Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NOVE OPTUŽBE PROTIV SRPSKIH DOBROVOLJACA

Svedok je pred sudijama govorio o napadu koji su na jedno bosansko selo 1992. izvršile srpske paravojne formacije.
By Denis Dzidic
Na suđenju Vojislavu Šešelju, jedan od zaštićenih svedoka je ove sedmice govorio o tome kako su srpski dobrovoljci napali njegovo selo, u kojem su najpre pobili dvadesetak meštana, a potom pritvorili ostale.



Svedočeći pred Haškim tribunalom na suđenju lideru Srpske radikalne stranke (SRS), taj čovek je ispričao kako je grupa dobrovoljaca, koju je predvodio meštanin Vasilije Vidović, napala selo Lješevo i ubila oko 20 civila. Rekao je i da se on sam zatekao u grupi preživelih seljana, koji su poslati u zatvorske logore, gde su uslovi života bili teški, a zatočenici podvrgavani prisilnom radu.



Predstavljen pod pseudonimom VS 1055, ovaj svedok je ispričao i kako je grupa srpskih dobrovoljaca početkom devedesetih stigla na područje Ilijaša (srednja Bosna).



„Vidovića sam pre rata poznavao veoma dobro. On je 1991. otišao da se sa Jugoslovenskom Narodnom Armijom (JNA) bori na hrvatskom frontu, odakle se vratio sa dvadesetak srbijanskih dobrovoljaca kojima je bio komandant“, izjavio je svedok.



Svedok je potom Vidovića povezao sa Šešeljem, rekavši da ga je nekoliko godina posle rata u jednom prilogu televizijske stanice Republike Srpske (RS) video kao političarevog telohranitelja.



„U Beogradu su bili protesti i masa je želela da nasrne na Šešelja. Video sam da je Vidović jedan od Šešeljevih čuvara. Potegao je pištolj da bi zaštitio Šešelja“, kazao je svedok.



Tužioci Šešelja terete za podsticanje Srba na sukobe s Bošnjacima i Hrvatima u sklopu „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ proterivanja nesrpskog stanovništva iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne, kao i za ohrabrivanje stvaranja homogene „Velike Srbije“.



Šešelj je optužen i za „regrutovanje i finansiranje partijskih dobrovoljaca SRS-a“, koji su u Hrvatskoj i Bosni navodno počinili zločine nad ne-Srbima.



VS 1055 tvrdi da su etničke napetosti između Srba i Bošnjaka na području Ilijaša (pokraj Sarajeva) vrhunac dostigle u maju 1992., kada su Srbi odlučili da formiraju sopstvenu vladu, odnosno Srpsku Autonomnu Oblast (SAO) Romanija.



„To je praktično značilo da su svi ne-Srbi bili otpušteni sa svojih radnih mesta i da su na njihova mesta došli Srbi“, rekao je svedok.



Svedok je istakao kako nisu bili ugroženi samo Ilijaš i šire područje Sarajeva. On je pred sudom ispričao kako je na sarajevskoj televiziji video prilog u kojem je rečeno da su snage koje su delovale zajedno sa Šešeljem i zloglasnim srpskim paravojnim liderom Arkanom zauzele grad Bijeljinu (severoistočna Bosna).



Željko Ražnatović „Arkan“, čiji se „Tigrovi“ sumnjiče za brojne zločine počinjene u ratnom periodu (1992-95.), ubijen je u Beogradu, januara 2000. godine.



Po rečima svedoka, mnogi su ne-Srbi – uključujući i njega – iz straha za vlastiti život pokušali da napuste SAO Romaniju. Međutim, u tome su ih sprečile barikade srpske policije.



„Uspeo sam da svoju porodicu, mimo svih puteva, izvučem na obližnje brdo. Ja sam ostao, a srpske snage su 4. juna 1992. otpočele napad na Lješevo“, kazao je svedok.



„U samom selu nije bilo bošnjačkih boraca, niti bilo kojih drugih formacija. Međutim, srpske snage su nas napale iz svih vrsta naoružanja – granatama, bombama i pešadijom. Naša grupa se sakrila u obližnjem susedovom podrumu, a napad je potrajao nekoliko sati.



„Po okončanju napada, začuli smo grupu Četnika [srpskih dobrovoljaca] koja se nalazila napolju i koja nam je naredila da izađemo i legnemo na zemlju. Sećam se da je Vidović bio njihov starešina. Uhapsili su nas i odveli.“



Po njegovim rečima, pritvorenici su najpre bili prebačeni u logor Iskra u Podlugovima, a posle nekoliko meseci i u logor Planjina Kuća u Vogošći.



„U Iskri smo boravili pod stravičnim uslovima. Tamo nas je bilo 130, a nismo imali vode niti bilo šta na čemu bismo spavali. U avgustu su nas odveli u Planjinu Kuću. Tamo smo imali vodu – međutim, odlazili smo na prisilni rad. Odvodili su nas da kopamo rovove ili sahranjujemo njihove mrtve.



Šešelj je prigovarao sve vreme svedokovog iskaza. U više navrata ga je nazvao lažovom, pa su ga sudije nekoliko puta ukorile.



Okrivljeni je protom predočio pisanu izjavu u kojoj Vidović tvrdi da, iako jeste predvodio grupu boraca na području Ilijaša, među njima nije bilo nikog izuzev „ljudi koji su odatle“.



„Niko od njih nije bio iz Srbije“, navodi se u njegovoj izjavi.



Šešelj je potom sudijama predočio zvanični dnevnik te jedinice, koji je vodio lično Vidović, i koji sadrži i spisak boraca. Okrivljeni se zaklinjao da su svi oni sa područja Ilijaša.



„Očekujem da će se Vidović pojaviti i kao svedok odbrane“, kazao je Šešelj.



Šešelj je negirao i svedokovu tvrdnju da, pošto u Lješevu nije bilo bošnjačkih boraca, nije bilo ni potrebe da selo bude napadnuto.



On je pročitao izjavu bivšeg generala vojske RS-a, Dragana Josipovića, u kojoj se navodi da su srpsko selo Odžaci (nadomak Lješeva) – „mesec dana pre srpske odmazde u Lješevu“ – napale bošnjačke snage.



„Jedan od pravaca iz kojeg su bošnjačke snage napale Odžake bilo je i Lješevo“, kaže se u toj izjavi.



Međutim, svedok je taj dokument odbacio kao „laž“.



„Čuli smo kako se negde vode borbe, ali to nije imalo nikakve veze s našim selom, niti smo mi sudelovali u tome“, kazao je on.



Svedok je rekao i da su mu, kada se posle rata vratio u selo, Srbi koji su u njemu ostali rekli da je tamošnje džamije srušio Vidović sa svojim ljudima.



No, Šešelj je odbacio i tu tvrdnju.



„Vidovićeva rođena sestra je u Beogradu udata za bivšeg libijskog diplomatu, koji je Musliman, pa je i ona sada Muslimanka. Sve sam ih upoznao i oni se lepo slažu. Kako možete takve ljude optuživati za rušenje džamija?“, upitao je on.



Svedok je odgovorio da zna samo ono što je čuo „od svojih komšija“.



Upitan da li je na području Ilijaša ikada video Šešelja, svedok je odgovorio da nije. Međutim, rekao je da ga je video „na televiziji, 1993. ili 1994.“, kada je Šešelj posetio Ilijaš i tom prilikom održao govor.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.