NATO Udar U Srce Rezima

NATO je udario u srce rezima, unistio odasiljace glavne drzavne Radio Televizije Srbije (RTS) i nekoliko lokalnih stanica u Beogradu. Ovo je rezultiralo u tome da se izbor medija smanjuje velikom brzinom, a sa njim i sposobnost rezima da siri svoju propagandu.

Pre cetiri nedelje, neposredno pre nego sto je NATO zapoceo svoje napade na Jugoslaviju, stanovnici Beograda su imali izbor od 13 TV kanala. Prva tri kanala su programi Radio Televizije Srbije (RTS). Uz to, Beogradjani su mogli da prime i TV Novi Sad i Novi Sad Plus iz Vojvodine, i lokalne stanice TV Politika, TV Palma, SOS Kanal, TV Art i TV Studio B.

Takodje su imali i TV BK, ciji je vlasnik Bogoljub Karic, medijski magnat i blizak prijatelj jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, i zabavne stanice, TV Pink i TV Kosava. TV Kosava, koja je u vlasnistvu Miloseviceve cerke Marije, bila je angazovana u organizovanju i intenzivnom pokrivanju anti-NATO protesta, a isto tako je prenosila i programe RTS-a.

Kada je u vazdusnim napadima u sredu, 21. aprila, pogodjena zgrada od vise od dvadeset spratova na Novom Beogradu, unisteni su odasiljaci TV BK, TV Pinka i TV Kosave, koji su se nalazili na vrhu. Godinama je ovaj toranj simbolizovao Milosevicev rezim jer se u njoj nalazilo sediste Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, a, jedno vreme i sediste Jugoslovenske ujedinjene levice (JUL) njegove supruge Mire Markovic. Sada, posle nekoliko raketa, televizijski signali TV Pinka, TV BK i TV Kosave se vise ne emituju.

Jos vaznije je to sto televizijski signal srpske drzavne televizije vise ne dopire u citavu Srbiju. Njen signal u Beogradu je postao sporadican, a zvanicni izvestaji iz RTS-a navode da su njeni odasiljaci u Vojvodini i na Kosovu sruseni. Desetina, a mozda i vise, lokalnih odasiljaca u uzoj Srbiji su takodje unisteni. Stoga, sposobnost rezima da manipulise informacijama i javnim misljenjem u svoje sopstvene svrhe je prvi put u ovoj deceniji ozbiljno oslabljena.

Udar protiv sedista partije je imao veci propagandni odjek nego oni koji su bili usmereni protiv vojnih objekata. Ovo je prvi put da je NATO pogodio nesto sto direktno pripada porodici Milosevic. Uprkos svom neozbiljnom programu, TV Kosava, televizija njegove cerke je imala sofisticiraniju i skuplju opremu od svih ostalih stanica.

Mnogi u Beogradu nisu mogli da sakriju svoje zadovoljstvo kada su videli zgradu u plamenu. Sledeceg dana, udari NATO-a su pojacali napad, pogodivsi predsednicko komandno mesto, koje je u osnovi jedna od Milosevicevih rezidencija.

Ali kljucni udarci ce mozda jos uvek biti oni protiv televizije. Dvanaest godina Milosevic je koristio RTS i ostale TV stanice za najopasniju vrstu politicke manipulacije. Mnogi analiticari su ocenili da su mediji ti koji su stvorili mrznju koja je ucinila ratove mogucim. Moc propagande je bila toliko velika da su se mnogi ljudi u Srbiji navikli na to da oforme politicko misljenje samo posto su odgledali izvestaj na televiziji.

Bez moci televizije, rezim se moze naci u ozbiljnoj nevolji. Nece postojati jasan nacin na koji bi se simpatizeri navodili na odredjeno misljenj i na koji bi se proniklo u njihovo razmisljanje. Spekulacije o duzini i efektnosti NATO napada sirice se nekontrolisano. Situacija u Srbiji postaje mnogo drugacija od one kakva je ona bila pre cetiri nedelje: Milosevic gubi moc da kaze ljudima sta da misle.