Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Nada za srpske izbeglice

U suprotnosti sa Tudjmanovom erom, hrvatska vlada donela je niz mera koje omogucavaju povratak srpskih izbeglica.
By IWPR Balkans

U slucaju bez presedana, Ustavni sud Hrvatske doneo je odluku da crnogorska porodica koja je pobegla iz zemlje pre devet godina, moze da povrati svoju imovinu.


Ova odluka suda trebalo bi da potpomogne plan premijera Ivice Racana da se omoguci povratak oko 17.000 srpskih izbeglica.


Visoki komeserijat za izbeglice Ujedinjenih nacija, UNHCR, procenjuje da je oko 250.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske jos uvek registrovano u Jugoslaviji i Republici Srpskoj. Oko 25.000 izbeglica podnelo je zahtev da se vrati u Hrvatsku u okviru vladinog programa repatrijacije.


Ova odluka Ustavnog suda znacajna je i zato sto je do sada sudstvo konstantno donosilo odluke protiv povratka izbeglica, narocito onih koji dolaze iz Jugoslavije ili Republike Srpske, na osnovu toga sto su ti ljudi "ucestvovali u neprijateljskim aktivnostima protiv Hrvatske".


Ova zakonska odluka dolazi u vreme kada vlada forsira novi zakon u parlamentu koji ce odobriti Hrvatima i Srbima obnovu kuca unistenih za vreme rata.


Nacionalisti, narocito radikali unutar Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, na svaki nacin zele da onemoguce planove vlade.


U toku uzarene debate sa predstavnicima HDZ-a, ministar obnove i izgradnje, Radomir Cacic je izrekao neobicno priznanje da je svojim ocima video kako hrvatski vojnici ruse i pale srpske kuce u Kninu avgusta 1995.godine.


Posto su pljackasi delovali unutar vojske, Cacic je nastavio, vlada ima odgovornost da pomogne svakoga ko zeli da obnovi svoj dom, unisten u toku rata.


Pre raspada Jugoslavije, sve nekretnine bile su vlasnistvo drzave. Stanari su uzivali dozivotna stanarska prava, koja su se mogla nasledjivati. Na pocetku rata, Zagreb je ukinuo ova prava ljudima koji su napustili zemlju - vecinom Srbima i Crnogorcima.


U medjuvremenu, vlada je odobrila otkup stanova - ovo pravo uskraceno je desetinama hiljada ljudi koji nisu bili hrvatske nacionalnosti i koji su za vreme rata napustili zemlju.


Racanova vlada uvela je Zakon o nacionalnim manjinama koji priznaje njihovo pravo na sopstveni jezik i garantuje im bolje zastupnistvo u parlamentu. Ukoliko Srbi budu cinili osam odsto ukupnog stanovnistva u sledecem popisu, oni bi mogli imati 19 od ukupno 151 parlamentarnog mesta, sto je vise od nekih manjih partija u vladajucoj koaliciji.


Pred toga, novi vladin budzet predvidja oko tri miliona dolara za poslove manjina, od cega ce najveci deo pripasti Srbima.


Radikalna struja HDZ-a osudila je vladine napore da pomogne repatrijaciju Srba kao "izjednacavanje agresora i zrtava".


Visoki funkcioneri prethodne HDZ vlade, Vladimir Seks i Drago Krpina, tvrde da ce ovakva politika omoguciti "povratak hiljada i hiljada oficira JNA, koji su unistavali Hrvatsku i ubijali njene gradjane".


HDZ radikali podsticu opoziciju Racanovoj vladi i tvrde da je ona nista vise nego marioneta medjunarodne zajednice koja primenjuje politiku kakvu diktira Zapad i koja je stetna za hrvatski interes.


Ekstremisti u redovima HDZ nisu sami. Predsednik Veterana i invalida iz Domovinskog rata, HVIDRA, Marinko Liovic, obecao je da ce minirati predstojecu turisticku sezonu u znak protesta zbog vladine saradnje sa Haskim tribunalom za ratne zlocine.


Pet hrvatskih vojnika u Veljunu su 17. maja unistili spomenik 570 Srba koje su ubili ustase u toku Drugog svetskog rata. Vlada je brzo reagovala. Vojnici su suspendovani i bice krivicno gonjeni. Njihove staresine se takodje nalaze pod istragom.


Racanova vlada jos uvek ima podrsku vecine stanovnistva, uprkos reagovanjima desnice. Mnogi se brinu da ce ekstremisti poput Liovica dovesti do toga da se Hrvatska ponovo suoci sa medjunarodnom izolacijom i da se obustave veoma potrebna strana ulaganja.


Dragutin Hedl je redovni dopisnik IWPR.