Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

„NAPREDAK“ SRBIJE U SARADNJI S TRIBUNALOM

Glavni tužilac Tribunala kaže da njegova kancelarija priznaje „profesionalizam i predanost“ službi koje su zadužene za pronalaženje preostalih begunaca.
By IWPR ICTY
Ohrabrujući ambicije Srbije da uđe u Evropsku Uniju, glavni tužilac Haškog tribunala je ukazao na napredak u naporima Beograda da uhapsi dvojicu preostalih osumnjičenika za ratne zločine.



U svom najnovijem izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Serž Bramerc (Serge Brammertz) tvrdi kako je „zadovoljan trenutnim nivoom saradnje“ srbijanske vlade.



Ministri inostranih poslova zemalja EU-a sastaće se naredne sedmice kako bi raspravljali o ovoj oceni i sagledali njene posledice po pristupanje Srbije EU-u.



Prelazni trgovinski sporazum između 27 država-članica EU i Srbije ostao je zamrznut zbog toga što Beograd nije uhapsio dvojicu osumnjičenika za ratne zločine – bivšeg komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića i hrvatskog Srbina Gorana Hadžića.



Srbija je još u oktobru 2007. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) – što predstavlja korak ka punom članstvu u EU-u – ali su pregovori nakon toga obustavljeni zato što su Holandija i Belgija insistirale na tome da Srbija mora uhapsiti preostale osumnjičenike za ratne zločine pre no što se nastavi procedura njenog prijema u članstvo.



Obraćajući se ove sedmice Savetu bezbednosti UN-a, Bramerc je ukazao na napredak koji je – nakon što je tom organu, koji je zadužen za rukovođenje Tribunalom, predao poslednji izveštaj u junu – ostvaren u nastojanjima Beograda da uhapsi begunce.



„Nakon mog poslednjeg izveštaja, Srbija je nastavila da unapređuje saradnju sa mojom kancelarijom“, rekao je Bramerc Savetu bezbednosti 3. decembra, prilikom podnošenja novog izveštaja.



„Moja kancelarija priznaje profesionalizam i predanost poslu operativnih službi koje su zadužene za hvatanje begunaca . . . ove službe sada rade na efikasniji i usaglašen način.“



Bramerc je u junu tvrdio kako veruje da se begunci nalaze „u dometu srbijanskih vlasti“ i zatražio od Beograda da „razvija atmosferu koja pogoduje pojačanoj saradnji sa Kancelarijom tužilaštva [Tribunala]“.



Mladić se tereti da je organizovao genocid koji je 1995. počinjen u Srebrenici, gde su snage bosanskih Srba ubile 8,000 Bošnjaka.



On je optužen zajedno sa bivšim predsednikom bosanskih Srba, Radovanom Karadžićem, čije je suđenje počelo u oktobru ove godine, ali je trenutno obustavljeno i nastaviće se u martu 2010.



Bramerc je ove sedmice ukazao i na to da Beograd trenutno sprovodi „razne operativne aktivnosti, uključujući operacijeu potrage“ kako bi uhvatio i Mladića i Hadžića.



„Srbija mora istrajati u tom naporu sa jasnim ciljem da uhvati begunce“, dodao je Bramerc.



Nije jasno na kakvu će reakciju Bramercove ocene naići u Briselu.



Bilo kakva odluka o odmrzavanju SSP-a između Srbije i EU-a mora biti odobrena od strane svih država-članica EU-a.



I Holandija je – kao zemlja koja prednjači u zahtevima da Srbija mora uhapsiti begunce pre bilo kakvog napretka u pregovorima o pristupanju EU-u – upoznata sa tužiočevom potvrdom napretka.



„Pozitivna ocena glavnog tužioca [Tribunala] veoma će uticati na Holandiju kada su u pitanju budući koraci u pristupanju Srbije Evropskoj Uniji, ali pritisak da se saradnja [sa Tribunalom] nastavi mora biti i dalje prisutan“, izjavio je holandski ministar inostranih poslova nakon Bramercovog izlaganja u Njujorku.



Po rečima holandskog ministra inostranih poslova, Maksima Ferhagena (Maxime Verhagen), o izveštaju i njegovim posledicama po napredovanje Srbije ka EU-u raspravljaće se na sastanku šefova diplomatije zemalja EU-a, koji će se naredne sedmice održati u Briselu.



„Bramercov izveštaj je pozitivan“, kazao je Ferhagen. „Iduće nedelje ću sa svojim evropskim kolegama razgovarati o tome šta to znači za proces integracije Srbije.“



U međuvremenu, beogradska vlada ističe da naporno radi na hvatanju Mladića i Hadžića, te upozorava na to da joj dodatni pritisak, koji bi EU vršila u tom pravcu, neće biti od pomoći.



„Pokušavamo da učinimo sve što je moguće [kako bi uhapsili Mladića i Hadžića] i na tome radimo veoma, veoma naporno“, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu kojeg je ove sedmice dao Svetskom servisu BBC-ja. „Ali se to ne radi zbog Evropske Unije, to je zbog Srbije, to je naša odluka. i niko ne mora da nas podseća na to.“



Uoči Bramercovog ovosedmičnog izveštaja, srbijanski ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić, zatražio je da Srbiji bude odobren nastavak pregovora sa EU-om.



„Smatramo da su ispunjeni svi preduslovi da Srbija učini korak napred na putu ka punom članstvu u EU-u. Smatramo da je došlo vreme da se to dogodi“, kazao je Jeremić.



Međutim, još uvek postoji zabrinutost u vezi sa time da li je Srbija spremna da pristupi evropskom savezu država.



Članica Žena u crnom (organizacije koja štiti prava žrtava rata) i srbijanskog Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava, Vera Marković kaže kako su – uprkos tome što će napredak ka EU-u biti koristan za njih – građani Srbije još uvek podeljeni u pogledu vlastite evropske budućnosti. Evropske integracije, po njenim rečima, neće pomoći Srbiji da se suoči sa sopstvenom ulogom u sukobima na području bivše Jugoslavije.



„Ne bi bilo dobro da Srbiji bude dato zeleno svetlo za članstvo u EU-u pre no što Ratko Mladić bude uhapšen i pre no što ova zemlja prihvati odgovornost za političke greške počinjene tokom devedesetih, kao i za sva kršenja ljudskih prava koja su se, kao posledica tih grešaka, dogodila u regionu“, kazala je Markovićeva.



„Što se tiče članstva u EU-u, ovde ne postoji konsenzus oko toga da li treba ili ne treba da stupimo u EU. Ne postoji ni konsenzus o tome šta se zaista ovde dešavalo tokom devedesetih – što pokazuje da baš ništa nismo naučili iz sopstvenih grešaka.“



Markovićeva je naglasila da je za čitav region veoma važno da Mladić i Hadžić završe u Hagu.



„Ta hapšenja bi doprinela stvaranju bolje političke klime u regionu, kao i sprečavanju nekih budućih ratnih zločina“, rekla je ona. „Što će se mnogo teže postići ukoliko se, umesto toga, stvara atmosfera nekažnjivosti i ukoliko se Srbiji odobri da nastavi put ka punopravnom članstvu u EU-u bez prethodnog ispunjavanja obaveza prema Haškom tribunalu.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga. U pisanju izveštaja sudelovao je i Zoran Glavonjić, beogradski izveštač RSE-a.