Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Nacionalistički nastupi uoči bosanskih lokalnih izbora

Srpski političari zaokupljeni su vlastitim nadanjima da će se bosanska država raspasti, dok glasači brinu o svakodnevnim pitanjima, poput ekonomije.
By Maja Bjelajac
  • Republika Srpska president Milorad Dodik, December 2010. (Photo: Serbian Democratic Party/Wiki Commons)
    Republika Srpska president Milorad Dodik, December 2010. (Photo: Serbian Democratic Party/Wiki Commons)

Piše: Maja Bjelajac iz Banja Luke (TU br. 759, 5. oktobar 2012.)

Sa približavanjem lokalnih izbora, koji će se u Bosni održati ovog vikenda, tenzije između njena dva entiteta – Republike Srpske (RS) i Federacije – sve su veće zbog  zapaljive predizborne retorike kojom se sugeriše da bi zemlju trebalo podeliti.

Više hiljada kandidata takmičiće se 7. oktobra za gradonačelnička i mesta u 139 opštinskih veća širom Bosne i Hercegovine (BiH).

Iako je nacionalistička retorika bila karakteristika svih izbora koji su u Bosni održani nakon rata (1992-95.), čini se da je njen intenzitet ove godine veći, pogotovo u izjavama političara iz RS-a, gde je stanovništvo pretežno srpske nacionalnosti.

„Bosna je trula zemlja. Ona ne zaslužuje da postoji. To je jasno“, izjavio je u kampanji Milorad Dodik, predsednik i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), inače vladajuće stranke u srpskom entitetu.

A u zasebnom komentaru je rekao: „Pitanje više nije može li BiH postojati [kao jedinstvena država], nego kako da osiguramo njen miran raspad.“

Premda je SNSD i u prethodnih šest godina bio na vlasti u svim ključnim opštinama RS-a, Dodik i njegove stranačke kolege ništa ne prepuštaju slučaju.

Dodik prisustvuje većini predizbornih skupova koji se održavaju radi pružanja podrške lokalnim kandidatima.

Secesija RS-a od ostatka Bosne predstavlja stalnu i središnju temu njegovih govora. Ona je – kako je pre nekoliko sedmica lično Dodik rekao na mitingu podrške SNSD-ovim kandidatima u Bijeljini – „najvažnije pitanje za one koji su razumni“.

Opisujući status quo kao „torturu“, on je nastavio: „Svi smo mi žrtve onih koji pokušavaju da dokažu da je moguće održati BiH.“

Dodik je o potrebi da se BiH podeli po etničkim šavovima govorio i u ranijim prilikama (o tome vidi tekst „Lider bosanskih Srba – oportunista ili ubeđeni nacionalista?“), ali je njegov jezik u poslednje vreme postao još žešći.

„Pominjanje Bosne i Hercegovine u meni ne izaziva nijedno drugo osećanje izuzev gađenja“, preneli su lokalni mediji njegove reči sa jednog od predizbornih skupova.

Neki komentatori veruju da čitava ta priča o kraju BiH i važnosti odbrane srpskih interesa služi drugoj svrsi – da se pažnja biračkog tela skrene sa gorućih pitanja kao što su loše stanje ekonomije, korupcija i nezaposlenost u RS-u.

„SNSD je na vlasti od 2006., ali nije postigao nikakve stvarne uspehe koje bi mogao da pokaže biračkom telu RS-a“, izjavio je za IWPR Damir Miljević, politički analitičar iz Banja Luke. „Tako Dodik sada pokušava da ubedi glasače u to da jedino on i njegova stranka mogu da spasu RS. On pokušava da zastraši glasače i ponudi im se kao njihov svemogući spasitelj.“

Ne slažu se svi u RS-u sa Dodikovom argumentacijom.

„Ukoliko Dodik želi da ga shvatimo ozbiljno, najpre mora da nas nahrani“, izjavio je Aco Prelić, čelnik Stranke socijalne sigurnosti srpskih boraca. „Ljudi su u RS-u i čitavoj BiH gladni i nezadovoljni svojim političkim liderima.“

Prelić kaže da je jedini razlog zbog kojeg aktuelna vlada RS-a nastavlja da insistira na secesiji taj „da skrene pažnju ljudi sa socijalnih i ekonomskih pitanja“.

„Vojnici iz RS-a – oni koji su se borili u ratu – potpuno su razočarani“, dodao je on.

U intervjuu koji je protekle sedmice dao za internet-stranicu nedeljnika Novi magazin, Dodik je insistirao na tome da se glasači posvete važnijim pitanjima, a ne poteškoćama iz svakodnevnog života.

