Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NEVLADINE ORGANIZACIJE KRITIKUJU SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE U HRVATSKOJ

One tvrde da su protekle godine, prateći nekoliko desetina suđenja za ratne zločine, otkrile brojne slabosti.
By Enis Zebic
Suđenja za ratne zločine u Hrvatskoj su ometana političkim pritiscima i hitno moraju biti poboljšana pre no što Haški tribunal bude zatvoren – zaključili su aktivisti i političari na konferenciji koja je protekle sedmice održana u Zagrebu.



U izveštaju koji su tom prilikom podnele tri nevladine organizacije – Documenta, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, te Građanski odbor za ljudska prava – opisuju se brojne slabosti koje se tiču načina na koji se izvode lokalna suđenja za ratne zločine.



Ukazano je na nepovoljnu političku klimu, manjak osoblja i tehničke podrške, slabu zaštitu svedoka i suđenja u odsutnosti.



Tokom 2008. godine, nevladine organizacije su u Hrvatskoj pratile nekoliko desetina suđenja za ratne zločine, a izveštaj koje su 24. marta predočile u hrvatskoj prestonici sadrži njihove zaključke.



„Sudski, izvršni i zakonodavni organi u Hrvatskoj nisu ostvarili očekivan i neophodan napredak“, rekla je na konferenciji direktorica Documente, Vesna Teršelić.



„Ni pravosudna administracija, ni izvršna vlast nisu ostvarile nikakav napredak u suđenjima [niti] u stvaranju povoljne atmosfere za svedoke. Još uvek postoje problemi pri svedočenju žrtava.“



Govoreći o napetoj političkoj atmosferi stvorenoj oko ratnih zločina, Teršelićeva je zapazila kako odluka hrvatskog parlamenta da se iz zatvora pusti saborski zastupnik Branimir Glavaš – koji je optužen za ratne zločine nad devetoricom srpskih civila, počinjene u Osijeku 1991. – predstavlja flagrantno mešanje u (teorijski nezavisno) sudstvo i „jasnu demonstraciju moći politike“.



U septembru prošle godine, odlaganja u procesuiranju Glavaša – izazvana letnjom pauzom i raspravom o pravnim zastupnicima njegovih saoptuženika – dovela su do toga da je tužilaštvo prekoračilo predviđeni rok. To je značilo da će suđenje morati da se ponovi, a Glavaš je do tada pušten iz pritvora.



U svom konferencijskom obraćanju, zamenik državnog tužioca Antun Kvakan je rekao da je ipak učinjen izvestan napredak u suđenjima za ratne zločine.



Hrvatski predsednik Stjepan Mesić – koji je takođe govorio na konferenciji – ukazao je na to da će, budući da se mandat Haškog tribunala ubrzano primiče kraju, uskoro celokupna odgovornost za suđenja za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj biti isključivo na domaćim sudovima.



„Imamo zakone i primenimo ih – nemojmo manipulirati njima“, kazao je Mesić.



„Striktnom primenom zakona obezbedićemo stvarna suđenja za ratne zločine, obnovićemo procese za koje postoji sumnja da nisu izvedeni kako treba, nastaviti istrage i pokrenuti postupke protiv svih identifikovanih ratnih zločinaca.



„Za sve to vreme – a to ne mogu dovoljno naglasiti – moramo surađivati koliko god je moguće, kako sa organima tužilaštva, tako i sa pravosudnim sistemima [ostalih] zemalja iz regiona.“



Tokom 2008. godine, većinu okrivljenih na suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj činili su Srbi.



U prvih devet meseci prošle godine, od 72 osumnjičenika kojima je pred osam državnih sudova suđeno za ratne zločine, 45 su bili Srbi.



Na devet suđenja su ukupno sedamnaestorici okrivljenih izrečene konačne presude: osuđeno je osam Srba i šest Hrvata, dok su oslobođena dvojica Srba i jedan Albanac.



Enis Zebić je saradnik IWPR-a iz Zagreba.