Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NASILJE U BEOGRADU POLJULJALO UVERENJA EU-a

Čini se da je dosadašnja ubeđenost da će korist od članstva u Uniji nadjačati nacionalistička opredeljenja u Srbiji bila neutemeljena.
By IWPR ICTY
Nakon nasilnih protesta koji su u Beogradu održani zbog nezavisnosti Kosova, zvaničnici Evropske Unije su 22. februara zamrzli pregovore o tešnjem povezivanju sa Srbijom dok se situacija “ne smiri” – ali se analitičari pitaju nije li šteta koja je načinjena odnosima sa Zapadom sada nepopravljiva.



Oko 200,000 učesnika protesta okupilo se 21. februara u srpskoj prestonici, na skupu koji su vlasti organizovale da bi pokazale kako Srbija ne prihvata nezavisnost koju su kosovski Albanci jednostrano proglasili 17. februara.



No, okupljanje se pretvorilo u nasilje pošto je izvestan broj demonstranata – gnevnih zbog toga što su zapadne zemlje priznale Kosovo – napao nekoliko ambasada u Beogradu, uključujući američku i britansku.



Kako javlja medijska kuća B92, u sukobima s policijom povređeno je oko 150 demonstranata, a u američkoj ambasadi nađeno je i ugljenisano telo jednog učesnika.



Reagujući na erupciju nasilja, evropske su vlade obustavile sve pregovore sa Srbijom o članstvu u EU-u.



Nedugo po okončanju protesta u Beogradu, evropski predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana (Javier Solana), najavio je da daljih pregovora sa Srbijom neće biti dok se tenzije ne smire. U saopštenju izdatom 22. februara, Solana navodi kako su „nasilje u Beogradu i sinoćnji napadi na ambasade neprihvatljivi. Nasilje nikuda ne vodi. Pozivamo na mir, uzdržanost i odgovorno ponašanje svih strana.“



Obraćajući se novinarima u Briselu, Solana je ukazao na to da nije pravi trenutak za nastavak pregovora između EU-a i Srbije.



„To trenutno ni ne pokušavamo da pokrenemo“, rekao je on, dodajući da „stvari moraju da se smire“ pre no što bude učinjen sledeći korak.



Komesar EU-a za proširenje, Oli Ren (Olli Rehn) – koji je i vodio teške pregovore sa ciljem da se poboljšaju izgledi za priključenje Srbije EU-u – oštro je osudio izbijanje nasilja.



„Poštujemo demokratsko pravo srpskog naroda da izrazi svoje mišljenje o dešavanjima na Kosovu, ali je upotreba nasilja pri izražavanju mišljenja neprihvatljiva“, rekao je on.



„Zahtevamo od svih srpskih političara da pozovu na uzdržanost i izbegavaju izjave koje vode daljem rasplamsavanju strasti.“



Pre samo nekoliko sedmica, činilo se da je Beograd veoma blizu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji predstavlja prvi korak ka punom članstvu u zajednici koja trenutno broji 27 članica.



Međutim, pošto Srbija nije ispunila glavni preduslov za potpisivanje tog ugovora – hapšenje najznačajnijeg odbeglog optuženika Haškog tribunala, Ratka Mladića – EU je odlučila da još malo sačeka i umesto toga ponudi potencijalno vrlo primamljiv ekonomski sporazum. Reč je o dokumentu koji je Srbiji predočen 28. januara, i koji predviđa slobodnu trgovinu sa zemljama članicama EU-a i liberalizaciju viznog režima.



No, prošlosedmično unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova i ishod predsedničkih izbora održanih 3. februara – na kojima je Boris Tadić dobio tesnu većinu – pokazali su da je Beograd manje zaokupljen EU-om, a više događajima u vlastitom dvorištu.



Nakon što je Priština proglasila nezavisnost, Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i mnoge druge zemlje su ubrzo priznale državu Kosovo, izazivajući time talas protesta u Srbiji, koji je kulminirao nemirima od 21. februara.



Predsednik Tadić, koji je u vreme tih protesta boravio u poseti Rumuniji, rekao je kako ne namerava da dozvoli da Srbija samu sebe izoluje od ostatka sveta. On je ponovio stav da Srbija ne priznaje Kosovo, ali da i dalje želi evropsku budućnost.



„Nikada nećemo posustati i nikada se nećemo predati. Nastavićemo našu borbu na miran način, uz precizan strateški plan i zaštitićemo naše interese“, kazao je Tadić.



Međutim, odnosima između Srbije i zapadnog sveta je već naneta šteta, a mnogi posmatrači se pitaju da li je ona uopšte popravljiva.



Programska direktorka beogradskog Helsinškog odbora, Spomenka Grujičić, smatra da to umnogome zavisi od stava koji će zauzeti rukovodstvo zemlje, naročito predsednik Tadić.



„Srbija će morati da odluči kojim će putem ići“, izjavila je ona. „Najveća odgovornost leži na Demokratskoj stranci (DS), čiji je lider [Tadić] na predsedničkim izborima pobedio zastupajući proevropsku opciju. Narod sada od njega očekuje da se oglasi i kaže da nikada nećemo prihvatiti [ishod] mitinga u Beogradu.“



Predstavnik Međunarodne krizne grupe, Džejms Lajon (James Lyon), ne polaže previše nade u Tadića, jer „on gotovo da nema nikakvu stvarnu moć“.



„Ovo je nešto o čemu EU-u nije dobro razmislila. Stavili su sve svoje karte na Tadića, a on nije u mogućnosti da ispuni njihova očekivanja, pošto za to nema ustavnih ovlašćenja“, kazao je on.



Dodao je i da je glavni problem to što, premda istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da 70 procenata ljudi želi priključenje u EU, kada od njih zatražite da biraju između evropske budućnosti i Kosova, „znatno više od 50 procenata kaže da daju prednost Kosovu nad EU-om.



„To je nešto što EU jednostavno ne želi da prizna.“



„EU smatra da su prednosti članstva u Uniji dovoljno jake da nadjačaju sve moguće nacionalističke programe, te da je već samo članstvo u EU-u dovoljno da izazove promene u ovom delu sveta, na Balkanu, jer će svi žudeti za promenama.



„Ali to nije slučaj. Narod je ovde pokazao da, sve dok su nacionalni interesi ugroženi, evropske integracije nisu dovoljno moćne da odigraju ulogu magneta ili šargarepe i generišu promenu.“



Merdijana Sadović je voditeljica Programa za Haški tribunal IWPR-a. Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.