Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NOVA NADA ZA STABILNOST BALKANA

Balkanski politicari pozdravili su uspostavljanje diplomatskih veza izmedju Jugoslavije i Bosne kao istorijski korak ka postizanju stabilnosti u regionu.
By IWPR Balkans

Bosanci se nadaju da ce Nova godina otvoriti novo razdoblje trgovine i prijateljstva sa Jugoslavijom posle visegodisnjeg neprijateljstva i rata koji su obe zemlje doveli na rub propasti.


Sve tri etnicke grupacije u Bosni toplo su pozdravile sporazum postignut prosle nedelje kojim su uspostavljene diplomatske veze sa Beogradom, pet godina nakon mirovnog sporazuma u Daytonu kojim je okoncan rat u Bosni.


Politicari celog regiona su nazvali ovaj sporazum, potpisan u Beogradu proslog petka izmedju bosanskog ministra spoljnih poslova Jadranka Prlica i njegovog jugoslovenskog kolege Gorana Svilanovica, istorijskim korakom ka postizanju stabilnosti na Balkanu.


"Ovo je velik dan za sve nas" izjavio je Svilanovic reporterima. Prlic je prokomentarisao da "se stvaraju uslovi koji ce svaki (buduci) rat uciniti nezamislivim".


Vladini zvanicnici vec su poceli da prave nacrte sporazuma o liberalizaciji trgovine, sprecavanja duplog oporezivanja, zastiti investicija i saradnji izmedju carinskih sluzbi.


Svilanovic je primetio da je ostao neresen veliki broj kompleksnih pitanja, od kojih je najvaznije pitanje nasledstva imovine nekadasnje Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije. On je rekao da je uspostavljanje dobrosusedskih diplomatskih odnosa prvi korak ka resavanju ovih pitanja, dodajuci: "Ovo je u interesu celog Balkana".


Diplomatski napredak postignut je krajem godine odlaskom sva tri potpisanika Daytonskog sporazuma, Slobodana Milosevica, Franje Tudjmana i Alije Izetbegovica sa politicke scene. Njihov odlazak doveo je do poboljsanja odnosa u regionu.


U Hrvatskoj, novo demokratsko rukovodstvo je nakon smrti Tudjmana doslo na vlast proslog decembra. Iako jos uvek nije jasna ni stabilna, situacija u bivsoj Jugoslaviji izbleda bolje otkako je Vojislav Kostunica porazio Milosevica na nedavnim predsednickim izborima.


U Bosni se Izetbegovic povukao iz zajednickog tripartitnog predsednistva uoci opstih izbora odrzanih 11.novembra, u kojima su po prvi put u deceniji, nacionalisticke stranke osvojile manje od 50 odsto glasova u celoj zemlji.


Izborni rezultati razocarali su medjunarodnu zajednicu koja se nadala da ce umerene partije imati jos vecu podrsku. Medjutim, vazno je da je opala podrska ekstremnim nacionalistima.


Daytonski sporazum je nalozio uspostavljanje diplomatskih veza izmedju Jugoslavije i Bosne jos 1995.godine. Medjutim, u toku poslednjih pet godina nije postignut sporazum u vezi dva znacajna pitanja: imovine i ratnih zlocina za koje je Bosna optuzila Jugoslaviju Medjunarodnom sudu ljudskih prava.


Bosanska vlada je u toku rata optuzila jugoslovensko rukovodstvo da je pokrenulo i direktno ucestvovalo u sukobu na strani bosanskih Srba. Sudski procesi za ratne zlocine Haskog tribunala pruzili su dovoljno dokaza koji su potvrdili ove optuzbe.


Milosevic je insistirao da se Bosna odrekne ovih optuzbi u zamenu za uspostavljanje diplomatskih veza. Cak su se i neki zapadni zvanicnici trudili da nagovore bosansko-muslimansko rukovodstvo da zbog mira i stabilnosti odstupi od svojih zahteva. Bosanci su u vise navrata odbijali da to urade.


Drugo vazno pitanje bio je Milosevicev pokusaj da predstavi Srbiju i Crnu Goru kao legitimne naslednike celokupne imovine koja je pripadala nekadasnjoj SFRJ. On je uslovio prihvatanje ovog zahteva kao cenu uspostavljanja diplomatskih veza.


Premda su nove jugoslovenske vlasti na celu sa Kostunicom sledile ovu liniju na pocetku, ipak su na kraju popustile na insistiranje BH Federacije za uspostostavljanje bezuslovnog sporazuma. Kao rezultat toga, veze koje su uspostavljene proslog petka nisu sa sobom povlacile nikakve zahteve, a rasprava o spornim pitanjima ostavljena je za buducnost.


U intervijuu za sarajevski nezavisni magazin "Slobodna Bosna", ministar spoljnih poslova Svilanovic je predlozio da pitanje ratnih zlocina bude predmet zajednicke "komisije za istrazivanje istine", slicne onoj u Juznoj Africi koja bi istrazivala zlocine koje su pocinile sve strane u toku desetogodisnjeg sukoba.


"Sada je vreme da se okrenemo buducnosti", rekao je Svilanovic, dodajuci da to ne znaci "da bezimo od odgovornosti za ono sto se cinilo u proslosti".


Svilanovic je takodje naglasio da Jugoslavija zeli da uspostavi specijalne kulturne, politicke i poslovne veze sa Republikom Srpskom, regionom Bosne u kome zive pretezno Srbi. "Drugi deo Bosne, BH Federacija je vec uspostavila slicne veze sa Hrvatskom".


Jugoslovenske veze sa Bosnom, a narocito sa Republikom Srpskom predstavljace mozda najveci test demokratije novih jugoslovenskih vlasti.


Milosevic je u toku prosle decenije, kao deo svog sna da ostvari "Veliku Srbiju", podsticao bunt Srba u Hrvatskoj i Bosni, pruzajuci im vojnu, finansijsku i politicku podrsku.


Iako se Daytonskim sporazumom uspostavlja Bosna kao decentralizovana drzava u kojoj zive tri glavne etnicke grupacije, pojedini bosansko-srpski ekstremisti jos uvek sanjaju o tome da se pridruze svojoj braci u Srbiji. Takodje, mnogi bosanski Srbi jos uvek odbijaju da priznaju zlocine koje su pocinile pojedine srpske i bosansko srpske jedinice.


U toku poslednjih nekoliko godina, i bosansko muslimanske i hrvatske vodje priznale su i pruzile izvinjenje za ratne zlocine koje su pocinili njihovi vojnici.


Nestabilna politicka scena u Republici Srpskoj, gde nijedna partija nije postigla apsolutnu vecinu na novembarskim izborima, cini ulogu Jugoslavije jos vaznijom.


I Kostunica i Svilanovic su vec postigli nekoliko pozitivnih koraka, priznajuci ratne zlocine koje su pocinili pojedinci u vojsci i prethodnom jugoslovenskom rezimu. Ovo pitanje ostaje kao jedno od najtezih na putu pomirenja na Balkanu.


Janez Kovac je redovni izvestac IWPR.