Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Napredak medjunarodnog prava: pretresno vece u predmetu protiv Strugara utvrdilo standarde za utvrdjivanje sposobnosti okrivljenog da mu bude sudjeno

By IWPR ICTY
Protekle nedelje Pretresno vece II odlucilo je da je Pavle Strugar sposoban za sudjenje po optuznici za ratne zlocine pocinjene tokom napada Jugoslovenske narodne armije na Dubrovnik 6.decembra 1991.godine. Ta odluka je podsetila na odluku jednog drugog suda za ratne zlocine od pre vise od 50 godina. Vojni tribunal u Nirnmbergu je 1945.godine odlucio da su okrivljeni Rudolf Hes, Hitlerov covek broj tri, i Julijus Strejher, sef propagande, sposobni za sudjenje, odbijajuci time zahteve odbrane.* Prema misljenju Telforda Tejlora, glavnog tuzioca nakon odlaska Roberta Dzeksona, Nirnmberski tribunal je mozda napravio gresku, bar u Hesovom slucaju. Sa jasnijim standardima koje je postavilo Pretresno vece II MKSJ takve greske su manje moguce.



U slucaju Hes, komisija sastavljena od psihologa utvrdila je da optuzeni pati od gubitka pamcenja. Hes je, medjutim, pred sudom izjavio da se on pretvarao da ima gubitak pamcenja. “Od sada pa nadalje moje secanje ce ponovo biti dostupno svima”, rekao je on kada je dobio priliku da se licno obrati sudu. “Razlozi simuliranja gubitka pamcenja bili su takticke prirode Moja sposobnost da se koncetrisem je zaista nesto umanjena. Ali moja sposobnost da pratim sudjenje, da se branim, da ispitujem svedoke, ili da sam odgovaram na pitanja nije umanjena.” Jasno je da je sud odbio prigovor odbrane i utvrdio da je Hes sposoban da mu se sudi.



Tokom sudjenja, branilac je nastavio da ulaze prigovore kojim je osporavao da je Hes sposoban za sudjenje. Sud ih je uporno odbijao, objasnivsi u jednom momentu sledece: “Ove prigovore tribunal odbija nakon sto je dobio izvestaj zatvorskih psihologa. To da se Hes ponasa na nenormalan nacin, da pati od gubitka pamcenja, i da ima pogorsanja psihickog stanja tokom sudjenja je mozda istina. Ali ne postoji nista sto bi ukazivalo da on ne razume prirodu optuzbi protiv njega, ili da je nesposoban da se brani. On je vesto zastupan na sudjenju od strane branioca postavljenog za tu svrhu od strane tribunala. Niko ne tvrdi da on nije bio potpuno uracunljiv kada su zlocini za koje je optuzen pocinjeni”. Kao sto je tuzilac Tejlor korektno istakao u svojoj analizi sudjenja, uracunljivost u trenutku pocinjenja zlocina je irelevantna u procesu utvrdjenja sposobnosti da se nekome sudi. Relevantno je stanje okrivljenog u vreme sudjenja. Tejlor je takodje primetio da je zastupanje Hesa u ovom postupku bilo “u najboljem slucaju - rutinsko”.



Nakon sto je posmatrao Hesa tokom sudjenja, Tejlor je opisao ponasanje okrivljenog na optuzenickoj klupi kao bizarno, primecujuci da je on izgledao apaticno I da je citao romane tokom sudjenja. Osvrcuci se na Hesovu zavrsnu rec koja je bila puna ponavljanja i nejasnoca, Tejlor je zakljucio: “Utisak koji je Hes ostavio na mene ucvrstio me je u uverenju da on nije bio sposoban da se brani i da mu nije trebalo suditi”. On je sugerisao da su Rusi, iz politickih razloga, insistirali da Hesu bude sudjeno. Bez uvida u transkripte sa sudjenja, nije moguce reci da li je sudu bilo poznato da je Hesu dijagnostikovana sizofrenija tokom Hesovog boravka u Britaniji, pre nego sto je predat da mu se sudi.



