NA SASLUŠANJU OPISANO KAKO JE SDS PREŠAO NA KRIZNI NAČIN RADA
Svedočenje se ticalo navodne uloge tzv. srpskih kriznih štabova u osvit bosanskog rata.
NA SASLUŠANJU OPISANO KAKO JE SDS PREŠAO NA KRIZNI NAČIN RADA
Svedočenje se ticalo navodne uloge tzv. srpskih kriznih štabova u osvit bosanskog rata.
Jedna sudska veštakinja je ove sedmice pred Haškim tribunalom ispričala kako su neposredno uoči izbijanja bosanskog rata (1992-95.) lokalni ogranci Srpske demokratske stranke (SDS) bosanskih Srba bili transformisani u opštinske krizne štabove.
Na suđenju dvojici bivših šefova policije bosanskih Srba – Stojanu Župljaninu i Mići Stanišiću – svedočila je Dorotea Henson (Dorothea Hanson).
„Krizni štabovi su predstavljali model transformacije partijskih organa u državnu vlast“, rekla je Hensonova.
Župljanin je 1994. postao savetnik predsednika bosanskih Srba i haškog optuženika, Radovana Karadžića, a tereti se za istrebljenje, ubistvo, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj Bosni u periodu od aprila do decembra 1992.
Stanišić je optužen za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i zbog toga što nije sprečio ili kaznio zločine koje su počinili njegovi potčinjeni.
Stanišić i Župljanin su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno raseljavanje ne-Srba sa teritorije koja je trebalo da postane deo srpske države. Optuženi su za zločine koji su u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992. počinjeni u 20 opština širom Bosne i Hercegovine (BiH).
SDS je 16. septembra 1991. na području Krajine (severozapadna Bosna) proglasio srpski autonomni entitet.
U optužnici se navodi da je Župljanin bio član kriznog štaba autonomne regije Bosanske Krajine u Banja Luci.
Hensonova je za tužilaštvo pripremila ekspertski izveštaj o formiranju i funkcionisanju srpskih kriznih štabova u Bosni. Ona je već svedočila na haškom suđenju bivšem predsedniku parlamenta bosanskih Srba, Momčilu Krajišniku, kao i na suđenjima za ratne zločine pred bosanskim državnim sudom.
U svom izveštaju Hensonova tvrdi da je dokument, koji je pod naslovom „Uputstvo o organizovanju i djelovanju organa srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u vanrednim okolnostima“ rukovodstvo SDS-a usvojilo 19. decembra 1991. godine, predstavljao osnovu za transformaciju partijskih organa u državnu vlast.
Pri izradi svog izveštaja ona je – kako je rekla – koristila dokumentaciju iz arhive Haškog tribunala, opštinskih krznih štabova, kao i raznih vladinih tela.
Na pitanje tužioca Tomasa Hanisa (Thomas Hannis), koje se ticalo uloge kriznih štabova, svedokinja je odgovorila da su oni organizovali „odbranu Srba, neku vrste vlade u senci i pripremu za stvaranje srpskih opštinskih vlasti“.
„Možete li objasniti na koji su način krizni štabovi SDS-a bili formirani?“, pitao je Hanis.
„Instrukcijama od 19. decembra bile su ponuđene dve varijante, A i B . . . Varijanta A ticala se opština sa srpskom većinom, a varijanta B je bila za one gde su oni predstavljali manjinu“, rekla je ona.
„Da li je bilo planirano da se u varijante A i B uključi policija?“, pitalo je tužilaštvo. Svedokinja je rekla da jeste.
Ona je kazala da su regionalni krizni štabovi izdavali uputstva za sprovođenje politike centrale, te da su njihove odluke bile obavezujuće za lokalne krizne štabove.
„Krizne štabove činili su predstavnici SDS-a, vojske, policije i ostalih opštinskih organa“, rekla je svedokinja, dodajući da su takvi štabovi podrazumevali „kolektivno odlučivanje“.
„Počev od aprila 1992., krizni štabovi su igrali veoma važnu ulogu u preuzimanju vlasti u opštinama širom Bosne i Hercegovine“, rekla je Hensonova.
Svedokinja je potvrdila navode tužilaštva da se na sastancima kriznih štabova SDS-a raspravljalo o statusu Muslimana.
„Kao što sam i napisala u svom izveštaju, krizni štabovi su bili u potpunosti uključeni u rešavanje statusa i organizovanje izgona Muslimana. Krizni štabovi su smatrali da je to u njihovoj nadležnosti, odnosno da je status Muslimana nešto što je u njihovoj jurisdikciji“, rekla je Hensonova.
Tokom unakrsnog ispitivanja, branilac Miće Stanišića, Slobodan Cvijetić, kritikovao je iskaz Hensonove. Rekao je kako je jedini cilj njenog izveštaja da podrži tužilaštvo – za koje je ona radila još od 1999. godine – te da je izvore koristila „selektivno i subjektivno“.
Branilac je rekao i da, pošto ona nije advokat – već pre istoričarka i politička analitičarka – Hensonova nije kvalifikovana da analizira krizne štabove.
„Šta Vam daje pravo da seba smatrate stručnom za tu oblast?“, upitao je Cvijetić veštakinju.
„Pročitala sam dokumenta koja sam našla, iz svih delova srpske republike u Bosni, i ne znam da li je iko drugi pročitao o kriznim štabovima toliku građu kao ja“, odgovorila je Hensonova.
