Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NEGODOVANJE ZBOG DOBRODOŠLICE PLAVŠIĆEVOJ U BEOGRADU

Bivša predsednica bosanskih Srba oslobođena je pre isteka kazne za ratne zločine.
By IWPR ICTY
Nakon srdačnog beogradskog dočeka Biljane Plavšić – osuđenice za ratne zločine koja je ove sedmice, pre isteka kazne, puštena iz švedskog zatvora – usledilo je negodovanje.



Bivša predsednica Republike Srpske (RS) dobrovoljno se 2001. predala Hagu, koji ju je teretio za učešće u genocidu, ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Potom je priznala krivicu po jednoj tački optužnice, dok je tužilaštvo zauzvrat povuklo sve ostale tačke, uključujući onu koja se ticala genocida.



Ova sedamdesetdevetogodišnjakinja je odslužila dve trećine jedanaestogodišnje kazne koja joj je izrečena, nakon čega je – u skladu sa švedskim zakonima – puštena na slobodu.



U Beograd je ove sedmice doletela privatnim avionom vlade RS-a, a na aerodromu ju je dočekao lično premijer bosanskih Srba, Milorad Dodik.



Lokalni su se izveštači sjatili oko nje, u želji da saznaju kako se oseća nakon što se posle toliko godina vratila kući.



Sa crvenim ružem na usnama i dugom bundom na sebi, Plavšićeva je tronuto rekla kako jedva čeka da ode u Banja Luku i „vidi sve svoje prijatelje“.



Dodik je pak rekao da je lično on odlučio da po Plavšićevu pošalje privatni avion i dočeka je na beogradskom aerodromu, pošto je to njegova „moralna i ljudska obaveza“.



„Prema svim zakonima, gospođa Biljana Plavšić je sada slobodna žena. Njena je kazna bila nepravedna i to više nije važno. Ona sve to treba što pre da zaboravi“, kazao je Dodik novinarima.



No, doček koji je Dodik priredio Plavšićevoj nakon njenog oslobađanja naišao je na gnevne reakcije nekih posmatrača.



„Činjenica da je premijer Republike Srpske odlučio da pozdravi Biljanu Plavšić u Beogradu predstavlja najgoru poruku koja je mogla biti poslata građanima Bosne i Hercegovine“, izjavio je Mirsad Tokača, direktor sarajevskog Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC).



Dodao je i kako je „katastrofalno“ to da političari u Bosni suđenja i presude Haškog tribunala koriste u političke svrhe, kao i činjenica da osobe koje su osumnjičene za ratne zločine uživaju status heroja – nezavisno od toga da li su oslobođene ili osuđene.



„Takvi postupci mogu samo da uspore proces pomirenja u ovoj zemlji“, kazao je Tokača.



Beogradski Fond za humanitarno pravo (FHP) izdao je 30. oktobra saopštenje u kojem je srbijanske medije kritikovao zbog toga što su u svojim izveštajima „Plavšićevu tretirali kao pop-zvezdu, a ne kao osobu koja je osuđena za ratne zločine“.



„Izveštači su pisali o susretima Plavšićeve sa rođacima, o tome šta je jela, šta je pila i koju je pesmu harmonikaš odabrao za doček ispred njenog stana . . . U svojim izveštajima, novinari su uglavnom citirali prijatelje i pristalice Plavšićeve, koji su otvoreno negirali njenu odgovornost za zločine“, kaže se u saopštenju.



„Sve je to rezultat činjenice da Srbija još uvek poriče zločine“, rekla je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.



„Ono što je važno jeste činjenica da je Plavšićeva osuđena za ratne zločine. Ljudi u Srbiji moraju to da prihvate i da se ponašaju u skladu s tim.“



Prilikom priznavanja krivice, izgledalo je da se Plavšićeva iskreno kaje zbog onoga što je tokom bosanskog rata – koji je trajao od 1992. do 1995. i u kojem je 100,000 ljudi poginulo, dok ih je dva miliona raseljeno – učinila kao član rukovodstva bosanskih Srba.



Međutim, kasnije se stekao utisak da se predomislila. U svojoj knjizi – koju je, pod naslovom „Svjedočim“, objavila u vreme dok je boravila u zatvoru – ona je krivicu za bosanski rat prebacila na bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, kome se trenutno u Hagu sudi za ratne zločine.



Plavšićeva se pojavila i kao jedan od ključnih svedoka na suđenju bivšem predsedniku parlamenta bosanskih Srba, Momčilu Krajišniku, koji je za svoju ulogu u ratu žalbenom presudom osuđen na 20 godina zatvora.



Plavšićeva se opredelila da živi u Beogradu, gde ima vlastiti stan i bliske rođake. U Srbiji je mnogi smatraju umerenom nacionalistkinjom, ignorišući njenu ulogu u bosanskom ratu i priznanje krivice pred haškim sudijama.



Mimo Dodika, niko od beogradskih zvaničnika nije pozdravio, niti makar komentarisao ovosedmično oslobađanje Plavšićeve. Srbijanska vlast ima sve razloge da bude oprezna pri kontaktima sa bivšom predsednicom RS-a – izjavio je Rasim Ljajić, čelnik Nacionalnog saveta Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom.



Beograd je u više navrata već bio kritikovan zbog toga što još nije uhapsio dvojicu preostalih odbeglih optuženika za ratne zločine – Ratka Mladića i Gorana Hadžića. To ostaje i glavna prepreka na putu Srbije ka članstvu u EU-u.



„Mislim da postoje ljudi u međunarodnoj zajednici koji prate situaciju da bi videli kako ćemo prihvatiti Biljanu Plavšić. Ukoliko povučemo pogrešan potez, to može da bude shvaćeno i kao dokaz da Srbija podržava osobe koje su osuđene za ratne zločine“ – kazao je Ljajić.



Iva Martinović izveštava za RSE iz Beograda. Merdijana Sadović je voditeljica IWPR-ovog Programa za MKSJ i međunarodnu pravdu. U pisanju izveštaja sudelovala je i novinarka RSE-a Dženana Karabegović iz Mostara.