Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change
Nastavlja se borba volja izmedju veca i Milosevica
Borba volja izmedju Slobodana Milosevica i pretresnog veca III se nastavlja nakon sto je Milosevic odbio da saradjuje sa braniocima koje je postavio sud, a vece odbilo da cuje njegove ponavljane prigovore protiv oduzimanja prava da se sam brani. Predsedavajuci sudija Patrik Robinson je zakljucio da je “stvar sada na drugoj instanci” odnosno na zalbenom vecu. Pred pretresnim vecem se o tome vise nece raspravljati.
Okrivljeni je prigovorio protiv unakrsnog ispitivanja tuzioca Dzefrija Najsa i protiv dela direktnog ispitivanja gospodina Keja. Kada se Milosevic pozalio da vece daje Najsu previse vremena za unakrsno ispitivanje svedoka, sudija Robinson ga je uputio da “obrati paznju na detalje postupka”. Sudija je nastavio rekavsi da bi on zeleo da Milosevic “bude vise ukljucen u sustinska pitanja”. Pokazujuci da vece po svoj prilici gubi strpljenje, on je poucio okrivljenog: “Vreme igranja igara je proslo… Vase ponasanje se granici sa tim da bude drsko i detinjasto. Ocekujem od Vas zreliji pristup…”
Iako se Milosevic zalio da je ispitivanje preduzeto od strane Keja bilo “potpuno besmisleno”, odbio je da se s njim sretne ili da prihvati cesto ponavljani poziv suda da postavlja dodatna pitanja svedocima. Milosevicevi savetnici su takodje izvestili da je 265 predlozenih svedoka odbilo da se stavi na raspolaganje tribunalu ukoliko sud ne promeni svoju odluku o pitanju samozastupanja okrivljenog. Drugim recima, oni, kao i Milosevic, ne priznaju autoritet suda.
Miloseviceva pozicija je osporavanje legitimiteta i ovlascenja suda. To nije nova pozicija. On je odbijao da prihvati autoritet suda jos od momenta kada je pred njega izveden u svojstvu optuzenika. Do nedavno, sud mu je dozvoljavao dosta prostora da ucestvuje, uprkos njegovoj izrazenoj nameri da iskoristi sudjenje kao forum za sopstvene ciljeve i uprkos cinjenici da je, tokom slucaja tuzilastva, potrosio znacajnu kolicinu vremena na drzanje govora i postavljanje pitanja svedocima o stvarima koja nisu bitna za odbranu.
Nakon dve i po godine, brojnih odlaganja, drasticno smanjenog rasporeda sudjenja, sud se odlucio za novu strategiju da bi postigao da se dodje do pravde. Imenovanje branilaca i instistiranje na postovanju pravila MKSJ-a su deo te strategije. Neko mozda nije ocekivao da ce optuzeni prihvatiti bez borbe veliku promenu u nacinu na koji se sudjenje odvija. Iako bi neki rekli da on gubi “pravo da se sam brani”, optuzeni u stvari gubi svoju pozornicu. On je davno rekao da nema naeru da se brani.
Insistiranje veca na ozbiljnom shvatanju sebe i svojih ovlascenja je ono sto je izazvalo Milosevica da upotrebi sve moci koje moze da umanji taj autoritet. To je razlog trenutnog sukoba. Osnovno pitanje jeste da li ce Milosevic ili sud odneti prevagu u ovoj borbi volja. Hoce li prevladati Milosevic ili medjunarodna pravda?
Kej je obavestio sud da nema svedoka na raspolaganju za sutrasnje rociste. Vece ce se sastati da cuje obrazlozenje Kejovih predloga o novim medicinskim pregledima i prekidu postupka do donosenja odluke zalbenog veca o postavljanju branilaca.
Okrivljeni je prigovorio protiv unakrsnog ispitivanja tuzioca Dzefrija Najsa i protiv dela direktnog ispitivanja gospodina Keja. Kada se Milosevic pozalio da vece daje Najsu previse vremena za unakrsno ispitivanje svedoka, sudija Robinson ga je uputio da “obrati paznju na detalje postupka”. Sudija je nastavio rekavsi da bi on zeleo da Milosevic “bude vise ukljucen u sustinska pitanja”. Pokazujuci da vece po svoj prilici gubi strpljenje, on je poucio okrivljenog: “Vreme igranja igara je proslo… Vase ponasanje se granici sa tim da bude drsko i detinjasto. Ocekujem od Vas zreliji pristup…”
Iako se Milosevic zalio da je ispitivanje preduzeto od strane Keja bilo “potpuno besmisleno”, odbio je da se s njim sretne ili da prihvati cesto ponavljani poziv suda da postavlja dodatna pitanja svedocima. Milosevicevi savetnici su takodje izvestili da je 265 predlozenih svedoka odbilo da se stavi na raspolaganje tribunalu ukoliko sud ne promeni svoju odluku o pitanju samozastupanja okrivljenog. Drugim recima, oni, kao i Milosevic, ne priznaju autoritet suda.
Miloseviceva pozicija je osporavanje legitimiteta i ovlascenja suda. To nije nova pozicija. On je odbijao da prihvati autoritet suda jos od momenta kada je pred njega izveden u svojstvu optuzenika. Do nedavno, sud mu je dozvoljavao dosta prostora da ucestvuje, uprkos njegovoj izrazenoj nameri da iskoristi sudjenje kao forum za sopstvene ciljeve i uprkos cinjenici da je, tokom slucaja tuzilastva, potrosio znacajnu kolicinu vremena na drzanje govora i postavljanje pitanja svedocima o stvarima koja nisu bitna za odbranu.
Nakon dve i po godine, brojnih odlaganja, drasticno smanjenog rasporeda sudjenja, sud se odlucio za novu strategiju da bi postigao da se dodje do pravde. Imenovanje branilaca i instistiranje na postovanju pravila MKSJ-a su deo te strategije. Neko mozda nije ocekivao da ce optuzeni prihvatiti bez borbe veliku promenu u nacinu na koji se sudjenje odvija. Iako bi neki rekli da on gubi “pravo da se sam brani”, optuzeni u stvari gubi svoju pozornicu. On je davno rekao da nema naeru da se brani.
Insistiranje veca na ozbiljnom shvatanju sebe i svojih ovlascenja je ono sto je izazvalo Milosevica da upotrebi sve moci koje moze da umanji taj autoritet. To je razlog trenutnog sukoba. Osnovno pitanje jeste da li ce Milosevic ili sud odneti prevagu u ovoj borbi volja. Hoce li prevladati Milosevic ili medjunarodna pravda?
Kej je obavestio sud da nema svedoka na raspolaganju za sutrasnje rociste. Vece ce se sastati da cuje obrazlozenje Kejovih predloga o novim medicinskim pregledima i prekidu postupka do donosenja odluke zalbenog veca o postavljanju branilaca.