„Dakle, moja ekspertiza je rezultat višegodišnjeg istraživanja koje sam sprovela.“
Stanišić se Haškom tribunalu predao u martu 2005., dok se Župljanin skrivao do juna te godine, kada je uhapšen u gradu Pančevu, koji se nalazi u neposrednoj okolini Beograda kao srbijanske prestonice.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
Na suđenju dvojici bivših šefova policije bosanskih Srba – Stojanu Župljaninu i Mići Stanišiću – svedočila je Dorotea Henson (Dorothea Hanson).
„Krizni štabovi su predstavljali model transformacije partijskih organa u državnu vlast“, rekla je Hensonova.
Župljanin je 1994. postao savetnik predsednika bosanskih Srba i haškog optuženika, Radovana Karadžića, a tereti se za istrebljenje, ubistvo, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj Bosni u periodu od aprila do decembra 1992.
Stanišić je optužen za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i zbog toga što nije sprečio ili kaznio zločine koje su počinili njegovi potčinjeni.
Stanišić i Župljanin su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno raseljavanje ne-Srba sa teritorije koja je trebalo da postane deo srpske države. Optuženi su za zločine koji su u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992. počinjeni u 20 opština širom Bosne i Hercegovine (BiH).
SDS je 16. septembra 1991. na području Krajine (severozapadna Bosna) proglasio srpski autonomni entitet.
U optužnici se navodi da je Župljanin bio član kriznog štaba autonomne regije Bosanske Krajine u Banja Luci.
Hensonova je za tužilaštvo pripremila ekspertski izveštaj o formiranju i funkcionisanju srpskih kriznih štabova u Bosni. Ona je već svedočila na haškom suđenju bivšem predsedniku parlamenta bosanskih Srba, Momčilu Krajišniku, kao i na suđenjima za ratne zločine pred bosanskim državnim sudom.
U svom izveštaju Hensonova tvrdi da je dokument, koji je pod naslovom „Uputstvo o organizovanju i djelovanju organa srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u vanrednim okolnostima“ rukovodstvo SDS-a usvojilo 19. decembra 1991. godine, predstavljao osnovu za transformaciju partijskih organa u državnu vlast.
Pri izradi svog izveštaja ona je – kako je rekla – koristila dokumentaciju iz arhive Haškog tribunala, opštinskih krznih štabova, kao i raznih vladinih tela.
Na pitanje tužioca Tomasa Hanisa (Thomas Hannis), koje se ticalo uloge kriznih štabova, svedokinja je odgovorila da su oni organizovali „odbranu Srba, neku vrste vlade u senci i pripremu za stvaranje srpskih opštinskih vlasti“.
„Možete li objasniti na koji su način krizni štabovi SDS-a bili formirani?“, pitao je Hanis.
„Instrukcijama od 19. decembra bile su ponuđene dve varijante, A i B . . . Varijanta A ticala se opština sa srpskom većinom, a varijanta B je bila za one gde su oni predstavljali manjinu“, rekla je ona.
„Da li je bilo planirano da se u varijante A i B uključi policija?“, pitalo je tužilaštvo. Svedokinja je rekla da jeste.
Ona je kazala da su regionalni krizni štabovi izdavali uputstva za sprovođenje politike centrale, te da su njihove odluke bile obavezujuće za lokalne krizne štabove.
„Krizne štabove činili su predstavnici SDS-a, vojske, policije i ostalih opštinskih organa“, rekla je svedokinja, dodajući da su takvi štabovi podrazumevali „kolektivno odlučivanje“.
„Počev od aprila 1992., krizni štabovi su igrali veoma važnu ulogu u preuzimanju vlasti u opštinama širom Bosne i Hercegovine“, rekla je Hensonova.
Svedokinja je potvrdila navode tužilaštva da se na sastancima kriznih štabova SDS-a raspravljalo o statusu Muslimana.
„Kao što sam i napisala u svom izveštaju, krizni štabovi su bili u potpunosti uključeni u rešavanje statusa i organizovanje izgona Muslimana. Krizni štabovi su smatrali da je to u njihovoj nadležnosti, odnosno da je status Muslimana nešto što je u njihovoj jurisdikciji“, rekla je Hensonova.
Tokom unakrsnog ispitivanja, branilac Miće Stanišića, Slobodan Cvijetić, kritikovao je iskaz Hensonove. Rekao je kako je jedini cilj njenog izveštaja da podrži tužilaštvo – za koje je ona radila još od 1999. godine – te da je izvore koristila „selektivno i subjektivno“.
Branilac je rekao i da, pošto ona nije advokat – već pre istoričarka i politička analitičarka – Hensonova nije kvalifikovana da analizira krizne štabove.
„Šta Vam daje pravo da seba smatrate stručnom za tu oblast?“, upitao je Cvijetić veštakinju.
„Pročitala sam dokumenta koja sam našla, iz svih delova srpske republike u Bosni, i ne znam da li je iko drugi pročitao o kriznim štabovima toliku građu kao ja“, odgovorila je Hensonova.
„Dakle, moja ekspertiza je rezultat višegodišnjeg istraživanja koje sam sprovela.“
Stanišić se Haškom tribunalu predao u martu 2005., dok se Župljanin skrivao do juna te godine, kada je uhapšen u gradu Pančevu, koji se nalazi u neposrednoj okolini Beograda kao srbijanske prestonice.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