Strejher je takodje podvrgnut pregledima da bi se utvrdilo da li je sposoban da mu se sudi. Bilo je ustanovljeno da je on sposoban za sudjenje uprkos nalazima da je covek niskog nivoa inteligencije i toliki anti-semita da je braniocu bilo jednostavno nemoguce da ga uspesno brani.



Da li je Nirnberski tribunal pogresio u svojoj proceni Hesove (ili Strejherove) sposobnosti da im se sudi je sada skoro nemoguce utvrditi i uglavnom je to pitanje od interesa za istorijske rasprave. Kontaverza vezana za ovaj dogadjaj, posebno posto je na to ukazano od jednog od tuzilaca koji su ucestvovali na sudjenju, zahteva oprez sudija u buducnosti i zahteva jasne standarde po kojim bi trebalo odredjivati sposobnost okrivljenih d aim bude sudjeno.



Pretresno vece u slucaju Strugar se nije pozivalo na odluku u slucaju Hes. Vece je primetilo da ni statut MKSJ ni pravila postupka i dokazivanja ne regulisu pitanja sposobnosti okrivljenog da mu se sudi. Nakon sto je ispitao kako su drugi sudovi i Evropski sud za ljudska prava odlucivali o ovoj stvari, sud je utvrdio svoje standarde.



Prvo, pretresno vece je ispitalo izvestaje vestaka odbrane i tuzilastva koji su pregledali optuzenog i zauzeli suprotne stavove o njegovoj sposobnosti. Vestak odbrane professor Lecic-Tosevski zakljucila je da Strugar pokazuje “simptome brojnih somatskih i psihijatrijskih bolesti, ukljucujuci, izmedju ostalih, vaskularnu demenciju, post-traumatski poremecaj depresiju, i nesto sto bi se moglo nazvati kostoboljom i hronicnom bolescu bubrega”. Sud je zatim naveo da Profesor Lucic-Tosevski smatra da ti poremecaji uticu na secanje, zadrzavanje paznje, moc koncentracije, rasejanost i na organizacione sposobnosti. Kao rezultat “ona je zakljucila da Strugar u velikoj meri nije u mogucnosti da ucestvuje u postupku, niti da da svoj iskaz. Ona je zauzela stav da je optuzeni u mogucnosti da ucesvuje u svojoj odbrani samo sa velikim poteskocama i da nije u stanju da se savetuje sa braniocem o sudjenju”.



Vestaci tuzilastva, doktori Benet Blum, Vera Folnegovic-Smalc i Deril Metjuz, zakljucili su da Strugar “pati od ‘nekomplikovane’ vaskularne demencije, ima malo umanjeno secanje i povremeno dozivljava probleme u nalazenju odgovarajucih reci. Oni nisu ustanovili post-traumatski poremecaj niti ozbiljne depresivne probleme. Takodje, nisu ustanovili ni znacajniji poremecaj u vezi sa sposobnoscu optuzenog da se seti relevantnih informacija ili da odrzava paznju tokom duzih perioda. Prema shvatanju suda “njihovo misljenje jeste da je optuzeni sposoban da razume za sta je optuzen, da vrlo dobro razume sudjenje, i da je sposoban da komunicira sa svojim braniocem, da da svoj iskaz, i da razume konsekvence osude”.



