Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Nezadovoljstvo Daytonom

Cetiri i po godina posle Daytonskog sporazuma, Bosna se nalazi u corsokaku, paralizovana.
By IWPR Balkans

Nacrt mirovnog plana bio je jasan vec 1. septembra 1995. godine, mesecima pre pocetka pregovora u Daytonu. Tada je nekoliko nas koji smo radili u glavnom stabu UN misije u Hrvatskoj, napisalo u jednom memorandumu zasto mislimo da je specijalni izaslanik Sjedinjenih Drzava, Richard Holbrooke na putu da uruci beznadezno nepotpun sporazum.


"Medjunarodna zajednica nalazi se u jakoj poziciji da indetifikuje ustavne principe na osnovu kojih se resio sukob u Bosni i Hercegovini", rekli smo tom prilikom. "Principi po kojima medjunarodni tim trenutno radi mozda ne mogu u potpunosti obuhvatiti svu raznovrsnost prihvatljivih institucionih opcija u ovom konfliktu".


Institucionalni principi mirovnog plana mogu se zasnivati na dubljem pragmatizmu od onog kojeg bi sadasnja rukovodstva u ovom trenutku prihvatila. Ovaj pragmatizam bi omogucio stvaranje stabilnog i bezbednog okvira za sve pojedince i grupe, a istovremeno bi odrazavao situaciju koja se pojavljuje na terenu".


"Trenutna inicijativa Sjedinjenih Drzava mozda zadovoljava minimalne zahteve 'Republike Srpske' i 'Herceg - Bosne' i njihovih sponzora [Srbije i Hrvatske]. Medjutim, ona nece odgovarati vladi BH. Uprkos tvrdnjama americkih pregovaraca, mnogi smatraju da je rec o podeli.


Najverovatnije ce doci do stvaranja nestabilnog sporazuma koji onemogucava demokratski razvoj svih strana istovremeno osporavajuci svakoj ponaosob nacionalisticki trijumf. Uprkos namerama, ovaj sporazum ce jednostavno osujetiti najvece nade, a podrzati najgore apetite."


Tvrdili smo da bi se BH umesto toga trebala pretvoriti u federaciju izmesanih kantona. "Medjunarodna zajednica nalazi se u opasnosti da udovolji drugorazrednom izboru svih strana, sto stvara nestabilno institucionalno resenje… Na posletku, ovaj plan [pomesanih kantona] zahtevace manje napora da bi se odrzao, nego sporazum koji se bazira na nacionalnim principima."


Kada je do njega doslo, Daytonski sporazum potvdio je sva najgora ocekivanja. Ovaj sporazum je konsolidovao tri monoetnicka politicka bloka stvorivsi grotesknu, jedinstveno nemocnu drzavnu strukturu zajedno za izbornim propisima koji oslobadjaju kandidate od trazenja podrske van njihovih etnickih ograda.


Cetiri i po godina kasnije, Dayton i dalje odrzava ovaj status kvo. BH nije toliko drzava koliko je tek najprihvatljivija opcija. Ona se nalazi u corsokaku, paralisana. Nije vise u ratu, ali je ratom pogodjena. U njoj se ne moze obaviti proces normalizacije i demokratizacije.


Postoji otvorena kontradiktornost izmedju demokratskih ciljeva Daytona i konstrukcije koja je napravljena da bi se oni postigli. Po Daytonu, BH ne moze opstati zato sto njene vlasti nemaju pravo niti nadleznost drzave.


Centralni organi se ne mogu sloziti niti nametnuti potrebne odluke na drzavnom nivou. Oni ne mogu ubirati poreze, ne mogu imati oruzane snage niti policiju, ne mogu sprovoditi spoljnu politiku, niti finansirati ustavni sud ili televizijsku mrezu.


Ova drzava ne omogucava njenim gradjanima ni elementarnu bezbednost. U stotinama hiljada slucajeva, oni se cak ne mogu vratiti svojim domovima. Ne mogu ostvariti svoja osnovna prava unutar administrativnog i sudskog sistema.


