Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Nervoza Beograda u vezi pregovora sa MMF

Srpski strucnjaci za finansije pribojavaju se da bi MMF mogao da uslovi svoju pomoc izrucenjem Milosevica Haskom tribunalu.
By Dimitrije Boarov

Zvanicni Beograd tesko je prikrio paniku prilikom posete delegacije MMF 31.januara.


Od ove posete zavisi buducnost zemlje. Ako MMF hitno ne odobri stand by aranzman i premosti trenutnu nelikvidnost zemlje, bice poslat signal svetskim poveriocima da sa Jugoslavijom ne treba raditi.


Ako se blokira stand by aranzman Beogradu, ne mogu se ocekivati ni uspesni pregovori o reprogramiranju starih kredita u Pariskom i Londonskom klubu.


Medjutim, beogradske vlasti ne strepe od MMF, zato sto odbijaju da ispune ekonomske zahteve ove organizacije. Naprotiv, bliske su im ideje o budzetskoj ravnotezi, stabilnom novcu i antiinflacionim merama, realnim kamatama i slobodnim cenama. To je vec stavljeno u “pismu o namerama” i strucnjaci u Beogradu se slazu da MMF tom pismu ne moze da nadje ekonomske primedbe.


Nova demokratska vlast se, medjutim, plasi politickog uslovljavanja stand by kredita - isporukom Milosevica u Hag. A poznato je da je zahtev za isporucivanjem Milosevica Hagu sa kojim je dosla u posetu Beogradu glavni tuzilac Haskog tribunala, Carla del Ponte, odbio novi jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica.


To je stvorilo takvu nervozu u ekonomskim krugovima da je Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, koji je ulozio ogromne napore da sredi odnose sa svetskim poveriocima, cak najavio ostavku, ukoliko sve propadne zbog natezanja predsednika SRJ sa Haskim tribunalom.


Jugoslavija nema ekonomskog izlaza. Finansijski polozaj zemlje je dramatican: ukupan spoljni dug zemlje ravan je njenom godisnjem drustvenom proizvodu, a ukupni godisnji devizni priliv Jugoslavije od oko 1,5 milijardi dolara apsolutno je nedovoljan za bilo kakvu otplatu spoljnih zaduzenja.


Dr Veroljub Dugalic, iz grupe jugoslovenskih ekonomskih eksperata G-17 plus kaze da je od 1992.godine, kada je prekunut finansijski saboracaj SRJ sa svetom, spoljni dug drzave sa oko osam milijardi dolara narastao na oko 12 milijardi dolara. MMF je 26.januara objavio da je od spomenutog duga, cak 10 milijardi dolara dospelo za vracanje.


U tom teskom zbiru dugovanja krije se cak 4 milijarde i 200 miliona dolara dospelih kamatnih obaveza, a kamate se u medjunarodnim finansijama obicno ne reprogramiraju.


No, u jugoslovenskom slucaju morale bi se reprogramirati i kamate, jer sve najavljene strane donacije, u rasponu od pola milijarde do 2,5 milijardi dolara, za ovu godinu ne bi bile dovoljne za isplatu tog ceha Milosevicevog rata sa ex Jugoslavijom i svadje sa razvijenim svetom.


Pored toga, beogradski strucnjaci su izracunali da je sada hitno potreban minimalni dotok od 2,2 milijarde dolara inostranih kredita i donacija za uvoz struje, nafte, secera.


Da nije problema sa Haskim sudom, beogradska pregovaracka pozicija sa MMF-om danas bi bila sasvim dobra. Jer, brzina s kojom je ova institucija prihvatila SRJ u clanstvo, krajem prosle godine, uoci republickih izbora, na kojima je pobedio DOS, nije nikad ranije zabelezena. To je upucivalo na zakljucak da je ova institucija spremna da podrzi demokratske promene u Srbiji punom snagom.


Zebnja je pocela da raste posle posete krajem januara Kanadi i SAD, guvernera Narodne banke Jugoslavije, Mladjana Dinkica. Pretpostavljalo se da je tamo isao da vidi kako ce se dalje rezvijati stav prema Srbiji, a po povratku nije rekao nista odredjeno o mogucem dogovoru sa MMF. A, rec je o osobi koja nikad ne sakriva dobre vesti, a one povoljne obicno gleda da uveca.


Ne ocekuje se da ce MMF kao finansijska strucna institucija UN staviti na papir zahtev - isporucite Milosevica, ali ce to moci reci na svoj nacin. Ako predstavnici MMF pocnu da otezu sa odlukom da prihvate jugoslovenski projekat ekonomske politike ili ako bord ove institucije u Washingtonu odluku odlozi za juni, to ce biti los znak za novu demokratsku vlast.


Ova strahovanja potvrdjena su ovog vikenda. Na povratku sa sastanka sa novim drzavnim sekretarom Sjedinjenih Drzava, Colinom Powellom, premijer Zoran Djindjic rekao je da mu je u Washingtonu receno da MMF i Svetska banka nece pomoci Beogradu ukoliko ne pocne saradnju sa Haskim tribunalom do kraja marta.


Nove vlasti pokazuju upadljivu opreznost oko raspleta pregovora sa Svetskom bankom i MMF-om. Zoran Djindjic je u svom promotivnom govoru 25.januara izbegao da kaze koliki se obim spoljne finansijske podrske moze ocekivati ove godine. Njegov ministar za finansije, Bozidar Djelic je zbog ove neizvesnosti najavio da ce ovogodisnji budzet Srbije biti obnarodovan tek u toku marta.


U Beogradu se, opet, veruje da bez zelenog svetla MMF, privredu ceka recesija, penzije ce opet kasniti, u radnjama nece biti secera i ulja, pocece ponovo nestasice struje i benzina. Onda bi zaista mogla da stupi na scenu radikalnija struja od one koju je zagovarao Milosevic - verovatno radnicka demagogija ekstremnog nacionalizma.


Dimitrije Boarov je vodeci srpski ekonomski komentator.