Sud je zauzeo stav da je vestak odbrane primenio previsoki standard. Ne zahteva se da optuzeni “u potpunosti” razume postupak. “Ono sto se trazi jeste minimalni standard ukupne sposobnosti ispod koga se optuzenom ne moze suditi, a da to ne bude nepravicno ili nefer”. Vestak odbrane je takodje pogresio u tome sto je ukljucio “moguce” efeke na poremecaje optuzenog, bez obzira na to da li su se oni pojavili ili nisu. Sd je naglasio da sposobnost da se bude podvrgnut sudjenju nije odredjena mentalnim ili somatskim poremecajima od kojih optuzeni pati, vec od sposobnosti optuzenog da se koristi svojim pravima na sudjenju, npr. da se izjasni o krivici, da razume prirodu optuzbi, da razume detalje vezane za dokaze, da daje uputstva svom braniocu, da razume konsekvence postupka, i da da svoj iskaz. Drugim recima, cak i okrivljeni koji ima neku mentalnu bolest moze biti sposoban da mu se sudi.





Teret dokazivanja nespobnosti jeste na odbrani. U slucaju Strugar, sud je ustanovio da nesposobnost nije dokazana, uzimajuci u obzir da se optuzeni prema nalazu vestatka tuzioca do detalja setio redosleda promene optuznice, prirode sudskog postupka i svoje uloge u njemu, prirode i svrhe unakrsnog ispitivanja, kao i nabrajanja i racionalnog razmatranja vec izvedenih dokaza. Prema odluci suda bilo kakav nedostatak njegove sposobnosti da da svoj iskaz, ukoliko odluci da ga da, zbog nedostataka u secanju ili u moci koncentracije se “moze olaksati do izvesne mere jer optuzeni ima pomoc dvojice iskusnih branilaca”.



Ovakav stav implicira da je sud prihvatio zakljucke vestaka tuzilastva. Sud je imao skoro 5 meseci da posmatra Srugara tokom sudjenja koje je zapocelo u januaru. Kao dodatak tome, okrivljeni se sudu obratio nekoliko puta. “Prilikom svakog obracanja komentari okrivljenog pred pretresnim vecem su izgledali kao potpuni, relevantni, dobro struktuirani i razumljivi”. Primecujuci da je bilo perioda kada je okrivljeni sedeo zatvorenih ociju, sud je istakao da se njegovo ponasanje menjalo kada su iznosene stvari od veceg znacaja za njega. Sud je takodje primetio da Strugar zapisivao beleske, da je odgovarajuce reagovao na dokaze koji u idu u korist i na one koji mu idu na stetu, da je pokretao odredjene stvari zajedno sa svojim braniocem i da se uopste ponasao “odgovarajuce i dobro”.



Iskustvo sa okrivljenim kao i zakljucci vestaka tuzilastva doveli su Pretresno vece II do zakljucka da je Strugar imao dovoljan, ako ne visok nivo sposobnosti da se sluzi pravima koje okrivljeni ima na sudjenju. Prednost u odnosu na Nirnmberg je u najmanju ruku dvostruka: prvo, MKSJ je sacinio svoj nalaz na 20 strana u kome se objasnjavaju razlozi za njegovo donosenje; i, drugo, optuzeni ima pravo da ulozi zalbu visoj instanci. Medjunarodno humanitarno pravo nastavlja da se razvija.



Tuzilastvo je 18.maja zavrsilo svoj slucaj protiv Strugara. Optuzeni ima nesto vise od mesec dana pre zapocinjanja svoje odbrane. Pored mogocnosti da ulozi zalbu protiv ove odluke veca, Strugavom braniocu na raspolaganju stoji i ponovno obracanje sudu sa novim prigovorom o sposobnosti okrivljenog da mu se sudi ukoliko se njegova mogucnost da razume ucestvuje u svojoj odbrani znacajno promeni.



-----------------------------------------------



* Predmet protiv treceoptuzenog, 75-godisnjeg proizvodjaca oruzja Gustava Krupa, je izdvojen iz ovog predmeta, njegovo sdjenje je odlozeno nakon sto se sud slozio sa zakljuckom medicinske komisije da se postupak ne moze zapoceti bez ugrozavanja njegovog zivota i da se njegovo stanje nece poboljsati. Krup je umro 1950.godine. Postupak protiv njega nikada nije nastavljen.