NOVA RASPRAVA O UBISTVIMA NA RADONJIĆKOM JEZERU
Haradinajevi branioci negiraju tvrdnju tužilaštva da su žrtve koje su pronađene 1998. pobijene od strane pripadnika OVK-a.
NOVA RASPRAVA O UBISTVIMA NA RADONJIĆKOM JEZERU
Haradinajevi branioci negiraju tvrdnju tužilaštva da su žrtve koje su pronađene 1998. pobijene od strane pripadnika OVK-a.
Advokati Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj) nastojali su ove sedmice da ospore navode tužilaštva po kojima je za ubistvo 32 osobe – čija su tela nađena u kanalu nadomak jednog jezera koje se nalazi na albanskom području – odgovorna Oslobodilačka vojska Kosova (OVK).
Haradinaj se u martu 2005., nakon što je saznao da je pred Haškim tribunalom protiv njega podignuta optužnica za ratne zločine, povukao sa mesta kosovskog premijera; sudi mu se kao regionalnom zapovedniku jedinica OVK-a koje su navodno počinile veliki broj zločina, uključujući mučenja, silovanja i ubistva.
Tužilaštvo tvrdi da je kanal Radonjićkog jezera OVK-ovim zloglasnim „Crnim orlovima“ – specijalnoj jedinici kojom je komandovao Haradinajev zamenik i saoptuženik, Idriz Baljaj (Idriz Balaj) – početkom 1998. služio kao jedno od omiljenih gubilišta.
Područje kanala bilo je pod kontrolom OVK-a, sve dok potkraj avgusta i početkom septembra 1998. srpske snage nisu krenule u kontraofanzivu i privremeno ga povratile.
Pre no što ih je proterao OVK, tim srpskih patologa je na tom području i u okolini otkrio gotovo 40 leševa. Tužioci tvrde da se čaure i municija koji su nađeni u kanalu poklapaju po „vrsti i poreklu“ sa onima koje su koristile Haradinajeve formacije OVK-a.
Haradinajev glavni zastupnik, Ben Emerson (Ben Emmerson), nastojao je ove sedmice da pobije zaključak tužilaštva po kojem se radilo o žrtvama pobijenim od strane OVK-a.
Tokom unakrsnog ispitivanja penzionisanog generala jugoslovenske vojske, Branka Gajića, Emerson je pokušao da pokaže kako su srpske snage takođe bile aktivne u okolini Radonjićkog kanala, te kako su možda one odgovorne za pomenuta ubistva.
Gajić je sudu rekao da je srpski 52. bataljon vojne policije u više navrata, trudeći se da iznenadi formacije OVK-a, raspoređivao svoje borbene grupe – po grupama od po 30 do 40 vojnika – duž južne, istočne i zapadne strane jezera.
Međutim, kao neko ko je i obaveštajni analitičar, Gajić je „kategorički“ izjavio kako nije video nikakve izveštaje iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) o tome da su paravojne jedinice počinile zločine na tom području – premda je u kasnijem toku saslušanja ustanovljeno kako odsustvo tih izveštaja ne dokazuje nužno da srpske snage nisu činile zločine.
Gajić je ispitivan o onome što je Emerson prethodnih sedmica već pitao patologe, pokušavajući da sugeriše kako bi tragovi od metaka u zidu kanala mogli poticati i od oružanog sukoba između OVK-a i srbijanskih snaga.
Unakrsnim ispitivanjem takođe je utvrđeno kako je barem jedna od žrtava čija su tela pronađena u kanalu bila ubijena negde drugde, da bi njen leš tek naknadno bio ostavljen nadomak jezera.
Haradinaj se na kosovskim novembarskim izborima kandidovao kao predsednik političke partije koju je osnovao – Alijanse za budućnost Kosova.
Kosovskim je ustavom zabranjeno učešće na izborima osobama koje je Tribunal osudio, kao i onima koji ne sarađuju s Tribunalom. S druge strane, oni koji sarađuju, odnosno nisu proglašeni krivima, smeju da se kandiduju čak i iz zatvora.
S obzirom na značaj samog Haradinaja, tužioci su naročito zabrinuti zbog atmosfere straha i zastrašivanja, koja bi mogla da ugrozi njihova nastojanja da pred sud izvedu svedoke protiv njega, te njegovih saoptuženika – Baljaja i Lahija Brahimaja.
Ta je zabrinutost i dovela do nametanja strogih ograničenja u pogledu Haradinajevog ponašanja prilikom njegovog četvorodnevnog povratka na Kosovo početkom oktobra, a radi odlaska na sahranu svom jedanaestogodišnjem nećaku, poginulom u saobraćajnoj nesreći.
