsređenije na ono što će se dogoditi sa statusom Kosova i Evropskom Misijom na Kosovu, kao i na to kakav će biti ishod srbijanskih predsedničkih izbora, a MKSJ je u tom pogledu marginalizovan“, kazao je Grubačić.



Prema rečima tog analitičara, iako „svi znaju da je Mladić u Srbiji, aktuelna vlada se u ovom trenutku apsolutno ne trudi previše da [ga] pronađe, a nema ni ozbiljnog pritiska iz Evropske Unije da se to učini“.



Direktor studija međunarodne bezbednosti pri Institutu Rojal Junajted Servisis (Royal United Services Institute), dr Džonatan Ejal (Jonathan Eyal), kaže da EU trenutno nema previše mogućnosti za vršenje pritiska na Srbiju da izruči begunce.



„Ne verujem da članstvo u EU-u samo po sebi, u ovom trenutku, uopšte previše utiče na srbijansku politiku“, rekao je on.



„Mislim da je realnost takva da je u samoj Srbiji čitavo to pitanje [članstva] sada direktno povezano s Kosovom, i da je to što je gospodin Koštunica prilično nezainteresovano odbio ono što nazivamo trampom između članstva u EU-u i gubitka Kosova preusmerilo raspravu.“



Dakle: na koji bi način novi tužilac trebalo da nastavi da ubeđuje Srbiju da preda osumnjičene?



Lajon tvrdi da je za Bramerca ključno to da ostane pri politici Del Ponteove, odnosno da vrši pritisak na EU kako bi insistirala na tome da Srbija preda preostale begunce pre no što joj se omogući priključenje.



Iskustvo pokazuje da, kada god EU ublaži svoj stav, to – prema Lajonovoj tvrdnji – dovodi do redukovanja saradnje od strane Beograda. „U trenutku kada [EU] odstupi i počne da pokazuje fleksibilnost prema Srbiji, Srbija prekida svaku saradnju, i sa tim se srećemo uvek iznova“, rekao je on.



Lajon je odbacio svaki nagoveštaj da bi rasprava o beguncima mogla biti odgođena dok se ne reši pitanje budućnosti Kosova, ukazujući na to da sa približavanjem 2010. godine – kada ističe rok za okončanje rada Tribunala – raste i pritisak.



On tvrdi i da, sve dok Karadžić i Mladić uspevaju da umaknu pravdi, nije isključena ni mogućnost daljih sukoba.



„Ratovi na Balkanu neće se završiti sve dok ti ljudi ne budu izvedeni pred lice pravde“, kazao je on.



„Ako odložimo njihovo hapšenje, moramo biti svesni toga da će ponovo doći do etničkog čišćenja i nasilja, koje nikakvo članstvo u EU-u neće moći da izgladi.“



No, po Ejalovom mišljenju nije realno očekivati da Beograd izruči osumnjičene u trenutku dok je njegov ponos povređen gubitkom Kosova.



Bramerc će možda morati da prihvati to da je saradnja Srbije za izvesno vreme malo verovatna. „Tužilac će morati da razmotri šta je verovatnije“, rekao je Ejal. „Niko nije u poziciji da prihvati faktički gubitak Kosova i kaže: ’A usput, sada i izručujemo ratne zločince Hagu.’“



No, čekanje da se slegne prašina oko Kosova sa sobom nosi i određene rizike.



Grubačić nagoveštava da bi Brisel, u nastojanju da nekako nadoknadi gubitak pokrajine, naposletku mogao i povući zahteve da Srbija preda osumnjičene.



„Smatram da će, ukoliko Kosovo postane nezavisno i priznato od strane evropskih zemalja i Sjedinjenih Država, EU i ostali na neki način biti spremni na svojevrsno zatvaranje očiju kada je reč o saradnji sa MKSJ-om, pošto posle svega Srbiju ne žele toliko mnogo da kazne“, kazao je on.



Grubačić veruje da bi za Bramerca prioritet u narednim mesecima trebalo da bude očuvanje političke podrške evropskih vlada i zadržavanje pitanja saradnje sa Tribunalom na dnevnom redu.



„Premda za sada svi [u Evropi] to naizgled podržavaju, moguće je zamisliti i odluku o zatvaranju očiju [pred time što Srbija nije predala begunce] kao nadoknadu za normalizaciju odnosa između Evrope i Srbije nakon što prođe bura oko Kosova“, kaže Ejal.



Osim angažovanja evropskih šefova država, novi glavni tužilac bi mogao da zaključi i da se bolji rezultati mogu postići pregovaranjem sa Srbijom iza zatvorenih vrata umesto javnim vršenjem pritiska.



Izbor belgijskog advokata Bramerca na mesto naslednika Del Ponteove mnoge je naveo na procenu da su zvaničnici UN-a uvideli potrebu za promenom taktike u pregovorima Tribunala sa Srbijom.



Kao nekadašnji zamenik tužioca pri Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), Bramerc je vodio i međunarodnu istragu o ubistvu bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja (Rafiq Hariri), a poznat je i po tome što radi mirno i neupadljivo, a ne pod svetlošću medijskih reflektora.



Tokom njenog osmogodišnjeg mandata, posmatrači su Del Ponteovu kritikovali zbog uticaja na političku situaciju Srbije i tvrdili kako njeni javni pokušaji da prinudi balkanske zemlje da se pokore povremeno deluju kontraproduktivno.



U svom komentaru sa internet-stranice beogradske radio-stanice B92, bivši ambasador Sjedinjenih Država u Hrvatskoj i Srbiji, Vilijam Montgomeri (William Montgomery), naveo je 6. januara kako je to što se Del Ponteova ponašala kao „’slon u porcelanskoj radnji’ spram krhkih demokratskih vlada u regionu . . . zapravo otežalo, a ne olakšalo transfer optuženika u Hag“.



Ejal prihvata da je u izvesnim situacijama tajming izjava Del Ponteove bio pogrešan.



„Ne kažem kako moramo da prihvatimo srpsku poziciju; naprosto tvrdim da ne poboljšavate previše vlastiti položaj time što se pojavite usred izborne kampanje i pretite trajnom izolacijom ukoliko se Srbija smesta ne povinuje [Tribunalu].“



Postoji mišljenje da bi uzdržaniji, diplomatičniji pristup bio i efikasniji.



„Postojalo je i osećanje da su za gospođu Del Ponte bilo kakvi poverljivi, tajni pregovori u izvesnom smislu prljavi i kompromitujući po Tribunal“, rekao je Ejal. „Naposletku, moramo priznati da postoji značajan politički element u radu svakog Tribunala koji se bavi ratnim zločinima.“



Ovaj analitičar priznaje da su, premda oni mogu da dovedu i do ugovaranja izvesnih ustupaka u zamenu za izručenje begunaca – poput obezbeđenja, sporazumnog priznanja krivice ili bilo čega drugog – upravo tajni pregovori ključni za postizanje napretka.



„Iako postoji i određena opasnost kod tajnog pregovaranja, mislim da je to jedini način da ti ljudi budu izručeni.“



Caroline Tosh je urednica IWPR-a iz Londona.