Republika Srpska predstavlja specifican problem. Postoje nepremostive moralne prepreke priznavanja "entiteta" koji postoji zahvaljujuci pokusanom genocidu. Pored ovoga, RS predstavlja masivnu prakticnu prepreku. Nijedan od lidera RS ne moze postati demokrata bez slabljenja sopstene moci. Zbog toga oni ne mogu otvoriti vrata bosnjackim ili hrvatskim izbeglicama.


Olaksanje nastalo zbog prestanka rata odavno je iscezlo, ali ovaj sporazum nema sta drugo da ponudi. Napor za "sprovodjenjem Daytona" moze se uporediti sa "izgradnjom socijalizma" u Titovo doba; ovim se postize neka vrsta alibija za korupciju i agresivnu taktiku koju primenjuju ne samo lokalni rezimi vec i medjunarodni zvanicnici.


Daytonski mehanizmi tako vesto ometaju napredak da se medjunarodni zvanicnici dovijaju putem pronalazenja rupa da bi zaobisli "entitet" i "kantonalna" tela. Kada se ovo pokaze nemogucim, Visoki Predstavnik namece odluke telima koja su izabrana u okviru samih Daytonskih odredbi. To predstavlja grotesknu situaciju.


Tri nacionalisticka rezima odrzana su po ceni da se infantilizuju oni sami i njihovi biraci. Dayton je stvorio jedan izborni mehanizam koji daje moc i legitimnost eliti koja se protivi vaznim ciljevima ovog sporazuma. Stoga Visoki Predstavnik nema izbora nego da sprovodi svoju lokalno neprikosnovenu vlast i namece resenja.


Glavna karakteristika medjunarodne uloge je njena neophodnost. BH se ne moze zamisliti bez jakog medjunarodnog prisustva, koje omogucava upravo onaj elemenat centralne izvrsne vlasti koji nedostaje u strukturi Daytona. U ovakvoj situaciji jos se ne moze uspostaviti datum odlaska. Ova cinjenica negira tvrdnje da je Dayton pruzio osnovu za uspostavljanje nezavisnog clana porodice drzava.


Nije preterano reci da je Dayton stvorio minijaturnu federalnu Jugoslaviju, gde ulogu Tita igra Visoki Predstavnik. Tito bi trebalo da umre, a njegova moc da se prenese na kolektivno predsednistvo. U praksi ovo se ne moze postici bez ozbiljnog rizika unutrasnje eksplozije.


Stoga, Bosnom vlada sporadicna strana komanda. Ovo zauzvrat ima negativni uticaj na politicku kulturu, jer odrzava politicku neodgovornost elite cijom je zaslugom na prvom mestu doslo do rata.


Sta da se radi? Medjunarodni nemar predstavlja vecu prepreku preispitivanjima Daytona nego potencijalni lokalni otpor. Sto se tice medjunarodnih prestonica, hronicna kontradiktornost Daytona ne predstavlja razlog da dodje do temeljnih izmena. Nema rata; CNN je nedge drugde.


Bilo kakva kampanja za ponovno preispitivanje Deytona zavisi od samih stanovnika Bosne. Seme je posejano pre nekoliko godina zalaganjem Hrvatskog narodnog vijeca, HNV za stvaranje mesanih kantona. Nedavno je i Haris Silajdzic podrzao slicnu ideju.


Ono sto je sada potrebno je stvaranje saveza, peticija, javnih skupova i podrske od strane nevladinih ogranizacija, narocito onih koje zastupaju izbeglice i raseljena lica. Ne bi trebalo doci do poteskoca u ostvarivanju siroke podrske za seriju izmena Daytona koje bi omogucile normalan zivot stanovnistva.


Partnerstvo sa slicnim grupama unutar RS, predstavljalo bi veliku prednost. Sve dok se pouzdani bosansko srpski glasovi ne pridruze pozivima za izmene, medjunarodni zvanicnici ce jednostavno odbacivati anti-Daytonski argument kao primer bosnjackog oportunizma, koji podrzava sacica Hrvata.


Mark Thompson je autor knjige "Forging War: the Media in Serbia, Croatia, Bosnia and Hercegovina (2nd edition, 1999). Nedavno je zavrsio izvestaj OSCE o medjuvladinim organizacijama i reformi medija u zemljama bivse Jugoslavije.