Njemu je stoga naloženo da sve vreme boravka ostane u svojoj kući u Glođanu, uz dozvolu da ode jedino na sahranu. Bivšem premijeru su – prema dokumentima Tribunala – bili zabranjeni kontakti s medijima, politička aktivnost, kao i javni komentari bilo koje vrste, uz izuzetak „kratkog obraćanja isljučivo privatne i lične prirode“, namenjenog okupljenima na pogrebu.
Brendan McKenna je izveštač IWPR-a iz Haga.
Haradinaj se u martu 2005., nakon što je saznao da je pred Haškim tribunalom protiv njega podignuta optužnica za ratne zločine, povukao sa mesta kosovskog premijera; sudi mu se kao regionalnom zapovedniku jedinica OVK-a koje su navodno počinile veliki broj zločina, uključujući mučenja, silovanja i ubistva.
Tužilaštvo tvrdi da je kanal Radonjićkog jezera OVK-ovim zloglasnim „Crnim orlovima“ – specijalnoj jedinici kojom je komandovao Haradinajev zamenik i saoptuženik, Idriz Baljaj (Idriz Balaj) – početkom 1998. služio kao jedno od omiljenih gubilišta.
Područje kanala bilo je pod kontrolom OVK-a, sve dok potkraj avgusta i početkom septembra 1998. srpske snage nisu krenule u kontraofanzivu i privremeno ga povratile.
Pre no što ih je proterao OVK, tim srpskih patologa je na tom području i u okolini otkrio gotovo 40 leševa. Tužioci tvrde da se čaure i municija koji su nađeni u kanalu poklapaju po „vrsti i poreklu“ sa onima koje su koristile Haradinajeve formacije OVK-a.
Haradinajev glavni zastupnik, Ben Emerson (Ben Emmerson), nastojao je ove sedmice da pobije zaključak tužilaštva po kojem se radilo o žrtvama pobijenim od strane OVK-a.
Tokom unakrsnog ispitivanja penzionisanog generala jugoslovenske vojske, Branka Gajića, Emerson je pokušao da pokaže kako su srpske snage takođe bile aktivne u okolini Radonjićkog kanala, te kako su možda one odgovorne za pomenuta ubistva.
Gajić je sudu rekao da je srpski 52. bataljon vojne policije u više navrata, trudeći se da iznenadi formacije OVK-a, raspoređivao svoje borbene grupe – po grupama od po 30 do 40 vojnika – duž južne, istočne i zapadne strane jezera.
Međutim, kao neko ko je i obaveštajni analitičar, Gajić je „kategorički“ izjavio kako nije video nikakve izveštaje iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) o tome da su paravojne jedinice počinile zločine na tom području – premda je u kasnijem toku saslušanja ustanovljeno kako odsustvo tih izveštaja ne dokazuje nužno da srpske snage nisu činile zločine.
Gajić je ispitivan o onome što je Emerson prethodnih sedmica već pitao patologe, pokušavajući da sugeriše kako bi tragovi od metaka u zidu kanala mogli poticati i od oružanog sukoba između OVK-a i srbijanskih snaga.
Unakrsnim ispitivanjem takođe je utvrđeno kako je barem jedna od žrtava čija su tela pronađena u kanalu bila ubijena negde drugde, da bi njen leš tek naknadno bio ostavljen nadomak jezera.
Haradinaj se na kosovskim novembarskim izborima kandidovao kao predsednik političke partije koju je osnovao – Alijanse za budućnost Kosova.
Kosovskim je ustavom zabranjeno učešće na izborima osobama koje je Tribunal osudio, kao i onima koji ne sarađuju s Tribunalom. S druge strane, oni koji sarađuju, odnosno nisu proglašeni krivima, smeju da se kandiduju čak i iz zatvora.
S obzirom na značaj samog Haradinaja, tužioci su naročito zabrinuti zbog atmosfere straha i zastrašivanja, koja bi mogla da ugrozi njihova nastojanja da pred sud izvedu svedoke protiv njega, te njegovih saoptuženika – Baljaja i Lahija Brahimaja.
Ta je zabrinutost i dovela do nametanja strogih ograničenja u pogledu Haradinajevog ponašanja prilikom njegovog četvorodnevnog povratka na Kosovo početkom oktobra, a radi odlaska na sahranu svom jedanaestogodišnjem nećaku, poginulom u saobraćajnoj nesreći.
Njemu je stoga naloženo da sve vreme boravka ostane u svojoj kući u Glođanu, uz dozvolu da ode jedino na sahranu. Bivšem premijeru su – prema dokumentima Tribunala – bili zabranjeni kontakti s medijima, politička aktivnost, kao i javni komentari bilo koje vrste, uz izuzetak „kratkog obraćanja isljučivo privatne i lične prirode“, namenjenog okupljenima na pogrebu.
Brendan McKenna je izveštač IWPR-a iz Haga.
