Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Na suđenju Šešelju sledi dokazni postupak odbrane

Nakon dokaznog postupka tužilaštva, sudije su većinom glasova odlučile da okrivljeni treba da pobija sve tačke optužnice.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 691, 6. maj 2011.)

Sudije u postupku koji se pred Haškim tribunalom vodi protiv srbijanskog nacionalističkog političara, Vojislava Šešelja, odbile su ove sedmice zahtev okrivljenog da bude oslobođen po svim tačkama optužnice.

„U ovoj fazi postoji dovoljno dokaza koji potkrepljuju navode o zločinima sadržane u svih devet tačaka optužnice“, kazao je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) na saslušanju održanom 4. maja, napominjući da je izdvojio mišljenje u odnosu na preostala dva člana sudskog veća.

Ova usmena odluka je saopštena u skladu sa pravilima Tribunala, tačnije Pravilom 98bis, koje okrivljenicima dopušta da – nakon što optužba okonča iznošenje dokaza – zatraže oslobađanje. Ukoliko zaključe da ne postoje dovoljno uverljivi dokazi za navode iz optužnice, sudije mogu doneti oslobađajuću presudu po jednoj ili više njenih tačaka.

Tokom martovskog saslušanja održanog po osnovu Pravila 98bis, Šešelj je – nastavljajući da se brani samostalno – tvrdio da je optužnica protiv njega „razbijena u paramparčad“.

„Ništa niste dokazali izvan razumne sumnje, izuzev toga da me mrzite i da po svaku cenu želite da me vidite osuđenog“, kazao je tada Šešelj.

Šešelj u Tribunalu boravi od 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje i prisilno raseljavanje, odnosno o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Okrivljeni se tereti za brojne zapaljive govore i regrutovanje dobrovoljaca koji su navodno ubijali, silovali i mučili ne-Srbe u Hrvatskoj i Bosni.

Krivični postupak protiv Šešelja je u više navrata odlagan, otkako je u novembru 2007. zvanično započeo sa punih godinu dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno zakazani datum. Razlog odlaganja bio je optuženikov štrajk glađu. U julu 2009. Šešelj je osuđen za uvredu suda zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio poverljive podatke o zaštićenim svedocima. Po sličnim je optužbama u februaru ove godine protiv njega započelo još jedno suđenje za uvredu suda.

Tokom ovosedmičnog saslušanja, sudija Antoneti je rekao da „veće raspolaže velikom količinom dokaza koja čini mogućim zaključak da je okrivljeni promovisao nacionalističku ideologiju, uključujući i deportaciju ne-Srba“.

Sudija se potom osvrnuo na brojne izjave okrivljenog – svejedno da li one potiču iz intervjua, sa mitinga održavanih u vreme trajanja rata, ili iz okrivljenikovih vlastitih knjiga – koje je veće okarakterisalo kao „neprijateljske“ i „nasilne“.

Na primer, sudija Antoneti je ukazao na jedan intervju koji je Šešelj za vreme rata dao dnevnom listu Politika, i u kojem je navodno rekao da će „možda još više krvi biti proliveno ukoliko muslimanski fundamentalisti nastave da se igraju s vatrom“.

A u intervjuu koji je u maju 1992. dao za jedne druge novine, okrivljeni je – kako je naveo sudija – rekao da „još mnogo toga treba uraditi tako što će se očistiti leva obala reke Drine“, na kojoj je pretežno naseljeno nesrpsko stanovništvo.

Prema iskazu svedoka, Šešelj je 1991. posetio hrvatski grad Vukovar i tom prilikom na jednom skupu – kako je naveo Antoneti – rekao kako „nijedan ustaša ne sme živ otići iz Vukovara“. Šešelj je, međutim, negirao da je to izjavio.

Sudija je rekao i kako je, nazivajući Hrvate „ustašama“ – odnosno, koristeći naziv za hrvatske fašiste koji su tokom Drugog Svetskog rata kolaborirali s nacistima – Šešelj „klevetao“ nesrpsko stanovništvo.

Osim toga, Šešelj je svojim brojnim političkim govorima „širio atmosferu straha“, pa „veće raspolaže . . . dokazima da je okrivljeni nastavio da propagira nasilje iako je bio svestan svog uticaja na srbijansko javno mnjenje“, kazao je sudija.

Sudija Antoneti je išao od tačke do tačke optužnice, pozivajući se na konkretne dokaze koji su u vezi sa svakom od njih izneti.

Dok je odluka bila čitana, Šešelj se smeškao, a često i cerekao zbog onoga što je izgovarano. Takođe je razmenio osmehe i pozdrave sa malom grupom svojih pristalica koja je sedela na galeriji za publiku.

Sudija Antoneti je napomenuo da je izdvojio mišljenje, i da je ono drugačije od onog koje je pročitao pred sudom. Izgovorio je to u svom obraćanju sudu odmah nakon što je pročitao većinsko mišljenje.

„Smatram da su neki od [zločina iz optužnice] potvrđeni zahvaljujući dokazima koji su izvedeni [pred sudom], a neki ne“, kazao je on.

Sudija je rekao kako bi u ovoj fazi Šešelj trebalo da bude oslobođen po tačkama koje se odnose na ubistvo, mučenje, okrutno postupanje i bezobzirno razaranje.

On je rekao kako, kada su u pitanju mučenje i okrutno postupanje, „nema dovoljno dokaza kojima se uspostavlja veza“ između Šešelja i „podsticanja“ tih zločina, što je jedan od vidova okrivljenikove odgovornosti koji se spominje u optužnici.

„Na primer, koje su izgovrene reči dovele do surovih i nehumanih uslova života . . . ?“, zapitao se sudija. „Koji su uzroci za [te uslove]? Da li su to okrivljenikove reči, ili neki drugi uzrok?“

On je rekao i da iz sličnih razloga „sumnja“ i u tačke koje se odnose na ubistvo.

Kada su u pitanju tačke koje se tiču bezobzirnog razaranja, sudija se zapitao da li bi moglo da se dokaže da je izvesne objekte srušila neka „konkretna grupa koja je postupala po nalogu okrivljenog i uz bilo koji vid njegove odgovornosti“.

Osim toga, sudija je rekao kako ne postoje dokazi za to da je Šešelj bio učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata (ZZP) – što se takođe navodi u optužnici.

Pošto je većina sudija odlučila da Šešelj treba da pobija sve tačke optužnice, okrivljeni bi do 17. juna sudu trebalo da dostavi spisak potencijalnih svedoka odbrane i dokaza. Naredno saslušanje biće zakazano u dogledno vreme.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.