„Kada dođem u neku siromašnu zajednicu i pitam ljude kako su, oni mi ne kažu da nemaju posao ili dovoljno hrane. Umesto toga mi kažu: ’Sačuvaj našu Republiku Srpsku.’“

Jedna nezvanična anketa, koju smo sproveli među glasačima na ulicama Banja Luke, sugeriše da Dodik možda nije u pravu. Mnogi ljudi s kojima je IWPR razgovarao  podozrevaju da politički lideri iz RS-a tvrde da je BiH neodrživa i da se mora raspasti  samo zato što ne žele da se posvete važnijim pitanjima.

„On i njegova partija pokušavaju da skrenu pažnju ljudi sa siromaštva i nezaposlenosti. Oni ne žele da ljudi vide enormno bogatstvo koje su nakupili, dok je nama prepušteno da jedva sastavljamo kraj s krajem“, izjavio je Zdravko Mihajlović, jedan od onih koje smo intervjuisali.

A Miroslav Radošević, takođe iz Banja Luke, izjavio je za IWPR: „Mislim da su SNSD i Milorad Dodik itekako svesni toga da su od prošlih izbora izgubili podršku znatnog broja birača. Oni znaju da više nisu popularni.

„Dodik nije glup čovek. On zna da je jedini način da pridobijete ljude taj da nekog drugog okrivite za vlastite greške. Zbog toga on stalno govori da su bosanske vlasti iz Sarajeva krive za sve, što nije istina. Sarajevo nema ništa sa trenutnim ekonomskim previranjima u RS-u, dok SNSD i vlada RS-a imaju.“

Sa time se u banjalučkoj anketi saglasio i Miljan Kovač, koji je optužio vlasti da „pokušavaju da osvoje glasove tako što održavaju tenzije u BiH“.

No, on je i dodao: „Ljudi u RS-u više ne veruju u tu priču, jer su shvatili da istinska pretnja nije Sarajevo, niti bilo koji drugi spoljni faktor, nego njihovi sopstveni političari koji su na vlasti.“

Osim što sugeriše da bi RS trebalo da se otcepi, Dodik kaže i da bi „najbolje rešenje“ za BiH bilo stvaranje trećeg teritorijalnog entiteta, u kojem bi dominirali bosanski Hrvati. To je u suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini i koji predviđa postojanje svega dva entiteta – Federacije, koja je zajednička za Bošnjake i Hrvate, te većinski srpskog RS-a.

Dodik za sada nije trpeo nikakve posledice zbog svoje zapaljive retorike i otvorenih poziva na ukidanje Bosne. Tim povodom nije intervenisala čak ni Kancelarija Visokog predstavnika (Office of the High Representative, OHR), odnosno zastupnika međunarodne zajednice koji je po Dejtonskom sporazumu ovlašćen da smeni svakog političara koji dovede u pitanje postojanje BiH u sadašnjem obliku.

Profesor odeljenja za slavističke i istočnoevropske studije pri Univerzitetu u Londonu, Erik Gordi (Eric Gordy), kritikovao je OHR zbog izostanka adekvatnog odgovora na Dodikove izjave.

„OHR može da preglasa ili smeni političare, što znači da [ti] političari nisu zaista odgovorni za stavove koje zauzimaju. Oni su ohrabreni da idu onoliko daleko koliko mogu, a ako odu predaleko mogu da računaju na to da će biti preglasani ili, u najgorem slučaju, smenjeni“, kazao je on. „Ali, ozlojeđenost spram ovog sistema opet znači da su političari snažno ohrabreni da testiraju granice OHR-a. Dodik je tu igru shvatio veoma dobro, čime je stekao ogromnu stratešku prednost. On zna da nema granice u pogledu toga koliko daleko može da ode u retorici.“

U međuvremenu, Miljević nije iznenađen time da – čak i u selima i malim mestima – Dodik lično vodi izbornu kampanju SNSD-a. Predsednik RS-a je lokalne izbore shvatio veoma ozbiljno, pošto je svestan koliko su oni važni za njegovu sopstvenu, kao i budućnost njegove partije.

„Usled loše ekonomske i socijalne situacije u svim opštinama RS-a, i sve rasprostranjenijeg nezadovoljstva SNSD-ovom vlašću, Dodikova pozicija predsednika RS-a bila bi ozbiljno uzdrmana ukoliko bi njegova partija izgubila ove lokalne izbore“, kazao je Miljević.

Maja Bjelajac izveštva za Radio Slobodnu Evropu i IWPR iz Banja Luke.