Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NASTAVAK SAGE O OBJAVLJIVANJU MILOŠEVIĆEVOG DOSIJEA

TU br. 450, 28. april 2006.
By IWPR ICTY
Advokati Stiven Kej (Steven Kay) i Džilijen Higins (Gillian Higgins) tvrde da je i bivši jugoslovenski predsednik želeo da izjave i dokumentacija o medicinskoj nezi koju je primao u Hagu i njegovom nastojanju da se izbori za privremeni boravak na slobodi zbog lečenja u Moskvi budu dostupni javnosti.



Međutim, kada su se sa tim zahtevom obratili sudskom veću koje je vodilo Miloševićevo suđenje, iz sekretarijata im je bilo poručeno da te sudije više nemaju nikakve veze sa slučajem.



Kada su se, pak, sa istim zahtevom obratili drugim sudijama – onima koji odlučuju o tome da li sudski materijali mogu biti učinjeni dostupnima u svrhu istrage o uzrocima smrti i internog postupka – 6. aprila im je ponovo rečeno da su se obratili pogrešnoj instanci.



Poslednji potez Keja i Higinsove bio je da se istovremeno žale na tu odluku i zahtevaju da sudija Pokar sazove sudsko veće koje bi odlučilo da li pomenuti dokumenti mogu biti objavljeni.



U odgovoru objavljenom 25. aprila, sudija Pokar je saopštio kako ne smatra da je prikladno da saziva sudsko veće koje bi se izjasnilo o ovoj stvari dok je u toku žalbeni postupak koji su advokati pokrenuli zbog odluke donete 6. aprila.



Zbog toga je saopštio da će se o zahtevu advokata odbrane izjasniti tek pošto žalbeno veće bude saopštilo svoju odluku.



Ranijim testiranjem uzoraka Miloševićeve krvi otkriveni su tragovi leka koji mu nisu prepisali sudski lekari i za koji se zna da neutrališe dejstvo lekova protiv visokog krvnog pritiska koje je optuženi uzimao.



Nakon što je preminuo, otkrilo se da je Milošević u svom pismu ruskim vlastima izneo sumnju da ga neko truje. Takođe postoji i mogućnost da je Milošević na svoju ruku uzimao nedozvoljeni lek u nameri da pogorša vlastito zdravlje i poveća šanse za privremeno oslobađanje zbog lečenja u Moskvi.