Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Neizvesna buducnost Kosova

Medju kosovskim Albancima podeljena su misljenja - da li novi sporazum izmedju Srbije i Crne Gore pomaze ili otezava nezavisnost Kosova
By IWPR Balkans

Stvaranje novog drzavnog saveza izmedju Srbije i Crne Gore, ostavilo je Kosovo u neizvesnosti. Da li je Kosovo sada blize samostalnosti, ili su takve nade ugasene?


Politicari pokusavaju da dodju do odgovora citajuci izmedju redova tekst srpsko-crnogorskog sporazuma potpisanog proslog cetvrtka, kao i rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244 koja je Kosovo fakticki pretvorila u medjunarodni protektorat neposredno posle NATO bombardovanja 1999.


Nova zajednicka drzava, zbog koje je Crna Gora odustala od svog izricitog zahteva za nezavisnoscu, zamenice postojecu jugoslovensku federaciju koju cine Srbija i Crna Gora.


Prve reakcije kosovskih Albanca bile su da ukoliko Jugoslavija vise ne postoji, onda ova regija mora steci nezavisnost. Rezolucija UN 1244 predvidja da je Kosovo u sastavu Jugoslavije sve dok medjunarodna zajednica ne odluci o konacnom statusu.


Kosovske Albance zabrinula je, medjutim, klauzula proslonedeljnog sporazuma u kojoj se kaze da ce u slucaju raspada nove zajednicke drzave Srbija naslediti prava stare jugoslovenske federacije po osnovu svih medjunarodnih ugovora, kao sto je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. To bi, prakticno, znacilo da ce Kosovo zvanicno postati sastavni deo Srbije.


Posle proucavanja ovih dokumenata, neki lideri kosovskih Albanaca upozoravaju na ovaj problem.


"Bilo kakav sporazum koji bi imao negativne posledice po Kosovo bice neprihvatljiv", upozorila je vlada premijera Bajrama Redzepija u Pristini.


Redzepi i ostali su takodje zabrinuti zbog potpisa na tekstu sporazuma evropskog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, Havijera Solane. Mada je Solana potpisao ovaj sporazum iskljucivo u svojstvu svedoka, kosovski analiticari veruju da to predstavlja znak podrske Brisela Beogradu po pitanju konacnog statusa Kosova.


Enver Hasani, profesor medjunarodnog prava na Univerzitetu u Pristini, izjavio je da "svima treba da bude sasvim jasno da pritisak Evropske unije na Crnu Goru da se odrekne nezavisnosti ima za cilj umanjivanje sansi Kosova za nezavisnoscu. Kao naslednik Jugoslavije, Srbija ce naslediti sve - ukljucujuci Kosovo".


Bljerim Salja, urednik pristinskog dnevnog lista "Zeri", smatra da Solanin potpis na sporazumu o novoj srpsko-crnogorskoj drzavnoj zajednici predstavlja pokusaj "promene karaktera rezolucije 1244". Salja je u svom uvodniku napisao da ce pravo nasledstva nad starom federacijom Srbiji omoguciti da prejudicira konacni status Kosova.


Ipak, nisu svi pokazali zabrinutost. Predsednik Kosova Ibrahim Rugova i predsednik parlamenta Nedzat Daci su prilicno optimisticni. "Demokratski sporazumi poput ovoga su znak da je vreme rata u regionu za nama. Ovaj sporazum nece imati (negativnih) posledica po buducnost Kosova", izjavio je Rugova.


Daci je podsetio na ishod referenduma o nezavisnosti pokrajine iz septembra 1991. Za nezavisnost je glasalo preko devedeset i devet odsto kosovskih Albanaca. "Kosovo je na putu sa koga nema povratka na staro", rekao je on.


Zaista, Radio-televizija Kosovo, RTK, objavila je vest o sporazumu pod naslovom "Jugoslavija vise ne postoji". RTK je emitovala reagovanja prolaznika sa pristinskih ulica. Anketirani gradjani su misljenja da je "nezavisnost pokrajine sada gotova stvar".


Do konacnog resenja statusa Kosova bi moglo proci jos mnogo godina. Medjunarodna zajednica tvrdi da su postovanje ljudskih i manjinskih prava glavni uslovi koje kosovski Albanci moraju ispuniti pre nego sto uopste zapocne bilo kakva rasprava o konacnom statusu pokrajine. Nema, medjutim, sumnje da ce nova drzavna unija izmedju Srbije i Crne Gore dovesti do intenziviranja pritiska kosovskih Albanaca za nezavisnost.


Arben Cirezi je redovni saradnik IWPR-a.